28.11.2011 Beograd

Romi na beogradskim ledinama

Romi na beogradskim ledinama
Raseliti nehigijensko romsko naselje ne znači naći neku novu lokaciju na kojoj bi Romi imali iste ili malo bolje uslove. Tako se, zapravo, samo stvara novo naselje istih karakteristika I sa istim problemima, umesto onoga koje se ruši.

Hiljade Roma iz takozvanih nehigijenskih naselja već decenijama u stopu prati razvoj Beograda – kako se podižu naselja, mostovi i drugi objekti, tako oni preseljavaju svoje udžerice i porodice sa ledine na ledinu. Olako ih se optužuje da namerno zaposedaju lukrativno gradsko zemljište kako bi se neosnovano domogli velikog novca, mada je i laicima jasno da bi čovek morao da bude zaista lud da dobrovoljno živi u uslovima kakvim oni žive.

Pošto se isti “recept” ponavlja iz decenije u deceniju, iz godine u godinu, jasno je da se država nije dovoljno ozbiljno bavila ovim problemom i da nije osmislila jasnu strategiju za njegovo rešavanje. Primeri nekih opština i gradova u Srbiji u kojima su minulih godina ipak pronađena rešenja za romska naselja pokazuju da pomanjkanje novca nije ni jedini ni glavni problem. Pre bi se moglo reći da manjka truda i ozbiljnosti.

Raseliti nehigijensko romsko naselje ne znači naći neku novu lokaciju na kojoj bi Romi imali iste ili malo bolje uslove. Tako se, zapravo, samo stvara novo naselje istih karakteristika i sa istim problemima, umesto onoga koje se ruši, a raseljeno stanovništvo ostaje neintegrisano u društvo. Raseljavanje se može smatrati uspešnim samo ako obezbedi da svi raseljeni budu uredno popisani kako bi uživalo zaštitu kao i ostali građani, da deca počnu da idu u škole, da zdravstvena zaštita postane dostupna svima.

Iole prihvatljiva rešenja se, kako je praksa nedvosmisleno pokazala, lakše pronalaze kada nevladine i druge organizacije dignu veliku graju i kada se angažuju međunarodne organizacije I institucije. Još ako se pri tome naselje nalazi na zemljištu na kome treba da bude podignut neki važan objekat, izgledi za kakvo-takvo poštovanje standarda predviđenih ne samo evropskim, nego i domaćim pravilima, postaju ozbiljniji.

Tako se dogodilo da se gradske vlasti veoma ozbiljno pozabave nehigijenskim naseljem ispod mosta Gazela, da obezbede kontejnere i minimalne uslove za porodice koje su raseljene, da obezbede uslove za školovanje dece… To je još daleko od evropskih standarda, ali je mnogo više od ničega, pa se model primenjen za Gazelu često pominje kao minimum ispod koga se ne bi smelo ići.

Ali, čvrst i sprovodiv koncept koji bi sve obavezivao još nije uspostavljen. Otuda se ovih dana  na Novom Beogradu, u bloku 62, ponavlja stara priča. Naselju koje tamo postoji već decenijama preti se prinudnim raseljavanjem, ljudi su zabrinuti, ne znaju kuda će sa porodicama i kako će pregurati zimu. Na njihovu nesreću, nisu na putu nekom važnom objektu, poput Gazele ili naselja Belvil.

Da li je moguće uspostaviti model koji bi obezbedio trajno rešavanje problema Roma iz nehigijenskih naselje, da li se sve svodi na nedostatak novca ili je reč o nedostatku istinske volje i upornosti? To su neka od pitanja na koja odgovore traže Goran Bašić, Dragoljub Acković i Jovana Vuković.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 27.03.2013, 22:26h mali7

    imam jedno prosto pitanje raseljeni smo 1982 dobili smo kontejnere privremeno roditelji su nam bili zaposleni u drzavnim firmama a mi smo se redovno skolovali da li je pravda da nas ostave toliko vremena u tim propalim barakama i ako nasi roditelji su zaradili stanove koje nikad nisu dobili da smo tada bili u centru beograda bilo bi drugacije pa bi nas sklonili brze bolje od ociju javnosti nego su nas tada smestili pored jevrejskog groblja na kraju naselja da nas niko ne vidi za opstinu novi beograd ne postojimo licno mi je rekao doticni gospodin koji je dao potvrde kao dokumenat to jest resenje o stanovanju tim dokumentom ne mozemo da se prijavimo mi smo bolje receno diskriminisani u svakom pogledu pitanje glasi da li neko u ovoj drzavi moze na bilo koji nacin da resi nase probleme i da konacno izadjemo na svetlost dana poz.

  • 11.03.2012, 22:47h Sasa (4)

    Gorane, svaka cast!

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side