27.06.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Dve Unije

Vladimir Gligorov: Dve Unije
Koje bi mogle biti posledice promene političke strategije, ako i kada do nje dođe?U javnosti se pominju ruske vojne baze i, uopšte, povećan uticaj u oblasti bezbednosti i u spoljnoj politici.

Tome se dodaje, uglavnom da bi sve to dobilo na težini, i saradnja sa Kinom, koja je sasvim drugog karaktera. No, svejedno, razmotrimo moguće posledice pristupanja zoni slobodne trgovine Evroazijske unije. Pregovori će početi uskoro, ako je verovati novinama, i završiće se, po najavi, za oko godinu dana. Očekivano povećanje izvoza u druge zemlje članice, osim Rusije, na koje su postojeći ugovor o slobodnoj trgovini proširuje, ne može biti veliko, ako ga uopšte bude (u smislu da je veće nego što bi bilo da sporazuma nema). Međutim, u času kada se bude pristupalo Evropskoj uniji taj ugovor prestaje da važi. I sada je tu sledeće pitanje: kako će do tog prekida doći i koliko će neophodnost da do toga dođe uticati na pregovore sa Evropskom unijom? Jednom kada se to pitanje postavi, sledi ne mali broj dodatnih pitanja o odnosima sa Rusijom i o očekivanjima u EU o tome kolika je spremnost da se ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom raskine i kako će to uticati na poslovanje Srbije sa EU.

Veoma je teško odgovoriti na ta pitanja jer nije jasno kako će se srpske vlasti prema njima odnositi. Potrebno je, međutim, biti načisto da nije moguće biti član Evropske unije i Evroazijske unije. Postoje, zapravo, tri mogućnosti. Prva i druga jesu članstvo u jednoj ili drugoj carinskoj uniji, ali ne u obe. Treća mogućnost su ugovori o slobodnoj trgovini sa obe unije, ali ne i članstvo.

Čemu tačno srpske vlasti teže? Ovde je potrebno podsetiti se da Rusija nije bila saglasna s tim da Ukrajina sklopi ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom jer ima takav sa Rusijom, sa obrazloženjem da bi se značajno povećalo ulaganje evropskih kompanija u Ukrajinu s ciljem izvoza u Rusiju. Pa bi ruski proizvođači bili suočeni s povećanom konkurencijom i trpeli bi štete.

(Zašto bi trpeli štete? Njima se takođe otvara mogućnost da ulažu u Ukrajinu i da izvoze u Evropsku uniju. Naravno, ako im je potrebna zaštita onda je pravo pitanje kako da povećaju efikasnost, za šta je potrebno vreme, što bi moglo da opravda politiku postepenog smanjenja ukrajinskih carina na uvoz iz EU, koje je i zaista deo tog ugovora Ukrajine sa EU.)

Ovoga je dobro prisetiti se jer se pristupanje Srbije Evroazijskoj zoni slobodne trgovine upravo opravdava time da će evropski investitori upravo iz Srbije gledati da izvoze u Rusiju. Naravno, zbog takozvanih pravila porekla morali bi da robu namenjenu izvozu u Rusiju i druge zemlje članice Evroazijske unije pretežno proizvode u Srbiji. Da li bi to bilo bolje nego neposredno uložiti u Rusiju, Belorusiju ili Kazahstan, to je naravno ono što će sračunati ti potencijalni investitori.

Kaže se da je posebno povoljno sada imati mogućnost slobodne trgovine i sa EU i sa Evroazijskom unijom jer su na snazi obostrani režimi sankcija. Pa Srbija može ono što je nekada činila Jugoslavija – da posreduje u trgovini između Istoka i Zapada. To je, međutim, zabluda jer ne može da trguje onom robom koja je predmet sankcija, a uz to, tu su pravila o poreklu. U vreme Sovjetskog Saveza obe strane prećutno su učestvovale u posrednoj trgovini, dok za to sada nikako nisu spremne. Tako da strategija da se kupi nešto na jednoj strani i proda na drugoj nije realistična; koliko je imala smisla i kada je bila ili koliko bi bila poželjna kada bi bila moguća, takođe nije nevažno pitanje.

Koje bi bile eventualne koristi pristupanju jednoj od Unija? Ili je možda bolje zadovoljiti se samo režimom slobodne trgovine sa obema? Poređenje alternativnog članstva nije, naravno, jednostavno, ali uzmimo pojednostavljenu formulu koja se koristi u računanju koristi od trgovine. Uzmimo da je veći udeo izvoza u bruto domaćem proizvodu koristan i da ta korisnost zavisi od toga koliko je izvoz zasnovan na komparativnim prednostima (ili je efikasniji, drukčije rečeno). Na osnovu toga kako se reklamiraju pogodnosti izvoza u Rusiju, eventualno povećanje tog izvoza, uz isti obim ukupnog izvoza, predstavlja gubitak u trgovini – manji je realni dohodak. Pod različitim pretpostavkama o stepenu gubitka efikasnosti, trajni gubitak jeste između jednog i tri odsto realnog dohotka. To nikako nije zanemarljivo. Isto važi i u slučaju da ukupni izvoz raste, ali više na jednom nego na drugom tržištu. Tako da eventualna preorijentacija na izvoz u Rusiju dovodi do gubitka realnog dohotka, utoliko većeg ukoliko je veća.

Uz to, kao što se može videti na primeru Ukrajine i teškoća s kojima se ona suočava, u meri u kojoj je efikasnost umanjena zavisnost od manje zahtevnog tržišta je veća. Jer, potreban je veći napor da se postigne konkurentnost na zahtevnijem tržištu. Tako da može doći do toga da odustajanje od slobodne trgovine sa Evroazijskom unijom bude privredno i politički dovoljno skupo da se od daljeg približavanja Evropskoj uniji odustane. Pa se sada donose odluke koje su možda samo pragmatične, ali mogu postati strateške kada dođe trenutak izbora.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side