Nadežda Gaće: Treba li nam dva pilota u avionu
29.04.2020 Beograd

Nadežda Gaće: Treba li nam dva pilota u avionu

Nadežda Gaće: Treba li nam dva pilota u avionu
Počeću ovaj tekst citiranjem Branka Milanovića, svetski poznatog ekonomiste pre svega u oblasti socijalnih sistema i nejednakosti: “Način upravljanja zdravstvenim sektorom koji se fokusirao samo na efikasnost pokazao se i opasnim. Konsultantske firme kao McKinsey tvrdile su da Nemačka ima suviše bolnica i kreveta, te da to nije efikasno. Sada vidimo da je to bilo pogrešno...”

Piše: Nadežda Gaće, glavna i odgovorna urednica
 

Pominje on još jednu paralelu – da više nema putničkog aviona, na ma kako kratkoj ruti, koji nema bar dva pilota... za svaku sigurnost. Zdravstvo će, uverena sam, u svetskim razmerama slediti primer imanja više “pilota” – odnosno, gradiće više kapaciteta nego što treba u normalno vreme; tako će postati ekonomski manje efikasno, ali i sposobnije da se suoči s krizama...

Kako se demokratija udaljavala od jakih lidera, a u pravcu zaštite ljudskih prava i osiguranja od zloupotrebe moći, tako su kratkoročni interesi prevladali one za čiju realizaciju treba dva, tri, pa i više mandata državnih elita da se istrajno grade.

Zdravstvo je svakako baš takav sistem. Zapad je očito izgradio tehnološki superioran zdravstveni sistem povezan i sa visokim troškovima, ali neotporan na tzv. vršna opterećenja. Smrtnost povezana s virusom je, nažalost, najčvršći podatak o uspehu ili neuspehu borbe protiv efekata pandemije. Drugi će svakako biti dubina pada BDP-a zemalja. Prema podacima koje daje Worldmetar, neupitno su u zaštiti života uspešnije bivše “istočne” od bivših “zapadnih” zemlja kad se poredi broj umrlih na milion stanovnika. U tom pogledu su sve eksjugoslovenske zemlje izuzetno dobre, a u celom bloku eksistoka najlošiji je podatak za Sloveniju, koji je značajno bolji od najbolje tzv. zapadne zemlje. Može se spekulisati da su razlozi za uspeh Istoka u razuđenom sistemu zdravstvenih ustanova, u navikama lekara – očito heroja – da se snalaze u uslovima slabije opremljenosti, u manjoj gustini stanovništva ili u autoritarnim navikama državnih struktura da bez mnogo odlaganja preuzmu komandu – pa i nadzdravstvu; odnosno obrnuto: da neuspeh Zapada dolazi od velike gustine stanovanja ili od straha lidera da ne ih ne proglase da su pogazili neka ljudska prava kao osnovne mantre demokratskih društava.

Jedan italijanski političar napao je svoju državu da laže i preuveličava broj žrtava ne bi li prigrabila potpunu kontrolu. Međutim, način kako se u Italiji broje žrtve isti je kao i u celom svetu – a gro stradalih u svetu patili su od jedne, dve, pa i više teških bolesti i virus te ljude nije uništio sam nego u sadejstvu s tim drugim bolestima. No, kada sve ovo prođe i svi podaci budu konačni i verifikovani, sumnjam da će se promeniti odnos koji sada izrazito favorizuje eksistok, bar kada su životi ljudi u pitanju. Sigurna sam da će biti mnogo mesta i za kritike svuda, svakako najviše u USA i nekim od zemlja koje su mnogo stradale, a bile spore ili neefikasne u sprovođenju mera zaštite stanovništva, i da nam tek sledi politizacija pandemije za međustranačke obračune po zemljama – ali i da će logika bar dva pilota u avionu postati i logika reorganizovanja zdravstvenih sistema širom sveta. I verujem da je to ta dobra lekcija koju je pandemija dala svetu.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Vladimir Gligorov: Kurs i virus Vladimir Gligorov: Kurs i virus

    Da li bi, dakle, bilo bolje da dinar depresira, što zvanični režim kursa dinara omogućava, ili ne? Kako je opasnost od inflacije mala, a potreba za većom količinom novca nedvosmislena, odgovor je pozitivan.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side