16.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Dve unije

Vladimir Gligorov: Dve unije
Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Što važi za ishod, dakle za izbor između jedne ili druge unije, važi i za postupak pristupanja, bar kada je reč o Evropskoj uniji. Ali isto zapravo važi i za Evroazijsku uniju. Opet, podsećanja radi, Rusija je uvela sankcije Ukrajini sa obrazloženjem da bi njen ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom doveo u pitanje integritet zajedničkog tržišta Evroazijske unije. Ovo u stvari nije tačno, ali kao što se vidi iz sporazuma koji će Srbija potpisati sa Evroazijskom unijom, postojaće ograničenja pre svega kada je reč o pravilima porekla. Koja, naravno, ograničavaju Fijatu pristup evroazijskom tržištu. A tih ograničenja će biti poprilično na obema stranama. I kako se Srbija bude približavala Evropskoj uniji, hipotetički ili stvarno, smanjivaće se blizina Evroazijske unije. I obratno, na šta je Evropska unija već upozorila.

No, da ovo sve ne zvuči previše teorijski, uzmimo dva primera. Jedan je zanimljiv istorijski, a i pedagoški, ako mogu tako da kažem. Naime, osamdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji se vodila rasprava o tome ko koga iskorišćava. Bilo je rasprostranjeno mišljenje u Srbiji da Slovenci prolaze bolje jer izvoze robu jugoslovenskim potrošačima na zaštićenom zajedničkom tržištu s kojom ne bi bili konkurentni na, recimo, evropskom tržištu. Pa se smatralo da će slovenačka privreda doslovno propasti kada se odvoji od srpske, pre svega. Dok će srpska privreda, koja je mnogo manje izvozila u Sloveniju nego obratno, imati znatno manju štetu. Ishod je bio sasvim suprotan očekivanjima. Ostavljam po strani srpski usud, zbog ratova, ali slovenačka privreda je zapravo imala relativno kratku recesiju i veoma brzo je gotovo sav izvoz ostvarivala na evropskom tržištu. I to pre potpisivanja Evropskog sporazuma, mada je on takođe pomogao.

Ovo zato što je slovenačka privreda veoma mala u odnosu na evropsku, tako da njen izvoz ne zavisi od trgovačke politike već od ponude izvozne robe. Na jugoslovenskom tržištu je slovenački izvoz zavisio od tražnje u drugim delovima zemlje. Između ostalog i u nerazvijenim krajevima. I tu je sada važno videti da je tu tražnju, između ostalog, održavao i Fond za nerazvijene. Koji je bio glavni dokaz da zapravo nerazvijeni iskorišćavaju razvijene jer su ovi drugi punili Fond. No, naravno, kako je prvi primetio Bertil Olin u čuvenoj raspravi sa Kejnzom, gde je odlazila ta povećana kupovna moć nerazvijenih delova jugoslovenske države? Ne malim delom na uvoz slovenačke robe i usluga. Ukidanje Fonda smanjilo bi kupovnu moć nerazvijenih, pa tako i slovenački izvoz.

U ono vreme, pa i kasnije, a zapravo i do danas, srpski nosioci politike zagovarali su protekcionizam kao odgovor na uvoz iz Slovenije, ali i ulaganja koja su odatle dolazila. Što je zapravo imalo iste posledice po slovenački izvoz kao i donacije preko Fonda za nerazvijene. Ali slovenačka privreda je mogla da postigne iste, a zapravo i bolje rezultate na evropskom tržištu. Kao što i jeste.

Sada drugi primer, Evroazijska unija i kineska ulaganja. Evropska unija upozorava na probleme s kojima će se Srbija suočiti zbog povećanih ulaganja iz Rusije i, posebno, Kine. Pre svega u tom smislu da neće ispuniti kopenhaške kriterije jer su ta ulaganja dogovorena između država i zaobilaze pravila konkurencije. Zašto?

Uzmimo da ruska ili kineska država odobri kredit srpskoj državi, recimo za infrastrukturni projekat. I da se na tenderu izaberu izvođači. Evropski konkurenti bi imali ne male izglede da pobede na tenderu. Uopšteno, uzmimo da Kina i Rusija ulažu u Srbiju, to bi, imajući u vidu uvozne sklonosti srpskih potrošača i proizvođača, povećalo uvoz iz Evropske unije. Jedan način da se srpski uvoz preusmeri na rusku stranu jeste učlanjenje u Evroazijsku uniju, čime se ulaganja i trgovina povezuju. Ili, u kineskom slučaju, ulaganje se uslovljava uvozom kineske robe i usluga, uključujući i izvođače i njihove radnike.

U meri u kojoj se, dakle, Srbija približava Evroazijskoj uniji i u meri u kojoj povećava zavisnost od kineskih ulaganja, ona se udaljava od Evropske unije ne u tom smislu da se to kosi sa sadašnjim nivoom odnosa već po tome što će biti sve teže zadovoljiti kopenhaške kriterije u najvažnijoj oblasti, a to su konkurentnost privrede i njena tržišnost.

Koliko god da se ponavlja da Srbija ne mora da bira između dve unije do časa dok ne bude morala da bira, to je netačno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side