07.11.2011 Beograd

Okupacija Vol strita i Srbija

Okupacija Vol strita i Srbija
Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan iosetljiv mehanizam koji treba dobro razumeti i jasno urediti da bi funkcionisao. To je znao i drug Marks, bez čijih dela ne bi bilo socijalizma, ali ni modernog kapitalizma

Pokret “Okupirajmo Vol strit” počeo je da prerasta u globalni pokret, ali je daleko od toga da ugrozi medjunarodni finansijski i ekonomski poredak. To može da znači da ubedljiva većina ljudi u razvijenim zemljama još uvek ne živi tako loše da bi se bunila, ali je daleko bitnija činjenica da pokret o kome je reč nema jasno definisanu strategiju, nema čvrstru organizacionu strukturu, nije u dovoljnoj meri horizontalno povezan i ne može da definiše neki novi finansijski i ekonomski model za koji bi većina poverovala da će uspešno zameniti postojeći.

Sve se, zapravo, svodi na stav da je sadašnji sistem kreiran tako da bogati postaju bogatiji a siromašnki siromašniji i da bogati nikako nisu spremni da uvide nepravdu koju nameću svetu i da se promene. Takva ocena jeste tačna, ali je pretežno usmerena na izazivanje opravdanog gneva i nezadovoljstva sve siromašnijeg stanovništva. Gnev može da sruši, ali teško može nešto novo i dobro da sagradi. Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan i osetljiv mehanizam koji treba dobro razumeti i jasno urediti da bi funkcionisao. To je znao i drug Marks, bez čijih dela ne bi bilo socijalizma, ali ni modernog kapitalizma.

Svetska ekonomska kriza nije zaobišla Srbiju čiji su ionako siromašni građani postali još siromašniji. Ali, rastuće siromaštvo očigledno nije dovoljno da bi se stanovništvo motivisalo na socijalni bunt. Primetno je kako je javna rasprava o Kosovu, uprkos tome što ubedljiva većina zna da nije u Srbiji i da u dogledno vreme neće biti, daleko žešća nego rasprava o socijalnim i ekonomski prilikama. Na ovu drugu temu, tačnije rečeno, zaista široke i ozbiljne rasprave uopšte i nema.

Građane je i dalje je lakše pokrenuti da razmišljaju o tome otkud nekom političaru ili privredniku sat od više desetina hiljada evra, nego o tome kako pokrenuti privredu. Dok prosečan stanovnik Srbije sanja o tome kako da se zaposli u nekoj državnoj službi ili kompaniji koja živi od budžetskih para i da tamo prima relativno malo novca za veoma malo rada, ljudi u razvijenim zemljama traže od vlasti da manje troši i da obezbedi razvoj ekonomije, nove poslove i nova radna mesta.

Kakvi su realni dometi talasa globalnih socijalnih protesta i zašto u Srbiji ima tako malo interesa za socijalne teme?

Odgovore na ta pitanja za Portal Novog magazine traže profesor Mladen Lazić, profesor Vukašin Pavlović i novinar Miša Brkić.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 17.11.2011, 20:58h Borislav (2)

    Najpre o pismenosti: posle zareza NE MOZE da ide "je". Dakle, recenica "Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan i osetljiv mehanizam..." apsolutno je nepismena. Drugo, analiza fenomena Okupirajmo Vol strit nedopustivo je povrsna. Dalje, nije li odvise arogantan stav da gradjane vise zanima koliko kostaju satovi politicara nego kako pokrenuti privredu? Ako se uzme da je "cena politicarskih satova" i druge imovine nesrazmerne njihovim legalnim primanjima ne samo metafora nego i materijalni ekvivalent korupcije domace politicke elite, zbog koje privreda ove zemlje i jeste u ovako jadnom stanju, onda ste vi definitivno nesto vazno pogubili na relaciji uzrok-posledica.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side