24.02.2012 Beograd

Referendum komplikuje odnose Beograda i Moskve

Referendum komplikuje odnose Beograda i Moskve Tanjug (arhiva)
Pokazalo se da ni za Moskvu srpski suverenitet na Kosovu nije svetinja. Arogantno, kao i svaka velika sila, Rusija je odlučila da samostalno, bez usaglašavanja sa Srbijom, deluje na 'svetoj srpskoj zemlji'.

Odluka Srba na severu Kosova da ignorišući stav Srbije održe referendum, neće bitno uticati na sadašnju fazu pregovora Prištine i Beograda, niti na odobravanje statusa kandidata. Ali, to je sasvim nov politički momenat u regionu koji donosi nove dileme i teškoće svim akterima, a naročito vlastima u Srbiji. Nova nota unesena je i u odnose Srbije i Rusije, srpskog ključnog saveznika u borbi za očuvanje formalnog suvereniteta nad Kosovom.

Srbija i Rusija Kosovo tretiraju kao neodvojivi deo Srbije, ali se ispostavilo da u praksi između njih nema saglasnosti. Beograd je oštro kritikovao referendum koji su organizovali Srbi na severu Kosova, a Moskva ga je podržala. Tako se, osim što su saveznici došli u koliziju, pokazalo da ni za Moskvu srpski suverenitet na Kosovu nije svetinja. Arogantno, kao i svaka velika sila, Rusija je odlučila da samostalno, bez usaglašavanja sa Srbijom, deluje na “svetoj srpskoj zemlji”.

Ruska pohvala referendumu zvuči kao eho prošlogodišnjeg pitanja koje je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin postavio na jednom međunarodnom skupu, a koje je glasilo: “Ima li ovde Srba?”. Sada se taj “model” sprovodi u praksi tako što Rusija jasno pokazuje Beogradu da ona odlično zna šta je to srpski interes na Kosovu i da o koracima koje preduzima i ne mora da konsultuje srpske vlasti. Iz Beograda nije bilo zvaničnog demarša, ali stav o referendumu nije promenjen.

Do referenduma na severu znalo se da Beograd nema kontrolu nad “ostatkom” Kosova, a od referenduma i ruske podrške upitan je postao i uticaj na sever. Srpske vlasti nisu srećne zbog tako otvorenog mešanja Moskve u poslednje uporište srpskog suvereniteta na Kosovu, ali ne mogu ništa da preduzmu osim da pokažu nezadovoljstvo. Neka vrsta političke poruke jeste upadljivo odsustvo predstavnika vlasti na prijemu koji je 21. februara u ruskoj ambasadi u Beogradu priredio Konuzin.

Srbija se, zapravo, suočava s naličjem koncepta prema kojem je najvažnije da Savet bezbednosti UN, u kojem Rusija ima pravo na veto, ne prizna Kosovo. Sada se jasno vidi da svako u toj priči ima svoju računicu i da je formalno nepriznavanje Kosova samo to što jeste – formalno nepriznavanje. Čim je shvatila da ima priliku da poveća uticaj na terenu, odnosno na Kosovu gde punu kontrolu imaju zemlje Zapada, Moskva je reagovala u skladu sa svojim interesima.

Referendum je organizovan uz otvorenu podršku srpskih opozicionih stranaka koje veruju da će im to pomoći na izborima. Primenjena je matrica razvijena u vreme Miloševićevog režima, zasnovana na ideji da je referendum zgodan oblik nametanja neke političke ideje. Tako se svojevremeno odlučivalo o statusu Kosova u Srbiji, referendumima su pribegavali bosanski Srbi, a i posle pada Miloševića imali smo referendum o Ustavu preko kojeg su partneri u vladajućem bloku “peglali” odnose.

Danas je jasno da ti referendumi ništa nisu doneli. Naprotiv, vodili su Srbiju iz promašaja u promašaj. Priča o referendumu o Ustavu organizovanom posle pada Miloševića još nije završena, ali ni njen ishod ne miriše na dobro.

Kakve su moguće međunarodne posledice referenduma koji su organizovali Srbi na severu Kosova, kako će on uticati na međunarodnu poziciju Srbije, kako će se odraziti na odnose na srpskoj političkoj sceni, a kako na odnose među kosovskim Srbima? Na ta i druga pitanja za portal Novog magazina govore Svetozar Rajak sa London School of Economics i Nenad Ilić iz Centra za studije dobrog upravljanja.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.03.2012, 08:29h ЂорђеБ

    Само бесловесни издајник може да напише овакав текст! Оптужити Русију да не поштује суверенитет Србије, због тога што је њено виђење тог суверенитета у колизији са виђењем ненародне окупационе власти у Београду је цинично. Ради се управо о томе да се Русија залаже за српски суверенитет над Косовом и Метохијом кога се окупациона власт у Београду одрекла!

  • 27.02.2012, 20:32h olga

    moskvi srbija služi za prepucavanjesa evropom i amerikom,a naši političari koji sprovode rusku politiku to rade zarad lične koristi jer pojedini imaju firme po rusiji,a drugi primaju i finansijska sredstva.tipolitičari rade direktno naštetu građana ove zemlje.poznato je koliko su rusi pomogli i miloševiću pa prematome ovi neka se nenadaju da će doći na vlast jer ovde još ima normalnih birača.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side