14.02.2020 Beograd

Nikola Burazer: Sporazum koji je omogućio regionalnu saradnju

Nikola Burazer: Sporazum koji je omogućio regionalnu saradnju Foto: Medija centar Beograd
Brzo odgovorite, koji je najvažniji sporazum koji su postigli Srbija i Kosovo? Verovatno vam prvo pada na pamet Briselski sporazum, Sporazum o Asocijaciji/Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom ili neki drugi.

Međutim, kada biste tvrdili da je, zapravo, najvažniji pojedinačni sporazum između Srbije i Kosova  dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, postignut u februaru 2012. godine, imali biste čvrste argumente. Zašto je to tako?

Ipak, ne tako davno, bilo je nemoguće zamisliti sastanke na najvišem nivou između Srbije i Kosova. Ako bi se zvaničnici slučajno sreli i rukovali na aerodromu u nekoj zemlji, to bi bila glavna vest koja bi izazvala dosta kontroverzi. Veliki skandal je izbio kada je to uradio bivši predsednik, da ne govorimo o sadašnjem. Zvaničnici dveju vlada se nisu sastajali na regionalnim skupovima, a ponekad su čak izbegavli učešće u tekućim pregovorima pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji bio je značajan pomak unapred. Kao prvo, omogućio je Kosovu da samostalno učestvuje na regionalnim skupovima i inicijativama, umesto da bude zastupano od strane UNMIK-a. Kao drugo, uveo je u upotrebu čuvenu zvezdicu (*) koja stoji zajedno uz ime Kosova sa fusnotom „ova oznaka ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti”. Ovo se, takođe, odnosi na označavanje Kosova od strane EU. Treće, uglavnom je zaboravljena činjenica da je, kao ishod ovog dogovora, 2012. godine Srbiji dodeljen status kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji, a da je Kosovo bilo nagrađeno studijom izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Ali koje su praktične koristi od ovog sporazuma? Kao što smo već pomenuli, sporazum dozvoljava Kosovu da učestvuje u raznim regionalnim forumima pod svojim imenom (mada bez upotrebe reči „Republika“), kao i da učestvuje u inicijativama kao što su CEFTA, Regionalni savet za saradnju (RSS), Brdo-Brijuni proces i, na kraju, u Berlinskom procesu i programima koji su iz njega proizašli: Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO), Transportna zajednica, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana itd.

Koristi učešća Kosova u ovim programima su značajni. Pošto su predstavnici dveju strana mogli da sede za istim stolom i diskutuju o mnogim važnim pitanjima, ovi programi su bili vrlo korisni za građane Kosova, ali i za širi region, uključujući građane Srbije. Ovo je, takođe, omogućilo i „normalizovalo“ sastanke na najvišem nivou. Članstvo u regionalnim organizacijama i forumima verovatno je doprinelo više odnosima dveju vlada nego mnogobrojne runde Briselskog dijaloga, što je posebno vidljivo u percepciji javnog mnjenja.

Danas su institucije poput RYCO pioniri podsticanja pomirenja i pružanja šansi mladima iz raznih zemalja da se zajedno angažuju u građenju mreža koje će region izbaviti iz ćorsokaka nacionalizma. Učešće Srbije i Kosova u ovim organizacijama je od velikog značaja za oba društva.

Sprovođenje ovog sporazuma nije prošlo bez kontroverzi. I danas se dešava da predstavnici Srbije napuste, ili odbiju da učestvuju, u različitim događajima zato što odredbe sporazuma nisu ispoštovane. Stoga, sporazum nije u potpunosti razrešio pitanje predstavljanja Kosova, ali ne bi trebalo zanemariti njegov značaj u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i u podsticanju regionalne saradnje koja je od velikog je značaja za njihove građane.

Ova publikacija objavljena je uz podršku ambasade Kraljevine Norveške na Kosovu i Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Grupe za zagovaranje javnih politika Kosovo-Srbija (KSPAG) i ni na koji način ne može predstavljati stavove ambasade Kraljevine Norveške na Kosovu i Evropske unije.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side