22.06.2013 Beograd

Sonja Lapatanov: Junaci na jeziku

Sonja Lapatanov: Junaci na jeziku Foto: Zoran Raš
Gotovo da “zadivljuju“, a na momente čak i “razgaljuju“, izjave nekih od pripadnika našeg javnog i kulturnog života koji najčešće ne znaju ništa o stvarima o kojima se tako suvereno izjašnjavaju, ali zato misle da im je na osnovu “urođene“ pameti sve jasno i da sve znaju bolje od drugih. To im, valjda, u njihovim samozadovoljnim predstavama o sebi samima daje za pravo da u javnost iznose notorne neistine i obmane, a da i ne trepnu. Uvereni da će, kao i toliko puta do sada, njihove netačne i nestručne tvrdnje ostati bez demantija.

A one koji znaju više, i koji se čak “drznu“ da im se suprotstave, ovi samozvani “teoretičari“ i “eksperti opšte prakse“ smatraju naivčinama koje su svoje vreme utrošili na vlastito obrazovanje, završavanje “tamo nekih škola“, na stručno usavršavanje i građenje svojih karijera, pa ih, ukoliko se za tim ukaže potreba, treba javno uniziti. Takođe ne trepnuvši. Te druge, te nezgodne svedoke koji u svakom trenutku mogu posvedočiti da se radi o plasiranju obmana i lažiranih biografija, ovi samozvani kulturni poslenici javno omalovažavaju i nipodaštavaju, posmatrajući ih “odozgo“, sažaljivo, sa mešavinom neverovatnog prezira i iskonske arogancije. Ne vole istinu i činjenice, ali zato vole događaje iz kojih mogu da izvuku ličnu korist povećih razmera. Ako se za tim ukaže potreba, izmisliće i iskonstruisati i neku ostap-benderovsku priču, stavljajući u prvi plan svoje delo i njegov umišljeni značaj od koga niko, a posebno država Srbija, nema ama baš nikakve koristi.

Zato se pitamo ko im u njihovoj arogantnosti, razmetljivosti i obesti pomaže, ko ih podržava i podupire? Među onima koji su neprestano, voljno ili manje voljno, uronjeni u otužno dodvoravanje nalaze se, između ostalih, i relevantne institucije koje im godinama dele novac u stilu “kad je beg bio cicija“, pri čemu se u prvim redovima, čast izuzecima, ističu mediji koji su uglavnom potpuno neupućeni, površni i lakoverni, laki za zloupotrebu, u svrhu ličnog marketinga dotičnih. Pokornim i poniznim medijima svašta može da se podmetne, napiše i sroči, izdeklamuje u kameru u studiju ili još bolje za stolom u nekom od kafića u beogradskoj „Silikonskoj dolini“, uz besplatni kapućino i kolačić. Ovi “junaci na jeziku“ jesu junaci samo kada su sami sa svojim sagovornikom. Jer, sve je lakše bez svedoka i nezgodnih oponenata. Poznato je da takvi izbegavaju direktne susrete sa poznavaocima materije, sa onima koji im se mogu argumentovano suprotstaviti. Funkcionišu samo kada su sami, jer samo u takvim uslovima mogu da manipulišu, mitomanišu, teoretišu, filozofiraju i obmanjuju neupućene. A onda, ti i takvi uzleti njihove mašte pružaju lažnu sliku o navodnim uspesima, stvarajući iluziju važnosti i prisustva u društvu. No, iako je realnost bolno drugačija, ne bi trebalo zaboraviti da mediji imaju neverovatnu moć, čak i onda kada se njihov prostor okupira i zloupotrebljava za neukusno samohvalisanje i samoreklamerstvo.

Računajući na suštinsku nezainteresovanost društva za kulturu i na nepoznavanje materije, oni koriste provereni metod: laž će sigurno “upaliti“ ukoliko je izgovorena u trenutku kada neko želi da je čuje. Umišljajući da su eksperti, nadmeno se upuštaju i u debate o temama o kojima ne znaju ama baš ništa, a kada ih neko upozori na to da nisu pozvani da o tome govore, oni razjareno napadaju, vređaju i prete tužbama, zaboravljajući da ljudi ipak nisu toliko naivni koliko oni misle i da oni nisu baš toliko pametniji od svih. Ako su oni “zaboravili“, ima onih koji se sećaju i pamte.

Tako se nedavno u jednom uglednom srpskom nedeljniku više nego neumesno oglasila večita studentkinja škole Džofri baleta u Njujorku i samoumišljena gazdarica plesne scene Srbije. Tim, po svemu sudeći, naručenim i tendenciozno intoniranim “esejem“ prešla se svaka granica dobrog ukusa, jer se autorka osetila pozvanom da na površan način, pri tom bolno nerazumevajući suštinu profesije, govori o stanju u baletskoj umetnosti kod nas, izigravajući kadiju i sudiju, analitičara i krajnje nekompetentnog kritičara koji sebi dopušta da ruži srpsku plesnu zajednicu u svakom njenom pojavnom obliku, pogotovo što, po njenim bombastičnim izjavama u raznim medijima, i ona potiče iz nje, a na koji način je, i s kojim dometima, svojevremeno u njoj boravila ljudi iz struke to najbolje znaju. Srećom, postoji još uvek veliki broj onih koji su svedoci nemogućnosti da se dotična ozbiljnije bavi igrom, i to u bilo kom njenom vidu, pa možda ne bi bilo nelogično potražiti izvore sadašnjeg ovakvog njenog arogantnog držanja upravo u ovoj opštepoznatoj, a opet vešto prikrivanoj činjenici.

Biografija

Sonja Lapatanov, balerina, koreograf, profesor klasičnog baleta, putopisac

autor: Sonja Lapatanov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 1.07.2013, 14:10h Lidija

    Najzad se neko iz sveta baleta oglasio. Iako su u pitanju insinuacije, jasno je kao dan o kome se radi.

  • 1.07.2013, 11:05h Teodora

    Bravo konacno je neko rekao, hvala

Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side