Treba li Srbiji jaka nezavisna institucija ili sluškinja vlasti

„Indikator problematičnih kredita u srpskom bankarskom sistemu jeste visok, međutim za sve te problematične kredite postoje dovoljne rezervacije u bilansima banaka. Drugo, nivo kapitalne adekvatnosti u srpskim bankama je preko 17 odsto, međunarodni standard je osam. Treće, nivo osnovnog kapitala prema rizičnim potraživanjima banaka je preko 16 odsto, podsetiću vas da su evropske banke tek početkom ove godine dobile zadatak da ispune devet odsto. Prema tome, ako govorimo o problemima u bankarskom sistemu, činjenica je da srpske banke, prema svim bitnim parametrima, imaju mnogo veći stepen stabilnosti, čak i od njihovih matičnih banaka u zemljama Evropske unije. Zbog toga ne smemo da stvaramo bilo kakav strah u pogledu bankarskog sistema u Srbiji, za to nema razloga, banke u Srbiji su stabilne.“

Ovako je (još uvek aktuelni) guverner NBS Dejan Šoškić, na odavno ne tako dobro posećenoj konferenciji za štampu, odgovorio na molbu vašeg izveštača da prokomentariše situaciju u bankama koja je, prema mnogim ocenama, zbog rasta nenaplativih kredita sve teža. Na drugi deo pitanja - šta može da se uradi, odnosno šta vlada, banke, pa i Narodna banka, mogu da urade na rešavanju nagomilanih ekonomskih problema u traženju izlaska iz krize i, možda najvažnije, stvaranju uslova za privredni rast guverner, međutim, nije odgovorio. „Ako pitate u kojem pravcu reforme u Srbiji treba da idu, ja sam o tome u više navrata govorio, konferencija za štampu nije mesto za to, a i poslednji put kad sam to učinio rečeno je da se guverner meša u poslove koji nisu u njegovoj nadležnosti. Ipak, o tome ću nešto reći uskoro, u autorskom tekstu koji ću potpisati ne kao guverner, nego kao ekonomista i profesor univerziteta“, glasio je Šoškićev odgovor.

Pre nego što se, u očekivanju guvernerovog članka, na ovom mestu ipak nešto kaže o reformama, valja zapaziti da je upravo to čime se guverner hvali – dobri pokazatelji bankarskog sistema – bilo i predmet kritika. Čak i samih bankara. Visoka sigurnost bankarskog sistema, kaže se naime, rezultat je pre svega visokih rezervacija koje je NBS propisivala, tj. nametala poslovnim bankama. Zbog velike sume na taj način imobilisanog kapitala, banke su u Srbiji radile sa manje sredstava pa su taj gubitak kreditnog potencijala na neki način morale da nadoknađuju. A kako drugačije nego visokim provizijama i podizanjem ionako visokih kamatnih stopa što je, razume se, još više opterećivalo ionako slabu privredu. Dobre banke, a loša privreda – kakav je smisao takvog sistema, postavljalo se pitanje. A da li bi bilo bolje, glasi kontrapitanje, da su i banke loše?

Još se izveštaji sa pres konferencije u Narodnoj banci Srbije nisu ni ohladili, a guverneru je stigao novi izazov da pomenuti autorski tekst što pre napiše. Svega par sati posle guvernera javnosti se, putem saopštenja, obratio i Srpski poslovni klub „Privrednik“. Nimalo nežno u saopštenju se iznose kritike na račun guvernerovih stavova i postavljaju mu se neka „nezgodna“ pitanja. „Poslovne procene članova SPK ’Privrednik’, koji deluju u skoro svim segmentima realnog sektora u zemlji, podudaraju se sa stavovima drugih privrednika koji Guverneru NBS zameraju nedovoljno poznavanje i bavljenje mehanizmima i merama koje su mogle obezbediti korišćenje razvojnih šansi koje Srbija ima u poljoprivredi, energetici i (delimično) u građevinarstvu“, kaže se, između ostalog, u saopštenju. Možda bi neko pomislio da je razlog za to pismo u guvernerovoj odlučnoj izjavi novinarima da „o ostavci uopšte i ne razmišlja“, ali je verovatnije reč o nastavku sukoba koji „Privrednik“ i NBS (ne samo za Šoškićeve „vladavine“) odavno vode. Doduše, neposredan povod za saopštenje bio je jedan drugi, tj. nedavno objavljeni guvernerov autorski tekst u kojem je ne baš lepo govorio o domaćoj poslovnoj eliti. Šoškić, naravno, tom prilikom nikoga nije „apostrofirao“, ali su se, među nekoliko poslovnih udruženja, samo ljudi okupljeni u „Privredniku“ osetili prozvanim ili pozvanim da odgovore na guvernerove opservacije.

