05.05.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Dinarizacija

Vladimir Gligorov: Dinarizacija
Koji je odnos između monetarne, fiskalne i strukturnih politika? Uzmimo za primer cilj dinarizacije, dakle nameru privrednih vlasti, vlade i centralne banke, da povećaju korišćenje dinara, koje je u velikoj meri umanjeno zbog toga što se najveći deo štednje drži u stranom novcu. Zašto je tako?

Osnovni razlog jeste nedostatak poverenja u centralnu banku. Opet primera radi, hrvatska centralna banka je uglavnom bila uspešna u očuvanju stabilnosti cena, što je njen najvažniji zadatak, ali svejedno je najveći deo štednje u evrima.

Razlog je u tome što se na taj način ograničava manevarski prostor monetarne politike. Kako? Tako što se kreditiranje i zaduživanje obavljaju u evrima, što znači i da će dugovi – domaćinstava, korporacija i države – biti izraženi u evrima. Posledica toga jeste da rast zaduženosti ograničava monetarnu politiku u tom smislu što bi eventualna devalvacija ugrozila solventnost kako privatnih lica tako i države. Drukčije rečeno, štednjom u stranom novcu se primorava centralna banka da se prevashodno stara o stabilnosti kursa, dakle da ga praktično fiksira.

Na koji je način to pokazatelj nepoverenja u centralnu banku? Uzmimo da se štedi u dinarima, to omogućava centralnoj banci da posegne za devalvacijom i da ubrzanjem inflacije obezvredi depozite. Zašto bi ona to učinila? Jedan razlog bi bio da pomogne dužnicima, bilo da je reč o korporacijama ili, verovatnije, o državnom budžetu. Tako da ako se ne veruje da centralna banka ne bi bila spremna da ne pomogne fiskalnim vlastima, racionalno je štedeti u stranom novcu. Ovo poslednje pod pretpostavkom da postoji poverenje u komercijalne banke. Znači, ako se vidi da se povećava štednja u stranom novcu, to znači da postoji poverenje u bankarski sistem, ali ne i u centralnu banku. Nepoverenje ovde znači da se ne ceni da je centralna banka samostalna u odnosu na fiskalne vlasti i da, stoga, nema za primarni cilj stabilizaciju cena. Ovo nepoverenje može da ne bude pokolebano činjenicom da se inflacija drži pod kontrolom u dužem vremenskom periodu, kao što je slučaj u Hrvatskoj i u većini zemalja u susedstvu, ali ne i u Srbiji.

Dinarizacijom bi se, računa se, povećala efikasnost monetarne politike u tom smislu da bi se stabilnost cena očuvala uz niže kamatne stope. Zaista, realne kamatne stope teže da budu visoke, svakako više nego u, recimo, evro zoni, dakle u novcu u kojem se pretežno štedi. Da bi neko evrima kupio dinarske obveznice, potrebno je da očekuje značajno veću naknadu od one koju bi dobio ako bi ulagao u evro obveznice, a i one bi nosile više od onih u evro zoni. Ukoliko se, uz to, može sa relativnom izvesnošću predvideti kretanje kursa, ili održanje njegove stabilnosti, to znači da se ulaganjem u državne ili druge dugove očekuje visoka zarada, uz nikakav ili mali rizik. To je, zaista, veoma skupa monetarna politika.

Na žalost, eventualna dinarizacija, recimo propisana ili na drugi način stimulisana, ne bi promenila osnovni problem, dakle ne bi povratila poverenje u centralnu banku. Štaviše, mogla bi lako da poveća rizik, jer je opravdanje za dinarizaciju to da će se time odrešiti ruke centralne banke, a strah da bi do toga moglo da dođe je zapravo glavni razlog što se beži iz dinara u strani novac, i ne samo kada se štedi, nego i kada se ceni, a kod većih transakcija i kada se plaća. Konačni korak imobilizacije monetarne politike jeste utvrđivanje plata u evrima, do čega takođe dolazi ukoliko se ponovljeno koristi mehanizam devalvacije i inflatornog oporezivanja.

Imajući u vidu da je samostalnost centralne banke najviše ugrožena od fiskalnih vlasti, one bi mogle da doprinesu povećanju poverenja u centralnu banku, što se ponekad pokušava postići zabranom centralnoj banci da kreditira državu. Ovo, opet, nije dovoljno, jer ostaje mogućnost inflatornog poreza, usled čega se država odbija od dodatnog zaduživanja visokim kamatama, i krug se tako zatvara, jer realne kamate ostaju trajno više nego što bi bilo opravdano. Nije dobro ni da te dve ruke privrednih vlasti sarađuju, a ni da jedna drugu ograničavaju, jer je u oba slučaja teško povratiti poverenje, ukoliko je već izgubljeno.

U tim se okolnostima obično preporučuju strukturne reforme, poziva se tržište u pomoć što bi se reklo. Ukoliko bi tržišta, a posebno ono rada, bila konkurentna, i ne bi bilo mogućnosti da se manipuliše cenama, to bi možda smanjilo pritisak na fiskalne obaveze, recimo zato što su socijalni i izdaci na zaposlene u javnom sektoru velike, pa bi bilo jednostavnije osamostaljivanje centralne banke. To je makroekonomska korist od fleksibilnosti cena, to jest posebno od, kako se to kaže, fleksibilnosti tržišta rada.

U tim bi okolnostima centralna banka stekla poverenje time što bi stabilizovala cene, recimo tako što bi stopa inflacije bila uporediva sa onom u evrima. Pa bi se povećala štednja u domaćem novcu i realna kamatna stopa ne bi trebalo da odstupa previše od one u zoni evra. Sve tri ruke moraju da obavljaju svoj deo posla kako bi trošak privredne politike bio što je moguće manji, a ona bi mogla čak i da doprinese pozitivno ukupnoj privrednoj aktivnosti. U postojećim okolnostima, dinarizacija nije ni ostvariva, a ni poželjna.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side