29.02.2012 Beograd

Rumunski niski start, udarac i gol!

Rumunski niski start, udarac i gol!
Pala je i Rumunija! Da se izrazimo sportskim žargonom, svega par minuta pre nego što je sudija trebalo da odsvira kraj, naši (obično prijateljski nastrojeni) susedi pokušali su neočekivanim niskim startom da nas spreče da dođemo do gola.

 

Veštim izbegavanjem neprijatnog uklizavanja i uz par dodatnih driblinga sa takođe neočekivanim suparnicima - Poljskom i Litvanijom - uspeli smo da šutiramo i konačno damo taj toliko željeni i najavljivani gol.

Ima li razloga za slavlje? Ako je verovati komentarima čitalaca na medijskim sajtovima i večitim analitičarima i dušebrižnicima – nema. “Ništa od ovoga neće biti, bolje da ne idemo u tu Evropu, tamo će nas i dalje samo ucenjivati”, neki su od stavova koji se mogu pročitati. Nisu retki ni oni koji kažu da nam nikada nije bilo gore i da se čak i devedesetih živelo bolje.

U takvim slučajevima uvek se setim jedne stare priče koja otprilike glasi: Mnogo godina posle rata srela su se dvojica bivših logoraša iz Aušvica, krenuli u priču, prisećaju se tih davnih vremena, pa jedan od njih reče: ”Eh, kako je to bilo sjajno vreme”.

Nije nemoguće da se ovakav ili sličan razgovor zaista negde i vodio. Kad si mlad sve ti izgleda lako i lepo. Kada se osvrnemo u prošlost uvek postoji ta tendencija da je obojimo ružičastijim bojama nego što je to zaista bilo - čini nam se da smo probleme lakše rešavali, da je bilo jednostavnije. Ako još znamo da smo kao narod skloni da veoma lako i brzo zaboravljamo svoju prošlost (naročito delove koji nisu za pohvalu), onda ne treba ni da čude ovakvi stavovi u javnosti.

Ali u zemlji koja je devedesetih doživela totalni kolaps i katastrofu, kada smo svakog dana brojali mrtve i kada je izgledalo da je ceo svet digao ruke od nas, ne smemo olako davati takve ocene - ko ne nauči lekcije iz prošlosti vrlo lako mu se može desiti ponavljanje istorije. A u tome smo valjda eksperti.

Zbog toga se ne treba skrivati iza neke lažne skromnosti i trebalo bi jednostavno dati odgovore na osnovna pitanja: Da li se danas teško živi? Da, veoma teško. Da li je moglo biti bolje? Da, moglo je i moralo. Da li je bolje nego devedesetih. Ne može se ni porediti. Da li će se na našem evropskom putu pojavljivati nove prepreke? Hoće, i to nebrojene – nijednu od njih ne treba gledati dramatično, svakoj treba prići ozbiljno i rešiti je poštujući nacionalne interese i strateške ciljeve.

Članstvo u Evropskoj uniji nije cilj samo po sebi, to je sredstvo da se neke stvari u zemlji promene i da postanemo deo jedne velike porodice – u kojoj, kao i u svakoj drugoj, ima i zlobe i ogovaranja, ali i slavlja i prijatnih trenutaka. Ne želimo više da sedimo na dovratku i čekamo da nam bace kosku, želimo da sedimo za zajedničkim stolom sa ostalima, ravnopravni i uvaženi. Jedino s te pozicije možemo nekome da postavljamo svoje uslove, da budemo nečija Rumunija, možemo da igramo niske startove, a da nam ne zamere. Nije to ni tako loše.

autor: Milorad Ivanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side