25.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Evro, dvadesetogodišnjica

Vladimir Gligorov:  Evro, dvadesetogodišnjica
Prvo pitanje, zašto evro? Uvreženo je mišljenje da je reč o pukom političkom projektu, što ne odgovara istini. Ekonomski ili razlozi ekonomske politike nikako nisu beznačajni. I svakako nisu bili zanemareni.

Ako se monetarna unija evro uporedi sa alternativnim monetarnim i režimima kursa, unija ima prednost u odnosu na bilo koji režim fiksnog kursa. A ovi su bili uobičajeni pre uvođenja evra: lira ili franak ili čak funta bili su manje-više fiksirani za nemačku marku. To je omogućavalo povremene devalvacije, koje su, međutim, vodile skupljem zaduživanju u odnosu na nemačku marku. Evro je omogućio stabilnost fiksnog kursa uz povoljnije kreditne uslove; drukčije rečeno, svako se zaduživao po istim uslovima, koji su bili veoma slični nemačkim. Jer, dug je u evrima imao najviši rejting, smatrao se, dakle, u potpunosti lišenim rizika.

Naravno, drukčije bi bilo da nije uvedeno jedinstveno tržište jer bi se mogle koristiti druge mere privredne politike kako bi se podržao sopstveni novac. Ali u uslovima jedinstvenog tržišta, dakle nesmetane trgovine ne samo robom već i uslugama uz slobodno prekogranično ulaganje i zapošljavanje, politika fiksnog kursa zapravo je restriktivnija od one koju vodi zajednička centralna banka.

Drugo pitanje, da li to važi i u vreme finansijske krize? Posle 2008. nedostatak koji se isticao jeste upravo taj da zemlje kao što su Grčka ili Španija i druge, koje su imale visoke spoljnotrgovinske i deficite na tekućim računima nisu mogle da devalviraju. Što bi mogle da su imale svoj novac. To bi, međutim, ponovo dovelo do skupljih uslova zaduživanja, a i do odliva novca, recimo u Nemačku, zbog čega napuštanje evra nije bilo, a i dalje nije popularno u svim zemljama članicama.

Uz to, bankrotirao bi bankarski sistem, dok je u monetarnoj uniji obezbeđena kakva-takva solidarnost jer bi inače došlo do problema sa bankarskim sistemom unije, a ne samo zemalja članica koje su se suočile s neodrživim stranim i javnim dugovima. Ukoliko bi pak došlo do bankarske krize, recimo u Grčkoj, njena centralna banka ne bi mogla, kao što se često govori, da štampa novca koliko je potrebno. Naprotiv, njena bi monetarna politika bila restriktivnija nego što je bila politika Evropske centralne banke. Ovo zato što, recimo, drahma ne bi bila rezervni novac, usled čega bi eventualna podrška centralne banke bila ograničena deviznim rezervama. Što je razlog da zemlje kao što su Grčka ili Španija nisu uvele drahmu ili pezetu kao paralelni novac, kao što je bilo predloga.

Treće pitanje, postoji li alternativni monetarni režim koji ima prednosti nad članstvom u monetarnoj uniji u uslovima jedinstvenog tržišta? Alternativni režim je ciljana inflacija, koji su uvele UK, Švedska, a i Češka, Mađarska, Poljska i Rumunija. Ovaj režim ima prednosti u odnosu na članstvo u evrouniji ukoliko je domaći novac istovremeno i rezervni novac u toj zemlji. Recimo, u Srbiji nije dinar, evro je rezervni novac i u manjoj meri dolar. Pojednostavljeno rečeno, ako se štedi u evrima, režim kursa će težiti da bude sličan fiksnom kursu, kao recimo u Srbiji ili Hrvatskoj, tako da će se izgubiti prednosti monetarne fleksibilnosti. Od zemalja članica EU koje imaju režime ciljane inflacije verovatno samo UK, Švedska i Češka mogu da se smatraju uspešnim sa stanovišta monetarne i politike kursa. Ostale u velikoj meri slede evro i, mada im kursevi nisu fiksirani, kretanje kursa je veoma značajan indikator na kojem se zasniva njihova monetarna politika. Ono što zapravo štiti zemlje kao što su Mađarska ili Poljska od eventualnog problema neusklađenosti njihovih monetarnih i politika kursa sa Evropskom centralnom bankom jeste pre svega relativno niska zaduženosti i, što je važnije, visoka trgovinska integrisanost sa jedinstvenim tržištem, uz niske spoljnotrgovinske deficite i, zapravo, često suficite. Tako da se ne javlja potreba za značajnijim korekcijama kursa.

Konačno, u vreme krize Evropska banka se nije najbolje snašla, ali je to korigovano posle 2010. ili tu negde, tako da je Evropska banka verovatno sposobnija da obezbeđuje likvidnost u celoj evrouniji nego što bi to bile nacionalne centralne banke. Što je značajna prednost u odnosu na bilo koji alternativni monetarni režim.

Znači li to da je, recimo, dobro da Srbija, poput Crne Gore ili Kosova, pređe unilateralno na evro? Ili da je to učinila Hrvatska? Odgovor je negativan zato što prednosti članstva u monetarnoj uniji nisu dostupne. Mala zemlja kao Crna Gora, koja je veoma oslonjena na turizam i na ulaganja u nekretnine, verovatno ne bi mogla da ima valjanu sopstvenu monetarnu politiku. Za takve zemlje ključne su fiskalna politika i politika nadzora finansijskog sistema. Srbija ili Hrvatska bi samo imale još gori režim fiksnog kursa od onog koji imaju sada. Gde Srbija povremeno devalvira, uz sve rđave posledice takve monetarne politike. A Hrvatska povremeno sanira svoj bankarski sistem, uz sve troškove koji uz to idu. I jedna i druga uglavnom ne mogu da obezbede održiv potencijalni rast. I jedna i druga zemlja već su praktično iscrpile eventualne prednosti samostalne monetarne politike. Tako da unilateralno uvođenje evra ništa ne bi pomoglo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side