19.01.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Carine i porezi

Vladimir Gligorov: Carine i porezi
U javnosti preovladava uverenje da je srpska privreda veoma otvorena i izložena surovoj konkurenciji uvozne robe, što se ne retko pripisuje tome što se uvoz ne opterećuje dovoljno porezima i carinama, posebno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Navodi se koliko je naplaćeno carina 2008, a koliko se naplaćuje danas, pa se iz toga izvodi gubitak budžeta koji se pripisuje tom Sporazumu, jer se po njemu carinske stope na uvoz iz Evropske unije smanjuju, a od ove godine bi praktično trebalo da ih nema. U budžetu za 2015. se predviđa prihod od carina malo više od 29 milijardi dinara, dok je on procenjen na 31 milijardu dinara u reviziji budžeta za 2014, a bio je više od 70 milijardi 2008. godine. Kako tačno stoji stvar sa prihodima od poreza na uvoz?

Uzmimo samo porez na dodatu vrednost iz uvoza, carine i akcize, koje najvećim delom padaju na uvoznu robu. Posmatrajmo ih u odnosu na BDP, jer nominalne vrednosti zavise od inflacije i kursa dinara pa nisu uporedive neposredno. Dakle, od carina i akciza se 2008. prihodovalo 6,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, pa 2009. 5,9 odsto, pa 2010. 6,1, pa 6,2 odsto 2011, pa 6,7 2012, pa sedam 2013. i konačno 6,8 odsto 2014. Prihodi od poreza na dodatu vrednost na uvoznu robu kretali su se ovako: 8,3 2008, pa 7,3 2009, pa 7,1 2010, pa 7,3 2011, a 2012. 7,56 i 2013. 7,5 i, konačno, 8,1 2014. Podaci za 2014 su preliminarni, jer će se konačna vrednost bruto domaćeg proizvoda znati tek kroz više meseci.

Šta vidimo? Pad prihoda od carina, povećanje prihoda od akciza i praktično stabilni prihodi od poreza na dodatu vrednost iz uvoza. Ovde valja zapaziti da je, u evrima, uvoz 2014. još uvek ispod vrednosti uvoza iz 2008. On se, zaista, oporavio od ogromnog pada u 2009, jer je uvoz u 2008. iznosio gotovo 16 milijardi evra, a u 2009. manje od 11 milijardi. Imajući u vidu smanjenje uvoza, smanjeni prihodi od poreza na dodatu vrednost na uvoz su mali, pa se ne bi moglo govoriti o manjem ukupnom poreskom teretu na uvoz. Ako se prihodima od carina i akciza dodaju prihodi od poreza na dodatu vrednost od uvoza, ukupno je to iznosilo 14,7 odsto bruto domaćeg proizvoda 2008, a od 13,2 odsto 2009. do 14,9 odsto 2014. Ukupna smanjenja prihoda su, ako išta, umerenija nego što bi se očekivalo da budu kada se uzme u obzir smanjenje uvoza robe u tom čitavom periodu.

Može se zapaziti da su prihodi od poreza na dodatu vrednost dosta stabilni, mada naravno manji uvoz utiče na njih, što znači da pad uvoza nije mogao biti nadoknađen povećanjima stopa tog poreza. Uz to, više se računalo na povećanje akciza, tako da se može videti da je pad prihoda od carina najvećim delom nadoknađivan povećanim prihodima od akciza. Ovde valja ukazati na nešto u čemu se često greši: naime, carine kao i poreze i akcize plaća srpski potrošač, a ne strani prodavac. Tako da eventualna dobit od nižih carina pripada domaćem potrošaču, a eventualni manji prihodi uvozniku. Strani prodavac zarađuje po ceni koja je data na stranom tržištu i eventualno može da zaradi viće ukoliko se zbog manje carine njegova roba više uvozi u Srbiju.

E sada, tu je to pitanje uticaja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na uvoz i izvoz. Veruje se da podstiče uvoz, pa deluje negativno na izvoz jer istiskuje domaću proizvodnju razmenljivih dobara, dakle robe koja se može izvoziti. Kako se, dakle, kretao uvoz pre 2009. i posle stupanja na snagu Sporazuma sa Evropskom unijom, a takođe i izvoz. Valja uzeti u obzir da je u celom periodu i pre i posle 2009. srpski izvoz u EU bio, gotovo u potpunosti, oslobođen carina. Već je rečeno da je izvoz veoma smanjen 2009. I da se još nije u potpunosti oporavio. Izvoz, opet, je veći za 50 posto danas u odnosu na 2008, kada je bio najveći do tada. Dakle, nikako se ne bi molo reći da je liberalizacija trgovine sa EU uticala pozitivno na uvoz, a negativno na izvoz. Nije uticala ni u suprotnom pravcu previše, rekao bih ja, ali to nije ono što kritičari tvrde.

Ovo se vidi i iz podataka iz perioda pre 2009. Dakle, prosečni rast izvoza u periodu od 2001. do 2008. je bio 19,7 posto a uvoza 21,4 posto. Naravno, pokrivenost uvoza izvozom je bila mala, tako da je trgovački deficit stalno rastao. U periodu posle 2009. pokrivenost se povećala, a trgovački deficit se smanjuje. Razlozi i za jedno i za drugo nisu pre svega u trgovačkoj politici, mada nema sumnje da je jednostrana liberalizacija pristupa tržištu Evropske unije podstakla srpski izvoz. Kao što razlozi za deindustrijalizaciju nisu u trgovačkoj politici, ali to je tema za drugi put.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.01.2015, 02:10h peric (1)

    Iako sam na Katicevoj strani u ovoj prici, zaintrigirala me je ova analiza uvoza i izvoza. Mislim da je razlog rasta izvoza i manjeg uvoza, kraj investicionog cikljusa, veliki neiskorisceni kapaciteti koji su privatnici i drzava kroz zaduzivanje, iskoristili u nekoj meri, i realan pad prihoda gradjana koji vise ne mogu mnogo toga da kupe ili investiraju. Tako da podatke treba gledati u tom kontekstu. Zanima me ovo poslednje pitanje - razlozi deindustrijalizacije.

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side