16.05.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: EU kao Jugoslavija

Vladimir Gligorov: EU kao Jugoslavija
U čemu je sličnost između jugoslovenske federacije i Evropske unije? U nedovršenosti, nestabilnosti, nedemokratičnosti, nesklonosti privrednom rastu i razvoju? Najpre, u čemu su razlike.

Svaka politička zajednica doprinosi postojanju određenih javnih dobara kao što su bezbednost, pravda i blagostanje. U nekima je nivo tih dobara veći u drugima manji, u nekima građani uživaju sve koristi od života u konkretnoj političkoj zajednici, a u drugima tek neke. Moglo bi se reći, ili bar sam ja tako mislio i kada sam se bavio Jugoslavijom i sada kada gledam šta se događa u Evropskoj zajednici, da se zemlje ili zajednice održavaju ukoliko su bezbedne za njihove stanovnike, a raspadaju se ako nisu pravične. Kako, dakle, stoji stvar kada se taj kriterijum održivosti, nazovimo ga tako, primeni na Evropsku uniju, imajući u vidu iskustvo Jugoslavije.

Najpre je potrebno uočiti bitnu razliku. Evropska unija nema neposredna sredstva da se stara o bezbednosti, pre svega spoljašnjoj. Tako da je doprinos Unije bezbednosti zemalja članica i njenih građana posredan, pre svega posredstvom privrednih i političkih sredstava. EU bi trebalo da doprinese blagostanju građana, a i da stabilizuje njihove demokratije. Prvome bi trebalo da doprinese privredna integracija – jedinstveno tržište – a drugome smanjenje rizika o prevlasti jednog ili drugog ekstremizma, bar kada je reč o onima istorijski poznatim.

Koji su rezultati do sada? Nezavisno od toga što su građani u pojedinim državama članicama povremeno veoma nezadovoljni, posebno u poslednjih 5-6 godina, činjenica jeste da je učlanjenje u EU manje razvijenim zemljama obezbedilo brži rast i postepeno smanjenje jaza koji ih deli od razvijenijih zemalja. Ovo je različito od jugoslovenskog iskustva jer, mada su sve republike i pokrajine uživale privredni rast i napredak, razlike između njih u dohotku po glavi nisuse smanjivale (Kosovo je izuzetak jer je demografski rast uticao na povećanje razlike u odnosu na sve druge). Jaz se nije povećavao, ali uporedni odnosi koji su postojali početkom pedesetih ostali su praktično isti do pred raspad. Ovo bi trebalo da izazove nezadovoljstvo zajednicom u manje razvijenim krajevima, a zapravo su nezadovoljnije bile razvijenije republike. Zašto?

Tu sada dolazi do tog pitanja pravičnosti. Evropska unija je zasnovana na vladavini prava, tako da joj se ne može prigovoriti da u njoj ne vlada pravda. Zagovornici odvajanja Velike Britanije nisu zadovoljni što se njeni građani mogu žaliti Evropskom sudu, što oni smatraju ograničavanjem suverenosti, što je, međutim, ono što zapravo vladavina prava i treba da predstavlja. U Jugoslaviji vladavine prava nije bilo. Zakoni su se poštovali dok je to bilo korisno i s vremenom je postajalo sve korisnije, ali nisu obavezivali državu ukoliko to nije bilo politički celishodno. A naravno, država je bila prisutna svuda, tako da je pravna nesigurnost potencijalno bila velika.

Evropska unija takođe stabilizuje demokratske poretke u zemljama članicama jer dokle god postoji ekonomska korist i pravna sigurnost, nedemokratske partije moraju da pridobiju glasače za napuštanje Evropske unije da bi ostvarile svoje ciljeve, a za to većine doskora nije bilo. Jugoslavija je bila nedemokratska država, tako da je njenom političkom sistemu bila inherentna nestabilnost. To ne znači da nije mogla da se demokratizuje. I zapravo ono što je u slučaju raspada Jugoslavije potrebno objasniti to je neuspeh demokratizacije.

Mnogi u Evropskoj uniji vide Jugoslaviju, jer su im fiskalni sistemi donekle slični. A, kaže se, nepravedni jer se novac preliva od bogatih država siromašnijima. To, zapravo, nije izvor nezadovoljstva u Evropskoj uniji, bez obzira na to što neki zagovornici bregzita upravo to pominju. Slična je bila kritika Fonda za nerazvijene u Jugoslaviji, koji je zapravo ukinut pre raspada. Tako da nije potrebno napuštati EU samo da bi se manje uplaćivalo u zajednički budžet (koji je inače jedva jedan odsto bruto domaćeg proizvoda EU). To je stvarno klanje vola za kilo mesa.

Problem pravičnosti je upravo suprotan: u EU, uostalom kao u Jugoslaviji, nema dovoljne međuzavisnosti građana. EU nemaju ovlašćenje da oporezuju, a nemaju ni zajedničke socijalne fondove, sasvim slično kao i Jugoslavija. Nije, odnosno nije bila, fiskalna unija. Tako da privredna kriza podstiče zatvaranje, što će reći podstiče nacionalizam, kao što se i vidi. Glasači nemaju interes u Evropskoj uniji već u svojim državama, pa im nacionalisti obećavaju da će ih dodatno zaštititi povratkom suverenosti – od imigranata, od konkurencije, od štednje, dok je EU nepravična prema njima jer ih u tome ograničava. Tako da je nedostatak fiskalne integracije razlog što razlaz izgleda korisniji od ostanka u zajednici. Hoće li pobediti glasači u zemljama u kojima jačaju nacionalisti i posebno neliberalne demokrate, dakle zagovornici neke vrste autoritarizma, ostaje da se vidi.

No, kada je reč o Jugoslaviji pitanje pravde nije bilo pre svega posledica neslaganja o javnim finansijama, već o teritorijama. Do demokratizacije nije došlo zato što se demokratskim sredstvima nije, naravno, mogla obezbediti korekcija teritorija. Tog problema u Evropskoj uniji nema. Njen problem jeste u tome što se suočava s problemima bezbednosti koji se ne mogu rešiti ako nema zajedničkih ustanova bezbednosti i nema odgovarajuće fiskalne unije. Zajednica koja ne može da se stara o bezbednosti, teško da može da se konstituiše, što je problem EU. Zajednica koja nije pravična teško da može da se održi. A ona u kojoj postoji spor o pravičnosti granica može lako da se raspadne u krvi. Jugoslavija nije bila nebezbedna, mogla je da se demokratizuje i obezbedi pravični fiskalni sistem, a raspala se zbog spora oko teritorija. To su sličnosti i razlike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side