17.03.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Četiri godišnjice - tržište i teritorije

Vladimir Gligorov: Četiri godišnjice - tržište i teritorije Medija centar
Do ukrajinski krize se gotovo bilo uvrežilo shvatanje da svetski mir ne zavisi više od stabilnosti u Evropi, kao što je bilo karakteristično za čitav prethodni vek. Kako se formiralo to mišljenje može da se vidi ako se četiri godišnjice uzmu za etape nastanka savremene Evrope i kao mogući izazovi s kojima se ona suočava.

Prva je, naravno, stogodišnjica izbijanja prvog svetskog rata. To je i kraj prve globalizacije, jednog liberalnog sistema trgovanja i paralelnog porasta nacionalizma. Protivrečnost je, što bi rekli marksisti, bila između širenja tržišta i kontrole teritorija. Sistem koji je uspostavljen u Evropi bio je zasnovan na ravnoteži sila, koja je zahtevala da se jača vojna moć kako bi se podigla cena ratovanja i tako sačuvao mir. Eventualne promene u odnosu snaga bi se namirivale teritorijalnim ustupcima u perifernim evropskim regijama ili u kolonijama. Socijalisti i komunisti su ovaj imperijalizam videli kao posledicu širenja kapitalizma i globalizacije trgovine, dok su opet nacionalisti videli tržište kao pretnju njihovim teritorijalnim ambicijama, jer trgovina teži da prelazi granice. Taj problem, da širenje tržišta potkopava teritorijalnost politike, jeste i danas u osnovi otpora liberalnim trgovačkim režimima.

Sledi sedamdesetpetogodišnjica izbijanja Drugog svetskog rata. Pre toga je propao pokušaj obnove liberalnog sistema, kako političkog tako i privrednog. Kontradikcija koju osvetljava ova godišnjica je ona između totalitarizma i demokratije, i može se drukčije izraziti kao kriza legitimnosti liberalno-demokratskog poretka. Nije, dakle, bila reč o gubitku legitimnosti neke konkretne vlade, već o samom demokratskom načinu odlučivanja – o tome da li se vlast zasniva na saglasnosti, na nekoj vrsti društvenog ugovora, ili ima neki viši cilj ili proističe iz neke neugovorne vrednosti. Nacionalizam je bio jedna takva vrednost, a zaokruživanje prirodnih teritorija cilj. Revolucionarna diktatura i internacionalizacija su bili druga vrednost odnosno drugi cilj. Rat je počeo tako što je sklopljen pakt između dve totalitarne države, Nemačke i Sovjetskog Saveza, kojim je rasparčana Poljska (i još nekoliko država). Sve do „verolomnog“ napada Nemačke na Sovjetski savez, liberalni i demokratski svet je branilo Ujedinjeno kraljevstvo. Jugoslavija je, čak, izabrala da pristupi Trojnom paktu upravo pri kraju tog perioda.

Kada se čitaju rasprave o privrednim i političkim slobodama iz tog perioda, postaje jasno koliko je bio jak uticaj krize demokratske legitimnosti. Opet, i levica i desnica su vezivali problem nestabilnosti demokratije za tržišne slobode, za veliki pad proizvodnje, povećanje nezaposlenosti i za siromaštvo. Sve to, međutim, bilo je beznačajno u poređenju sa rastućim teritorijalnim pretenzijama totalitarnih zemalja koje su jednim delom privredne probleme rešavale ulaganjima u vojnu industriju i u jačanje vojske.

Treća je dvadesetpetogodišnjica pada Berlinskog zida. Na jednoj njegovoj strani je došlo do postepene liberalizacije privrednog života, do stabilizacije demokratije i do integracije tržišta i država, dok je na drugoj rasla nestabilnost protekcionističkog sistema, koji je bio takav ne samo prema spolja, već i u unutrašnjim odnosima. Razlika između Sovjetskog socijalističkog sistema i Evropske ekonomske zajednice, koju ponekad ne vide liberalni nacionalisti, jeste u tome što je prva bila pre svega politička konstrukcija, da ne kažem zajednica, budući da je trebalo da normalizuje okupaciju tog dela Evrope, uključujući i unutrašnju okupaciju Sovjetskog saveza. Tržišne slobode su predstavljale pretnju, jer bi podrazumevale liberalizaciju, što će reći sferu koja ne bi bila pod neposrednom političkom kontrolom. Evropska zajednica i kasnije Evropska unija jesu pre svega oblik liberalizacije i integracije tržišta, a tek u tom kontekstu i politička zajednica. Opet, ključna je razlika između tržišta i teritorija, između, u ovom konkretnom slučaju, zida i slobode.

Konačno, četvrta je desetogodišnjica ujedinjenja Evrope, zapravo pristupanja osam bivših socijalističkih zemalja Evropskoj uniji (uz Maltu i Kipar). Kasnije, 2007, još dve balkanske zemlje su pristupile članstvu, a 2013. i Hrvatska. Namera je i da se sve preostale balkanske zemlje nađu u ovoj evropskoj zajednici, u nekom razumnom roku. Ono što se čini da je naučeno jeste da su tržišne slobode značajne za legitimnost demokratskog odlučivanja, ali da je neophodno i da se ostave po strani teritorijalni sporovi ako se želi da i privredne slobode i demokratski režimi budu održivi. Potreban je, dakle, sistem suvereniteta država koji potcrtava odgovornost prema pravima i slobodama u unutrašnjim odnosima i prema sistemu kolektivnog odlučivanja u spoljašnjim odnosima. To je, dakle, jedan sistem pravila, vladavina prava u pravom smislu te reći, kako bi se stabilizovale slobode i demokratsko odlučivanje.

To je ono što je Evropu učinilo mestom gde se stabilnost i mir sveta više ne stavljaju na probu. Tržište je, da se tako izrazim, trijumfovalo nad teritorijalnim interesima. Evropa danas i ona od pre sto godina su dva sveta. Osim, naravno, danas u Ukrajini. Pre dvadesetak godina, izazovi su dolazili sa Balkana. Danas je to dalje na istoku. Ono što sada vidimo u Ukrajini to je taj sukob tržišta i teritorija. Ako bi se ta protivrečnost, što bi rekli marksisti, ponovo zaoštrila unutar Evropske unije, sve što je naučeno u poslednjih sto godina bilobi izgubljeno.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side