Vladimir Gligorov: Čemu država
30.03.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Čemu država

Vladimir Gligorov: Čemu država
Zašto su neki ljudi anarhisti ili komunisti? Ili libertarijanci? Zato što smatraju da je država izvor nesigurnosti iako je zapravo njeno osnovno opravdanje upravo da povećava bezbednost građana. Ova se potreba jasno vidi sada u ovoj epidemiji. Kao što se vide i njeni nedostaci.

Bezbednost je javno dobro. Koje pojedinci, pa ni društvo ne moraju da su sposobni da obezbede ako nema neke vrste prinude. Neko mora da naredi da se izbegavaju okupljanja ljudi i da tu naredbu sprovodi prisilno, ako ne može drukčije. Da se ne bi širila epidemija. No, nije potrebno biti Aristotel, pa razumeti da se moć represije može koristiti za dobro, kao i zlo. Da država može da bude izvor nesigurnosti koliko i sredstvo da se ona poveća.

Vanredne okolnosti svakako su najveći test za svaku državu. Jer pružaju veće mogućnosti zloupotrebe upravo zato što je uloga države praktično nezamenljiva. A nadzor ograničen. Pored toga, eventualna mobilizacija opozicije ograničena je jer bi se rizikovalo širenje epidemije.

Zašto se povećava mogućnost zloupotrebe? Zato što je potrebno da se racioniše gotovo sve. U uslovima povećanja diskrecionih ograničenja, opravdanih i neopravdanih.

Uzmimo za primer subvencionisanje ulaganja. Ukoliko preduzetnik pokrene proizvodnju, budžet subvencioniše plate zaposlenih. Para ima koliko ima, tako da subvencije moraju da se racionišu. Postoje pravila koja se interpretiraju i primenjuju sa određenom dozom diskrecije. Koja, naravno, ima cenu.
Uzmimo sada vanrednu situaciju, kada je potrebno podržati preduzetnike i zaposlene. Situacija je vanredna jer uobičajena pravila nisu primenljiva. Diskrecija je praktično neizbežna. Tada je vlast zaista izvor nesigurnosti. Stvari se sa vremenom ustale, ali u ovom slučaju trebalo bi da vanredno stanje traje dok je epidemija, dakle privremeno. Tako da je potrebno maksimizovati korist od diskrecione vlasti koliko se može dok se stanje ne normalizuje.

Za očekivati je, dakle, da će se povećati korupcija. To je praktično neizbežno. U Americi se upravo raspravlja o tome ko će nadzirati novčanu pomoć koju će fiskalne vlasti moći da odobre preduzećima koja se suočavaju s nedostatkom likvidnosti, kako bi se umanjila mogućnost korupcije. Takve su rasprave svuda neizbežne jer se ne može naprosto pretpostaviti da će vlasti delati u skladu sa javnim dobrom. Ili, u ovom slučaju, kako bi suzbilo javno zlo.

Problem je u tome što fiskalne vlasti ne moraju da vode računa o tome da će morati da povećaju poreze kako bi pokrile povećane izdatke, koje sada finansiraju zaduživanjem. Takođe, u vanrednim okolnostima monetarne vlasti su podređene fiskalnim i ne mogu da je ograničavaju, što obično čine tako što vode računa o ubrzanom rastu cena.

Tako da je u krizi kao što je ova zdravstvena praktično sve u rukama fiskalnih vlasti, koje su lišene uobičajenog nadzora javnosti, kao i monetarnih ograničenja. Uz to, kako je sistem racionisanja gotovo neizbežan, nije neophodno ni ponašanje koje nije u skladu sa ustaljenim pravilima ponašanja. Vanredno je stanje.

Tako da nije nerealno očekivati diskreciona subvencionisanja, kao i politizaciju manje-više svih odluka kako bi se obezbedio produžen boravak na vlasti.
Uzmimo za primer sam postupak proglašenja vanrednog stanja. Naravno da bi Skupština izglasala sve što bi se od nje tražilo. Ali se svejedno smatralo da je potrebno da se istakne kako je legitimno koristiti diskrecionu vlast, koja krši Ustav, ali je opravdana vanrednim stanjem koje se proglašava.

Otud i zazor od države iako nije sporno čemu ona služi. Ali ako ratuje i ne preza od diskrecionizma i u vreme epidemije, razumna je sumnja u to čemu služi.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side