21.07.2011 Beograd

Propast komunizma

Propast komunizma
Može li grčka kriza da se prelije u Srbiju? Malo verovatno. Može li Srbija da doživi sudbinu Grčke? Više verovatno. Evo i argumenata.

Kriza u Grčkoj najmanje je problem bankarskog i realnog sektora. Da jeste, odavno bismo već čitali o propasti brodovlasnika Spirosa Karnesisa koji ne da ne propada, nego naručuje nove brodove.

I kompanija Veropulos pozatvarala bi sve supermarkete Vero po Srbiji, a kao što vidimo to nije uradila. I sve grčke banke odavno bi se pokupile iz Srbije, a to se nije dogodilo, bar tako tvrdi predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Boško Živković kad kaže da „nisu uočene nikakve ozbiljne promene u tokovima kapitala iz beogradskih filijala grčkih banaka u atinske centrale“.

U Grčkoj je, hteli - ne hteli da to vidimo, u krizi – država. Odnosno njene finansije.

U toj zemlji nije krahirao model neoliberalne ekonomije, nego – „viša faza socijalizma“.

Država u Grčkoj upala je u „bunar“ zato što su porodične dinastije Micotakis, Papandreu i Karamanlis (smenjuju se na vlasti od ukidanja vojne diktature) Grcima priuštile život u – komunizmu. Stalno je stvarana iluzija da svega ima u izobilju, a familije su se utrkivale u uvođenju povlastica samo da narod njima poveri vlast.

Tako je godinama trajalo. Grci su se „primili“ na lažnu državu blagostanja, a onda je stigao račun da se plati ručak. Račun (odnosno, dug) košta oko 340 milijardi evra i jednak je 1,5-godišnjem bruto domaćem proizvodu.

Mediji u državama EU, koje treba da spasu grčku državu od bankrota, sada otkrivaju „tisuće bezobraznih podataka“ komunističkog života podno Akropolja. Na primer, zaposleni u državnom sektoru decenijama su primali po 15 plata godišnje i imali pravo na 52 razna dodatka, bonusa, povlastice i naknade.

Kuriri u ministarstvima imali su dodatak od 290 evra za uredno i tačno prenošenje dokumenata iz kabineta u kabinet, vozači službenih dizel automobila mesečno su dobijali 25 evra za „zagrevanje motora”, mašinisti lokomotiva dobijali su 420 evra za pranje ruku, zaposleni u državnoj naftnoj industriji dobijali su naknade za topli obrok, besplata godišnji odmor za celu porodicu u hotelu sa četiri zvezdice, vozači autobusa u Atini dobijali su 310 evra za redovan dolazak na posao, a zaposleni u državnom osiguranju regres za prevoz iako nisu izlazili na teren.

Ni to nije sve. Grci nisu neki veliki ljubitelji plaćanja poreza. Prošle godine razlika između onoga što poreski obveznici duguju i onoga što su platili dostigla je sumu koja odgovara trećini celokupnih prihoda od poreza (toliki je budžetski deficit).

„Siva ekonomija“ čini oko 27,5 odsto BDP-a, a podmićivanje poreskih službenika je raširena pojava. Grci veruju da demokratija služi za lično bogaćenje, poreski sistem dugo uverava Grke da su u pravu kad tako veruju - lekari, pevači i sportisti imali su beneficirane poreske stope, brodovlasnici uopšte nisu plaćali porez na dohodak, a nekim profesijama zakon je dozvoljavao da prijavljuju niža primanja od stvarnih.

A u Srbiji? Plate u državnoj službi više su nego u privatnom sektoru, dele se dodaci, bonusi, povlastice i naknade zaposlenima i direktorima u javnim preduzećima, penzije su godinama iznad mogućnosti Penzionog fonda… Sajmon Grej, nekadašnji šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, upozorio je još pre tri godine da Srbija godišnje potroši pola milijarde evra više nego što zaradi. To upozorenje bilo je pre nego što je velika kriza počela.

Treba li još koji argument da iz Grčke nema šta da se prelije u Srbiju. Mi to sve već imamo.

autor: Miša Brkić, urednik izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.07.2011, 22:12h gradimir (6)

    U minupulatorskom maniru svog "neoliberalnog" uzora tzv "Čikaške škole",ekonomski "ekspert" M.Brkić pokušava da falsifikuje činjenice o suštini grčke krize. Naravno za sve je kriv komunizam (sic!), a on se očituje u tome što zaposleni, svet rada, dobija za svoj rad platu! Inače, kada ne bi dobijali plate kapitalizam bi uspeo. Brkić ne sme da prizna da se tih 350 milijardi deficita grčkog budžeta zapravo prelilo u džepove najbogatijih, i sada njihov tako stečen kapital postaje desetostruko veći (i uticajniji) dok društvo grca u bedi. Zašto ti naši "eksperti" liberalnog kapitalizma (Brkić, Popovićka, Begović, Prokopijević) ne osnuju svoje privatne firme i da tu pokažu svoje genijalne ekonomske neoloiberalne teorije, nego svi sreda rade u državnim firmama.

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side