„Uzvratni udar“ „Privrednika“ na Narodnu banku, naravno legitiman, ipak izaziva nekoliko nedoumica. Pre svega, nije jasno kako „Privrednici“ vide ulogu centralne banke u ekonomskom sistemu, posebno u privrednom razvoju. Nije da centralne banke generalno, pa i NBS konkretno, u tome nemaju nikakvu ulogu, ali je zaista pitanje šta se od te institucije želi. Recimo niska inflacija, odnosno makroekonomska stabilnost, jedan je od najvažnijih elemenata poslovnog ambijenta. U tom smislu uticaj NBS je veliki. Upravo s tog aspekta privrednici, bar u poslednjih godinu-dve, nemaju mnogo razloga da se žale. Prošlogodišnjih sedam odsto inflacije, kao i tendencije na početku ove godine, nisu loš rezultat za Srbiju.

Takođe, Narodnoj banci Srbije se zamera da nije podsticala uvoznike. „Valjalo bi videti i šta je NBS, u vremenu od početka krize do danas, uradila u svojoj sferi delovanja za oblasti koje su nesporno razvojno potencijalne – izvozno orijentisane grane i poljoprivredu“, piše u saopštenju. Od onoga što je u domenu Narodne banke najgora stvar za izvoznike bio je kurs evra koji je pogodovao uvoznicima, a nije pogodovao izvoznicima. Ali, kad god bi dinar počeo da pada upravo su iz „Privrednika“ stizale najoštrije i najglasnije kritike, koje su često zaglušivale sve druge glasove iz privrede.

Možda bi opšti utisak bio drugačiji da se ovaj potez Privrednika ne poklapa sa starim, ali ovih dana ponovo aktuelizovanim, idejama o korišćenju deviznih rezervi u, kako se to kaže, „funkciji razvoja“

Kao i da se ne poklapa s napadom Ivice Dačića na poslovne banke koji su, opet mnogi, čini se ispravno, protumačili kao napad na centralnu banku i pokušaj da ona malo olabavi svoju monetarnu politiku. Ako sad kažemo da je upravo od strane Međunarodnog monetarnog fonda monetarna politika dobijala podršku samo ćemo Šoškiću da učinimo medveđu uslugu, jer je još pre nekoliko meseci i MMF svrstan u „neprijatelje naroda“.

Štaviše, isti taj MMF je kao glavnog uzročnika krize u Srbiji, da ne kažemo „neprijatelja naroda“, označavao - narodnu državu, tj. preveliku državnu potrošnju. Dakle, državu koja je, u nastojanju da narodusreći, delila i šakom i kapom i ono što ima, a bogami i ono što nema. Istine radi, ne kaže to samo, pa ni pre svega, MMF, kažu to i svi domaći ekonomisti.

To je, naravno, imalo svoju cenu. „Što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji“, kaže staro ekonomsko pravilo. Elem, zbog vrlo „ekspanzivne“ fiskalne politike, monetarna je morala da bude još jače „restriktivna“. Da bi sprečila rast cena i održala (relativno) nisku inflaciju NBS je morala da povlači novac iz opticaja. Zbog toga su banke, umesto da kreditiraju privredu – a to uvek nosi neki rizik – novac plasirale u dužničke hartije Narodne banke. Štaviše, privučene povoljnim kamatama u zemlju je ulazio i dodatni novac koji je, pak, „veštački“ obarao kurs evra, tj. činio evro jeftinim. A to je stimulisalo uvoz, a destimulisalo izvoz. A kad je još i Vlada (da bi finansirala sve veće budžetske rashode) počela da se zadužuje, bankama je prosto bilo glupo da pozajmljuju sredstva privredi kada su u poslovanju sa državom zarađivale lepo i lako. Ali, za to je najmanje bila kriva Narodna banka. Ona je birala između dva zla. Niža inflacija bila je manje zlo. Da ne govorimo o tome da je svoje ponašanje uvek mogla da opravda i formalnim razlozima odnosno da se pozove na Zakon o Narodnoj banci, koji joj je takav zadatak postavio. Upravo da bi svoju potrošnju razobručila vlada, u kojoj su – treba li podsećati – sedeli i Dačić i Dinkić, početkom ove godine je aranžman sa MMF-om - „zamrznula“.

Dakle – plate, penzije, subvencije, dotacije.., sve je to učinilo da javna potrošnja u Srbiji pređe svaku razumnu granicu. Nova vlada, međutim, sudeći makar prema „trojnom sporazumu“, upravo tu ne misli ništa da menja. Nego valjda računa da je lakše da menja guvernera.

Uopšte, reforma - da upotrebimo tu već podosta izanđalu i devalviranu reč - traži i mnogo rada i mnogo vremena. Restrukturiranje javnog sektora, giljotina propisa, smanjivanje korupcije..., sve je to teško i komplikovano. Mnogo je jednostavnije da se zagrabi u devizne rezerve.

Pošto Šoškić, kako je rekao, ne misli da odstupi, ostaje da vidimo kako nova vlast njegovu smenu misli da izvede. Ako još uvek misli.