12.07.2011 Beograd

Strategija

Strategija
Država i medijska udruženja i asocijacije su se ponovo latili zamašnog i komplikovanog posla, uređivanja prilično zapuštene medijske scene u Srbiji. Izgledi da dođu do opipljivih rezultata su, čini se, veći nego ikada ranije, ali ipak nedovoljno veliki da bi garantovali brze i jasno vidljive pomake.

Jer, pitanje je da li je iko spreman da se, bez veće nužde, odriče stečenog uticaja u medijima i da li srpsko društvo ima snage da nametne rešenja koja bi bila u skladu sa evropskim standardima.

Najviše sporenja, pokazalo se tokom javne rasprave vođene u proteklih nešto više od mesec dana, ima oko vlasništva nad medijima. Država nije oduševljena idejom da se odrekne vlasništva nad lokalnim medijima, a na to nisu spremni ni zaposleni u tim medijima jer su uvereni da će, u slučaju privatizacije, ostati bez posla.

Želi, takođe, da zadrži vlasništvo nad novinskom agencijom Tanjug, Radio Jugoslavijom, Jugoslovenskim pregledom, za čije finansjiranje troši gotovo 350 miloiona dinara godišnje. Na tržištu deluju još dve privatne novinske agencije koje su u stanju da prave isti proizvod, pa ispada da se novac poreskih obveznika troši na stvaranje nelojalne konkurencije i gušenje konkurentskih medija nad kojim država nema kontrolu.

Vlasništvo i način trošenja budžetskih sredstava namenjenih medijima su, zapravo, ključ reforme medijskog sektora. Ukoliko u tim oblastima ne bude suštinskih promena, neće biti ni istinske reforme medijske scene. A kako vlasti zamišljaju celu priču i na kakve su promene spremne pokazaće se u narednim mesecima, kada Ministarstvo kulture pred Vladu Srbije izađe sa konačnim predlogom medijske strategije.

Jedan od glavnih argumenata za izbegavanje transformacije vlasništva je da se u većini dosadašnjih privatizacija medija sve svelo na jeftinu kupovinu poslovnog prostora i da su novi vlasnici praktično upropastili osnovnu delatnost preduzeća koje su kupili. Ali, država ne može da se služi ovakvim argumentima jer je ona bila odgovorna za nadgledanje procesa. Ne može se, dakle, loše obaviti jedan posao, pa se onda izaći pred javnost sa stavom da model ne valja.

Stvar je, zapravo, mnogo jednostavnija nego što izgleda na prvi pogled. Zadržavanje vlasništva nad medijima je omogućilo da opštinske vlasti učvrste punu kontrolu nad lokalnim medijima i da izbori čelnih ljudi tih medija postanu stvar političke, dakle međupartijske nagodbe. Tako je, na nezakonit način, ustanovljen veoma efikasan model potpune kontrole političkih struktura nad uređivačkom politikom.

Otpor promenama se pravda potrebom da se zaštiti interes građana da budu informisani a to je, naravno, moguće postići na efikasan način jedino ako mediji ostanu u društvenom, odnosno državnom vlasništvu. A bilo bi mnogo korisnije da država počne da razmišlja kako da transformiše vlasnioštvo nad medijima tako da izbegne da ih kupe lokalni tajkuni koje interesuje samo poslovni prostor. Ni to nije lako, ali nije ni nemoguće.

Na dobar prijem tokom javne rasprave nije naišla ni ideja da se ukine direktno finansiranje tekućeg poslovanja medija iz opštinskih, pokrajinskog i republičkog budžeta i da se, umesto toga, finansira sadržaj, putem javnih konkursa. Time bi se izbeglo da se novac koji se prikuplja od svih poreskih obveznika troši za plaćanje radnih mesta i drugih troškova u medijima koje kontrolišu lokalne ili republičke i pokrajinske vlasti.

Umesto direktnog finansiranja „svojih“ preduzeća, lokalne, pokrajinske i republičke vlasti bi raspisivale konkurse u kojima bi definisale koji su im sadržaji u narednoj godini, ili u narednih nekoliko godina, od najvećeg interesa. Na konkursima bi učestvovali svi mediji, a nezavisne komisije bi birale projekte koji nude najviše. Jeste malo komplikovanije i zahtevnije od prostog finansioranja javnih preduzeća, ali podstiče kvalitet, štedi novac i stvora uslove za smanjivanje uticaja izvršne vlasti na uređivačku politiku.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side