11.04.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Britanija i Evropska unija

Vladimir Gligorov: Britanija i Evropska unija
Koje su moguće koristi od britanskog napuštanja Evropske unije? Pođimo izokola – ko je imao koristi od napuštanja jugoslovenskog jedinstvenog tržišta?

Naravno, ne očekuje se da će secesija Velike Britanije biti praćena nepotrebnim sukobima interesa, usled čega je raspad Jugoslavije rđav primer za poređenje. Osim u tom smislu što su argumenti u velikoj meri slični, argumenti za napuštanje jedinstvenog tržišta, a ne za način na koji je to učinjeno.

Uticajan argument bio je da jedni plaćaju više, kada se svi transferi u zajedničku kasu uzmu u obzir, dok drugi plaćaju manje. Pa, kako se govorilo, manje razvijene republike i pokrajina eksploatišu razvijenije. Nasuprot tome, isticalo se da su proizvodi razvijenijih zaštićeniji, pa manje razvijene koštaju višestruko više: uvoz bi bio jeftiniji, a ako bi se uvela zaštita svako bi mogao da proizvodi sve što uvozi iz, recimo, Slovenije kod kuće. To, jasno je, nisu istovetne tvrdnje. Zahtevati veću liberalizaciju trgovine sa svim, pre svega, razvijenim zemljama upravo je suprotno od zahteva da se uvedu carine na unutarjugoslovensku trgovinu. Ovo drugo bi trebalo da bude povoljno recimo za srpsku privredu, ali je tada prevladalo shvatanje da je politika povećane zaštite zapravo bolja.

Pretpostavka je bila da će Slovenija trpeti značajnu štetu, u skladu sa pretpostavkom da ima koristi od izvoza na zaštićenom jugoslovenskom tržištu, koji još i finansira svojim bankama. Na tome je bila zasnovana ideja o bojkotu slovenačke robe i o preuzimanju slovenačke banke u Srbiji. Ishod je bio suprotan od onoga koji se želeo. Jer je slovenačka privreda relativno brzo uspela da se preorijentiše na evropsko tržište, dok se srpski bankarski sistem suočio s problemima likvidnosti.

Da bi se video izvor zablude, ima smisla ukazati na rasprostranjeno shvatanje u Sloveniji i Hrvatskoj da se preko fonda za nerazvijene snose tuđi troškovi, da poreski obveznici plaćaju račune stanovnika manje razvijenih krajeva. No, naravno, novac koji jedna zemlja uplati drugoj izravnava se uvozom iz zemlje darodavca. Ovo nije tek teorijska tvrdnja već je to zapravo bila trgovačka politika Slovenije posle normalizacije odnosa sa drugim zemljama naslednicama Jugoslavije. Ulaganja su imala za cilj da se podstakne slovenački izvoz. Imajući u vidu da je tada bila reč o jednoj državi, nema bitne razlike između fiskalnih transfera i ulaganja, osim možda za zemlju primaoca novca ukoliko ga upotrebi za potrošnju a ne za razvoj, što je bio problem u nekim manje razvijenim republikama i u pokrajini.

Obe strane nisu bile u pravu. Ovo se može uopštiti i na monetarnu i na fiskalnu politiku, ali ovde ima smisla samo pomenuti nezadovoljstvo zajedničkom administracijom i zajedničkom centralnom bankom, koje je slično onome što se danas čuje o tome kako briselska administracija ograničava suverenost zemalja članica i nameće nerazumljive i besmislene propise, kojih ne bi bilo ako bi zemlje same odlučivale o sopstvenim poslovima. Nije, međutim, izvesno da bi privredna politika Jugoslavije, da je nekako preživela, bila gora ili da bi propisi bili birokratskiji nego što su se pokazali oni za koje su nezavisne zemlje sposobne. No, ovo prvo ne možemo znati, dok ovo drugo nije za neku pohvalu.

Može se reći da će sa Velikom Britanijom biti drukčije. Uzmimo, stoga, te tri oblasti u kojima bi se odnosi značajno promenili ako bi Britanija napustila Evropsku uniju. Uzmimo najpre trgovinu. Nema sumnje da bi se troškovi trgovanja sa EU, koja je najveći trgovački partner, povećali. Ovo ne toliko zbog viših carina, već više zbog necarinskih troškova. Mnogi koji kritikuju trgovačke sporazume i sva ta pravila koja se njima utvrđuju gube iz vida da se to čini kako bi se olakšala trgovina i kako bi se otežalo posezanje za merama koje služe zaštiti jednog ili drugog lokalnog monopola. Između ostalog i merama diskriminacije kod pristupa javnim sredstvima. Posebno bi se sa povećanim preprekama suočile britanske finansijske ustanove, koje inače predstavljaju veoma značajan britanski izvoz, a koje posebno zavise od odgovarajućih propisa unutar Evropske unije. Recimo, sada je teško uvesti porez na finansijske transakcije, jer je za to potrebna podrška Londona, ali to posle secesije ne bi moralo da bude neizvodljivo. U svakom slučaju, većina istraživanja, bar koja su meni poznata, ukazuje na značajne trgovačke gubitke Velike Britanije posle izlaska iz Evropske unije.

Kada je, pak, reč o uplatama u zajednički budžet, tu je sada to što se time jednim delom podstiče uvoz iz Britanije. Na neto osnovi to nije značajan novac, mada se upravo on uzima za važan razlog da se napusti EU. Ali, smanjena potrošnja u Britaniji jer se novac prebacuje u briselski budžet znači veću potrošnju drugih članica EU, što bar jednim delom predstavlja i povećani uvoz iz Britanije. Eventualna povećana domaća potrošnja, posle napuštanja EU, iskazaće se i kao povećani uvoz iz pojedinih zemlja članica Unije.

Kada je reč o racionalnosti domaćih propisa u poređenju sa iracionalnim briselskim, zbog činjenice da se može desiti da većina glasa za napuštanje Unije, nije izvesno da je ona zagarantovana. Posebno kada je reč o odnosu prema imigrantima, čime se iskazuje i odnos prema tržištu rada. Koliko će eventualno zatvaranje britanskog tržišta rada biti korisno po domaću privredu nije jednostavno reći, ali tradicionalno se smatralo da je upravo ta veća sloboda britanskog tržišta rada razlog što je stopa nezaposlenosti na ostrvu tradicionalno bila manja od one na kontinentu. Možda će se sada stvari promeniti, ali to se ne može zaključiti na osnovu iskustva.

Na kraju, kako stoje stvari sa zaposlenošću i nezaposlenošću jugoslovenskih zemalja? Pre raspada je stopa nezaposlenosti bila veoma niska u Sloveniji i niska u Hrvatskoj, dok su glasni bili oni koji su bili nezadovoljni prilivom radnika iz manje razvijenih područja. U poslednjih dvadeset i kusur godina te su stope bile značajno više ili čak katastrofalno visoke. O onima u nerazvijenijim jugoslovenskim zemljama, gde se stalno kritikuje jedan ili drugi vid kolonijalizma, da i ne govorimo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side