16.07.2019 Beograd

Svetozar Raković: Sezona lova u (su)finansiranju medijskih projekata

Svetozar Raković: Sezona lova u (su)finansiranju medijskih projekata Foto: Medija centar Beograd
Koji je najlakši način da se u Srbiji bez imalo truda postane milioner? Loto – reći će poklonici Fortune, ne hajući što je verovatnoća za pun pogodak u izboru 7/39 brojeva jednak šansama Pere ložača da pobedi na izborima za prvog “stanara” američke Bele kuće. Politika – odgovoriće oni koji čvršće stoje na zemlji, mada nesvesni da su šanse za uspeh u političkoj areni tek nešto osnovanije od “čarobne sedmice”.

Postoji lakši i verovatniji način da zgrnete gomilu novca, i to, verovali ili ne, u javnom informisanju, odnosno medijskoj industriji. Dobro, nije da je baš reč o novinarstvu, a nema ni mnogo veze sa industrijom, ali donosi pare. Što bi rekao tvorac ekonomskih reformi Kine Deng Sjaoping, “nije važno da li je mačka crna ili bela – ako uspešno lovi miševe”. Praktično, pod firmom projekta u javnom interesu vlasnici medija dobijaju značajne novce iz budžeta, bez rizika, griže savesti i pravdanja računa. Način se formalno zove “sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja”, a nezvanično nagrađivanje političko-partijske propagande.

U prvom polugodištu 2019, prema podacima NUNS-a, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou raspisano je 138 konkursa sa ukupno nešto više od 1,5 milijardi dinara, približno 13,2 miliona evra.

Na isteku šestomesečja mnogi od raspisanih konkursa još nisu sprovedeni, pa nije moguća preciznija analiza prakse, ali se može ukazati na ključne slabosti, nedoslednosti i zloupotrebe budžetskog novca. Pre svega, često je nejasno definisana namena konkursa; nastavljaju se problemi u načinu rada stručnih komisija, što je posledica nejasnih kriterijuma za imenovanje članova komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava; i dalje je nedovoljno transparentno odlučivanje o dodeli sredstava; učestalo se visokim iznosima finansiraju redovni programi medija; ne postoje adekvatni mehanizmi evaluacije odobrenih projekata i adekvatne sankcije za povredu zakonskih odredaba i zloupotrebe konkursnih procedura...

Već površna analiza rešenja o raspodeli pokazuje da se putem konkursa učestalo i najvećim delom “legalno” finansira politička promocija i propaganda na štetu javnog interesa i objektivnog informisanja građana. Pokriće za ovu pretežno kriminalnu raspodelu jesu tzv. nezavisne stručne komisije, u koje se učestalo imenuju ljudi bez profesionalnog i moralnog digniteta. Mnogi od njih rade po principu “ti meni, ja tebi”. 

Kako praktično funkcioniše to “legalno” zgrtanje javnog novca? Na konkursu Bačke Palanke trećina od 12 miliona dinara dodeljena je lokalnoj RTV u vlasništvu Radoice Milosavljevića, kruševačkog biznismena koji se proslavio 2015. kupovinom osam regionalnih televizija i koji je neskriveno blizak vladajućem SNS-u. Zanimljivo je da je RTV pazario prošle godine za tri puta manje novca od iznosa koji je dobio na opštinskom konkursu! Praktično, tu medijsku kuću Milosavljević je platio novcem poreskih obveznika Bačke Palanke. Kao po već ranije korišćenom receptu kupljenih televizija u Pančevu, Kruševcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Brusu, Novom Kneževcu, Požegi, Kragujevcu...

Svuda na lokalnim konkursima njegovi mediji dobijaju najveće iznose. Tako je bilo i prošle godine u Kruševcu, kad je od raspodeljenih 15,6 miliona, Milosavljevićevoj televiziji pripalo – 9,5 miliona; u Pančevu od 38 miliona njegova TV je dobila šest direktno i još 8,25 preko povezanih agencija. Na konkursu Pirota njegovoj TV je pripalo 8,3 od 24 miliona; u Požegi 2,6 od ukupno 5,7 miliona; u Dimitrovgradu RTV Caribrod dobilo je 4,3 od 14 miliona. Nedavno je kupio i TV Leskovac, pa se tek očekuje izdašnost.

Priznaćete, veoma efikasan način za unosan medijski biznis. Ostaće upamćeno i da je ovaj novokomponovani medijski magnat budžetskim novcem nagrađivan i nezakonito, mimo konkursa. Najdrastičnije je to rađeno u Kragujevcu, gde su mu iz gradskog budžeta isplaćivane desetine miliona dinara. U međuvremenu je raskinut ugovor o privatizaciji RTK jer on nije izmirivao ugovorne obaveze, pre svega prema zaposlenima.

Propagandno-politička lojalnost medija nagrađuje se na isti način širom Srbije. U Nišu su ove godine više od četiri petine ukupno raspodeljenih 78,5 miliona dinara dobili mediji koji su vlasnički i uređivački bliski vlastima. Tako je medijima porodice Radomirović pripalo 29 miliona dinara, medijima porodice Gašić 14,4 miliona, dok je Niška televizija, u zajedničkoj svojini te dve porodice, dobila 14,4 miliona. Značajnu finansijsku podršku dobile su i dve javnosti nepoznate PR agencije oca i sina Miodraga i Dušana Miljkovića, koji su se poslednjih godina “afirmisali” kao poželjni članovi komisija širom Srbije koje neskriveno protežiraju provladine medije.

Sa druge strane, projekti medija koji nisu po ukusu niških vlasti su, blago rečeno, ignorisani. Tako nijedan od tri projekata Citi Radija nije ispunio očekivanja “nezavisne” komisije, dok je redakcija portala Južne vesti javno saopštila da “zbog načina na koji se raspoređuje novac za medijske sadržaje, sporne komisije koja odlučuje o projektima i čiji se predsednik već treću godinu ne menja”, odlučila da ovaj portal ne učestvuje na gradskom konkursu.

Izigravanje zakonskih normi projektnog finansiranja medijskih projekata bilo je očigledno i na konkursu Pančeva, gde je RTV Pančevo direktno i preko produkcija dobila čak 139.000 evra iako je REM marta ove godine izrekao dve mere upozorenja zbog sadržaja objavljenih na televiziji i portalu te medijske kuće. Na konkursu Valjeva novčane mrvice (50.000 dinara) dodeljene su za projekte lokalnih portala koji se ne ustručavaju da kritikuju gradsku vlast, dok su lavovske sume od 7,3 miliona dinara dobili mediji iz Šapca, Beograda, Niša – koji ne kriju privrženost vladajućoj garnituri.

Opisanu praksu finansiranja medija upražnjavaju i druge lokalne samouprave. I činiće to sve dok nadležne institucije, pre svih budžetska inspekcija i tužilaštvo, ne počnu da rade svoj posao.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side