13.03.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Erouov neoklasicizam

Vladimir Gligorov: Erouov neoklasicizam
Kenet Erou umro je pre nekoliko nedelja. Teško je preuveličati njegov doprinos društvenim naukama i humanistici. U neku ruku, kada se kolokvijalno kaže neoklasična ekonomija upućuje se na Eroua, mada se obično ne misli na njega jer se najčešće ne poznaju njegovi naučni doprinosi. Ovde ću ukazati na dva, koja se smatraju najvažnijim.

Prvi je iz oblasti teorije kolektivnog odlučivanja. Uzmimo glasanje. I uzmimo da (1) želimo da svako može slobodno da vrednuje ishode (koji će kandidat biti izabran ili koja će se politička odluka doneti), (2) da na ishod ne utiču nedostupni ili nevažni ishodi, (3) da je jednoglasnost odlučiva i (4) da nema diktatora, nekoga čiji glas presuđuje nezavisno od toga kako svi drugi glasaju. I uzmimo još (5) da bismo hteli da te odluke budu dosledne u tom smislu da su tranzitivne (primera radi, ako ste odlučili da je A bolje od B i da je B bolje od C, ne bi trebalo da odlučite da je C bolje od A; nazovimo to racionalnošću). Uz još neke tehničke pretpostavke, može se dokazati da ovi uslovi nisu saglasni. Recimo, racionalne odluke, uz poštovanje svih drugih uslova, biće diktatorske. Ili, jednoglasne odluke, koje su racionalne i zadovoljavaju ostale uslove, biće diktatorske. Ili, ako su svi drugi uslovi zadovoljeni, nevažne ili nepostojeće mogućnosti će uticati na konačan ishod. Ovo poslednje, opet, ukazuje na mogućnost da se manipulacijom obezbede nediktatorske odluke. Kao što diktatura može biti podržana glasovima većine ukoliko se kontroliše redosled odlučivanja o alternativnim ishodima. Ili se nedostatkom racionalnosti, menjanjem mišljenja, može izbeći postojanost diktature. I tako redom, interpretacija je nebrojeno.

Koja je korist od ove analize zajedničkog odlučivanja? Zapravo dvostruka. Jedna jeste da se istraže, empirijski, svi načini na koje je moguće obezbediti diktatorsko odlučivanje korišćenjem transparentnosti interesa, mobilizacijom podrške, propagandom o potrebi doslednosti u odlukama ili ograničavanjem ishoda o kojima se odlučuje. Druga je da se vidi pod kojim je uslovima moguće izbeći diktatorska rešenja. Jedno, recimo, od nemalog značaja jeste da se prihvati da se demokratskom odlučivanju pribegava upravo zato da bi oni koji odlučuju mogli da promene mišljenje, da sebi dozvole odgovarajući stepen neodgovornosti. Moglo bi se reći da se tako vidi da je politika veština mogućeg jer imamo nauku o politički nemogućem.

Ono što je dodatno zanimljivo jeste da kada se s razumevanjem Erouove analize kolektivnog odlučivanja čitaju klasici političke misli, postaje jasno da su oni na jedan ili drugi način bili svesni problema koje je Erou formalizovao i uopštio. Tako da je Erou svojom kratkom i formalnom analizom omogućio da se ne samo dobije opšti okvir za analizu izbornih i svih drugih sistema odlučivanja, već je i olakšao interpretaciju političkih teorija kojima su se tražila pojedina politička rešenja. Tako da je reč o modelu kojim se analiziraju politički problemi, sistemi odlučivanja i politička učenja i ideologije.

U velikoj meri je i oblast koja se naziva teorijom javnog izbora nastala, bar u modernom obliku, kao odgovor na Erouovu teoriju društvenog izbora. Uzmimo, naime, da se glasovima trguje, dakle da postoji političko tržište. Koja su svojstva tog tržišta? Ovde je od koristi drugi veliki Erouov naučni doprinos. On je definisao uslove kada je tržište efikasno i koje su njegove distributivne implikacije. Pojednostavljeno rečeno, uzmimo da bilo proizvođači ili kupci nemaju uticaj na cene ili, drukčije rečeno, pretpostavimo da su zadovoljeni uslovi pod kojima su cene svim privrednim subjektima date, efikasnost će biti zadovoljena u tom smislu da će postojati sistem cena koji izjednačava ponudu i tražnju na svim pojedinačnim tržištima, što je isto kao da se kaže da neće postojati nerealizovane razmene i neostvarene dobiti ili koristi, dakle postoji sistem cena koji obezbeđuje optimalan ishod tržišne razmene – poboljšanje nečije dobrobiti nije moguće ako nije na nečiju štetu. To bi se moglo definisati kao tržišna efikasnost. Takođe, efikasnost će biti zadovoljena, postojaće dakle sistem cena koji će podržati efikasnost tržišta, bez obzira na stepen nejednakosti, uključujući tu i potpunu jednakost, kako god da se ona definiše.

Primedba na taj neoklasični sistem jeste da je reč o modelu koji nije u skladu sa stvarnošću, dakle nije deskriptivan. Postoje monopoli, neka tržišta uopšte ne postoje, neka roba se prodaje u ograničenim količinama, a onda su tu ustanove, politike, svojinski odnosi, legitimna i nelegitimna moć i sve ono od čega taj neoklasični model apstrahuje. Tako da je reč o savršenom tržištu, što ne samo da ne postoji već je, objašnjava se, zapravo ideološki konstrukt i sredstvo da se ne vidi realnost i da se ne teži promenama, pre svega u raspodeli, koje su poželjne i ostvarive samo ako se odustane od neoklasične teorije i savršenog tržišta. Koje se i inače ne zasniva na javnom interesu nego na konkurenciji, na socijalnom darvinizmu i svemu onome što s njim ide.

To je nerazumevanje. Možda najjednostavniji način da se to vidi jeste da se zamisli eksperiment koji bi bio obavljen pod neoklasičnim uslovima. Ukoliko bi on potvrdio neoklasične tvrdnje o efikasnosti i raspodeli, to bi opravdalo misaoni eksperiment, koji je zapravo ta neoklasična teorija vrednosti (kako se takođe naziva). Naime, prigovor da je reč o svojstvima koja postoje samo pod specifičnim uslovima mogao bi se primeniti na svaki eksperiment. Jer se zapravo i stvaraju sasvim specifični uslovi kako bi se ispitalo postojanje određenih svojstava, odnosa ili pravilnosti, već u zavisnosti od toga šta se traži. U društvenim naukama mogućnost eksperimentisanja je ograničena, posebno kada je reč o uopštenim međuzavisnostima (opšta konkurencija ili političke intervencije), usled čega se teorijskim putem omogućuje izvođenje misaonih eksperimenata, čiji je test validnosti i korisnosti u tome da li objašnjavaju ono što vidimo u podacima, a ne u realističnosti, što će reći u deskriptivnosti tih teorija ili modela.

Sa ova dva doprinosa Erou je započeo naučnu karijeru. Posle je došlo sve ostalo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 20.03.2017, 18:34h ivan

    Da li stvarno mislite da vam prezime garantuje znanje i pamet? Da biste Ostavite se prevaziđenih floskula o teoriji racionalnog izbora. Žvaka koju ne koriste ni oni u obdaništima. Gukni nešto o robi i o njenom antinomičnom karakteru. Tu si kratak kao što ti je i tata bio. Soliš ono što nemaš...

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw