12.02.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Berza

Vladimir Gligorov: Berza
Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

Nasuprot tome, bankarska kriza iz 2008. je imala dalekosežan uticaj i to ne samo na dohotke i proizvodnju, već i na politička i društvena kretanja.

Pomenute 1987, Fridmanu je postavljeno pitanje da li misli da ti ogromni gubici na berzama, koji su se i tada, ako se ne varam, izražavali u bilionima, u hiljadama milijardi, da li oni govore protiv efikasnosti tržišta kapitala? Na šta je on odgovorio pitanjem – koji gubici? I zaista, ako računate koliko imate novaca tako što ćete pogledati vrednost akcija sa kojima raspolažete u svakom datom času, ta će veličina varirati u zavisnosti od stanja na berzi. Imate onoliko koliko ćete dobiti kada akcije prodate. Ovo zato što deonice nemaju fiksnu nominalnu vrednost, koju opet dužnički papiri i novac imaju. Što je razlika koja je od velikog značaja.

Zašto je od velikog ili uopšte od bilo kakvog značaja? Jer, konačno, uvek se može jedno zameniti drugim, i ukoliko nema nekih značajnih ograničenja na finansijskim tržištima, ta mogućnost izbora bi trebalo da je dovoljna da obezbedi da se izbegnu eventualna iznenadna neželjena kretanja na finansijskom ili na tržištu kapitala. Tako da bi trebalo da je svejedno da li novac držite u deonicama ili u dužničkim obveznicama.

Nije, međutim, tako jer dok vrednost akcije određuje berza, veličina duga se vidi na papiru. Tako da možete i dobiti i izgubiti u odnosu na ono što je nominalna vrednost duga. I ukoliko izgubite više nego što možete pokriti, recimo, prodajom akcija, nastaje stanje bankrotstva. Zaista, pad vrednosti akcija utiče na to sa koliko kapitala pokrivate dugove, ali se ne očekuje da se prodajom deonica vraćaju dugovi, već iz prihoda od prodaje robe ili usluga. Ako tih prihoda nema, onda se gubi na kapitalu kako bi se pokrili dugovi ili se naprosto likvidiraju obaveze, čime se naravno stvaraju problemi drugima.

Ovo sve naravno važi i za banke. Usled čega one imaju posebnu ulogu u krizi. Pojednostavljeno govoreći, berze ne mogu da bankrotiraju mada mogu da prestanu da rade. Banke, međutim, mogu da bankrotiraju ukoliko ne mogu da naplate kredite i nemaju dovoljno kapitala da te gubitke pokriju. Ukoliko do toga dođe, mnogi koji imaju dužničke papire sa nominalnim vrednostima ispisanim na njima neće imati ništa ili će imati umanjenu vrednost. Kako su te obaveze u nominalnom iznosu međusobno povezane, ne samo kada je reč o dužnicima i poveriocima, već i među bankama, može da dođe do masovnog bankrotstva. Što je stanje koje nije jednostavno prevazići, usled čega finansijske krize znaju da traju mnogo duže od berzanskih.

Opet, između ovih tržišta postoji povezanost koja bi trebalo da deluje stabilizujuće u već pomenutom smislu da se iz deonica može preći u obveznice i obrnuto, kako bi se izbegli gubici na jednom ili drugom tržištu. To je i način na koji se čuva stabilnost kada se menja monetarna politika. U ovom času se očekuje da će američka centralna banka promeniti monetarni režim u tom smislu da će brže nego što se predviđalo početi da povećava kamatnu stopu. Drukčije rečeno, doći će do ubrzane normalizacije monetarne politike. To, otprilike, znači da će kamatna stopa biti negde oko četiri posto kako bi se ostvarila realna kamatna stopa od dva posto uz inflaciju od takođe dva posto. To bi trebalo da je usklađeno sa realnim privrednim rastom od oko dva posto. Kako je sada kamatna stopa značajno niža, berzanske i vrednosti dužničkih papira bi trebalo da se usklade sa tom promenom u monetarnoj politici.

Kako bi trebalo da izgleda ta promena? Prinosi na dužničke papire bi trebalo da se povećaju, što bi trebalo da dovede do korekcije na berzama. Koja je, možda, upravo u toku. Naravno, promena u monetarnoj politici će biti postepena, i svakako će trajati par godina, ali ako se očekuje da će do nje svakako doći, bolje je delati odmah nego kasnije, usled čega su kretanja na finansijskim i na tržištima kapitala burnija nego što stvarno stanje stvari zahteva ili opravdava.

Ukoliko je to tačno, onda ne sledi dužnička kriza, u kom slučaju berzanska korekcija ne bi trebalo da ima dalekosežne posledice po privredna kretanja. Naravno, neki će proći bolje a neki gore, u zavisnosti od toga koje su odluke doneli, ali to je upravo kako i treba da bude. Kao što je i bilo 1987. Drukčije je bilo 2008-2009. kada su bankrotirale banke, pa su pale i vrednosti akcija na berzama. Finansijska kriza je potrajala, uz još dugotrajniju krizu proizvodnje i zaposlenosti, dok su berze počele da se oporavljaju veoma brzo i beležile rast vrednosti akcija praktično bez prekida sve do sada.

Sada su se, sva je prilika, stvari promenile. Ukoliko je to tačno, ne bi trebalo da sledi kriza, već privredna normalizacija.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side