29.04.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Brojevi

Vladimir Gligorov: Brojevi
Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

Neka nije reč o Srbiji već o nekoj autoritarnoj državi negde u svetu. O kojoj ne znamo mnogo, osim da njome vlada jedan čovek, Predsednik. Vlast jednog čoveka znači da on kontroliše sve grane vlasti i najvažniji je izvor informacija, bar po tome koliko se često pojavljuje u javnosti. U zemlji postoji opozicija, ali je zapravo reč o jednopartijskom sistemu. Stanovnici u ne malom broju glasaju nogama, što će reći traže posao u inostranstvu. Dok je zemlja, kako neprestano podsećaju vlasti, u opasnosti od suseda, sa zapada, a naravno i iznutra. Štaviše, u opasnosti je nacija, identitet, dakle. Mada je Predsednik veoma rado viđen sagovornik i na istoku i na zapadu, u celom svetu, zapravo.

U tim okolnostima, koliko vredi jedan opozicioni protestant? Izraženo u broju učesnika u manifestaciji podrške Predsedniku.

Odgovor nije jedan, nije jedan učesnik u protestima opozicije jednak jednom učesniku manifestacije podrške Predsedniku. U socijalistička vremena vrednost jednog disidenta bila je izuzetno velika, veća zapravo od gotovo jednoglasne podrške vlastima na izborima. Ovo je, naravno, ekstremni slučaj. Autoritarni režimi su drukčiji. Kako bi se to moglo videti?

Uzmimo vrednost jednog opozicionara u demokratiji. Budući da svako ima jedan glas, jedan opozicionar jednak je jednom sledbeniku vlasti. Ako, primera radi, milion ljudi izađe na ulice Londona da zahteva novi referendum o napuštanju Evropske unije, to je više ili manje od broja onih koji su spremni da demonstriraju svoju podršku britanskom napuštanju Unije. Intenzitet igra određenu ulogu, kao i izglednost da će demonstracije zaista imati uticaj na konačni politički izbor. Tako da, recimo, relativno mali broj demonstranata koji žele da ukažu na opasnost od klimatskih promena nije jednak sličnom broju onih koji za to ne mare. Verovatnije je da je pravi broj onih koje brinu klimatske promene značajno veći od broja ljudi koji su spremni da danima ometaju saobraćaj u gradu kako bi ostvarili uticaj na javnost. Takođe, upornost u okolnostima kada je uspešan ishod neizvestan, a možda i ne baš verovatan, svakako vredi više od konformizma većine ljudi.

Recimo, koliko je vredeo jedan opozicionar na početku Miloševićeve vladavine, a koliko negde od kraja rata u Bosni i Hercegovini i rata za Kosovo? U vreme uspona Miloševića, jedan opozicionar je verovatno vredeo znatno manje od jednog sledbenika Miloševića. Koliko god da ste bili glasni, nije bilo nikoga da vas čuje. Kasnije je došlo do polarizacije, da bi na kraju odnos verovatno bio u korist opozicionara.

Kako bi to moglo da se izrazi? Jedan način je da se oceni koliko od onih koji manifestuju za vlast zapravo imaju nameru da za tu vlast i glasaju. Ovo, naravno, ne možemo da znamo po podacima sa već održanih izbora. Uostalom, kao što ne možemo da znamo ni iz istraživanja javnog mnjenja. Jer stvarni odnos opozicije i onih koji glasaju za vlast zavisi i od uslova pod kojima se izbori obavljaju, kao što i odgovori na ispitivanja javnog mnjenja zavise od očekivanja o tome ko ima kakve izglede na izborima.

Dakle, na jednoj strani su autoritarni sistemi u kojima, u ekstremnom slučaju, jedan disident vredi koliko i svi koji glasaju za vlast, a na drugoj stabilnu demokratiju gde je jedan opozicionar jednak jednom Vladinom glasu. Srpski se režim nalazi negde između te dve krajnosti. Ključno je videti da što je režim autoritarniji, to je opozicioni glas vredniji, izraženo u broju onih koji podržavaju vlast.

Naravno, ne možemo iz stvarnog broja prisutnih na Vučićevoj manifestaciji i broja onih koji protiv njega protestuju da zaključimo da jedan opozicionar vredi četiri Vučićeva manifestanta. Uostalom kao što ne možemo iz osvojenih glasova na izborima i iz odgovora u anketama da zaključimo kolika je stvarna podrška vladajućim partijama i njihovim vođama. Jer stepen autoritarnosti ili demokratičnost su oni koji određuju relativne vrednosti podrške i glasova.

Ipak, posredno, autoritarni režimi su skloniji organizaciji masovnih mitinga da bi osporili da su vlasti nepopularne jer zašto bi popularne vlasti manifestovale nadmoćnost nad marginalnom opozicijom? Tako da ako sada odnos nije četiri prema jedan, dalje jačanje autoritarizma će dovesti do tog odnosa vrednosti između pripadnika opozicije i sledbenika vlasti. A onda je blizu čas kada naprosto neće biti toliko ljudi koje vlasti mogu da mobilizuju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side