16.11.2019 Beograd

VideoSonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija

Sonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Raspad SSSR, gubitak pozicije svetskog lidera, moralni i ekonomski kolaps u vreme Jeljcinove vladavine, te u suštini pobedničko ponašanje Zapada, u značajnoj su meri uticali da se liberalni poredak i njegove vrednosti percipiraju kao, kako ističe Aleksandar Dugin, filozof blizak Putinu, nova vrsta rasizma – kulturnog i civilizacijskog – koji se projektuje na svetskom nivou kao univerzalizam.

Putinova strategija vraćanja Rusije na svetsku scenu počivala je na tvrdnji da je cilj svih procesa na postsovjetskom prostoru uništenje naroda koji naseljavaju tu teritoriju i preraspodela njihovih resursa

U uslovima dezorijentacije i raspada socijalističkog sistema vrednosti (kao i u svim ostalim postsocijalističkim zemljama) religija dobija ključnu ulogu u oblikovanju novih vrednosti. Jer, smatra se da je religija kičma na kojoj se drži svako tradicionalno društvo. Osim toga, pravoslavlje se percipira kao istorijski temelj Rusije preko kojeg se želi obnoviti imperija. Bez pravoslavlja nema ni velike Rusije.

Frustracija neuspelom tranzicijom dovela je do odbijanja liberalizma, individualizma i ljudskih prava kao ideologije. Aleksandar Dugin osporava da bi subjekat slobode trebalo da bude individualizam, te da identitet ljudi, ljudske kulture, društva, ne može biti sveden na individualnost. On podvlači da je kolektivni identitet uvek bio dominantan u ruskoj kulturi. Ideologija ljudskih prava doživljava se kao imperijalni projekat zapadne civilizacije koji je u suštini utemeljen u istorijskom i društvenom iskustvu Zapada. Putin je marginalizovao sve organizacije civilnog sektora, posebno one koje se bave ljudskim pravima. Posebno su radikalni napadi na one koji se zalažu za LGBT prava, za medijske slobode, za ženska prava (repatrijarhalizacija) i za verske zajednice, odnosno na sve oblike pluralizma.

Ekspanzija Rusije na Balkan odigrava se u trenutku kad su zemlje u regionu nekonsolidovane, ranjive, nedovršenih identiteta i stoga podležu uticaju i pritiscima. Rusija je počela da razvija instrumente javne diplomatije s ciljem da paralelno jača i dejstvo meke sile. Kao strateški važna tačka prema Evropi, Srbija je u viđenju Kremlja pogodna da postane “ogledno dobro”, na kojem bi se ukupna rastuća moć Rusije uspešno manifestovala. Tim pre jer je u Srbiji već dobro pozicionirana. Iako je formalno i egzistencijalno upućena na Evropsku uniju, proruski resentiman dominira kod većine građana Srbije. U javnom i kulturnom životu Srbije rusko prisustvo najizrazitije je predstavljeno prisustvom predstavnika ruske naučne i kulturne elite na skupovima (najčešće sa geostrateškom i istorijskom tematikom).

Osnovna poveznica sa Rusijom jeste otpor liberalnim vrednostima, uključujući i ideologiju ljudskih prava. Glavni kritičar ideologije ljudskih prava su Ruska pravoslavna crkva, a na Balkanu Srpska pravoslavna crkva. Pravoslavni teolozi, kao i određene crkve, nemaju afirmativan odnos prema savremenom konceptu ljudskih prava. On se vidi kao izraz Zapada, njegovih liberalnih vrednosti i individualizma. Smatra se da je prenaglašeno individualizovan i apsolutizovan i da se nameću sasvim različitim kulturnim, društvenim i političkim miljeima kao univerzalna.

Dr Zoran Devrnja, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, zamera onima koji zastupaju liberalno-humanistički koncept ljudskih prava da ne vode dijalog sa drugima već da samo nameću svoj koncept, te da stav liberalnog humanizma ostaje nedodirljiv i neupitan. Jer, kako ističe, savremeni trenutak u svetu kaže da ga treba dovesti u pitanje.

Teološko oblikovanje javnog prostora u Srbiji počelo je nakon 2000. godine, kada pravoslavlje s političkim pretenzijama počinje da oblikuje javni, društveni prostor, pri čemu se ugrožavaju prava drugih na sopstveni identitet. Odbacuju se sekularne vrednosti civilnog društva – demokratija, civilno društvo, pluralistički diskurs, sekularna i verska tolerancija i individualna ljudska prava.

Tokom devedesetih unutar SPC dominira svetosavska ideologija koju zastupaju Otačastveni pokret Obraz, Sveti Justin Filozof, Dveri srpske. Sintagma te ideologije je – jedan narod jedne religije u jednoj državi.

Većina desničarskih grupa i intelektualaca zalaže se za “svetosavski identitet srpskog naroda”, kao oslonac na kojem “počivaju sve pobede i nade u oporavak Srbije”. Dominantna nacionalistička elita snažno se opire reformi države i društva pod izgovorom da to uništava srpski identitet.

Važnu ulogu u kreiranju novog identiteta ima i Rusija, čije je prisustvo na kulturnoj i političkoj sceni sve izrazitije i sve uticajnije. Rusija pothranjuje srpsku frustraciju i tezu da je Jugoslavija bila srpska zabluda. Isto tako i tezu o veštački stvorenim nacijama, poput, na primer, Makedonaca, Bošnjaka, Crnogoraca. Istovremeno, uticajni proruski konzervativni blok osnažuje rusku komponentu u srpskom identitetu, odnosno doprinosi “rusizaciji srpske nacije”, sa tezom o superiornosti pravoslavne civilizacije, vizantijskog nasleđa, slovenstva, uzajamnoj istorijskoj pomoći. Nikita Bondarjev, ruski ekspert za Balkan, nedavno je u svom pismu srpskoj opoziciji istakao da je “najvažnije dostignuće Aleksandra Vučića u tome što je tokom njegove vladavine rusofilstvo u Srbiji postalo mejnstrim. Kritika Rusije i Vladimira Putina u Srbiji danas jednaka je političkom samoubistvu”.

 

 

Pogledajte razgovor sa autorkom teksta:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Markovina: Poruke sa ovdašnjih stadiona - Mesta gde saznajemo pravu istinu o režimima Dragan Markovina: Poruke sa ovdašnjih stadiona - Mesta gde saznajemo pravu istinu o režimima

    Navijački pokret, ovakav kakvog poznajemo, s kompletnom ekstremističko-nacionalističkom ikonografijom, vuče korijene iz osamdesetih godina kada su, što tajno što polujavno, navijači poslužili kao alat za zastrašivanje i organizaciju kaosa nacionalističkim političkim vođama i strankama

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side