01.12.2012 Beograd

Vladimir Gligorov: Evropska i druge unije

Vladimir Gligorov: Evropska i druge unije www.mc.rs
Da li Evropska unija stabilizuje ili destabilizuje svoje države članice? Uzmimo primer Španije i Katalonije. Pri eventualnoj odluci o secesiji, nije nevažno da li bi Katalonija izgubila članstvo u Evropskoj uniji ili ne.

 

Predsednik Evropske komisije Barozo je dao izjavu, pre ne dugo vremena, koja bi se mogla shvatiti tako da bi Španija zadržala članstvo u Evropskoj uniji, a osamostaljena Katalonija bi morala da pregovara o članstvu. Jasno je, u tom slučaju, da bi bila potrebna saglasnost Španije da bi se Katalonija učlanila. Barozo je još rekao, istom prilikom, da bi za secesiju Katalonije bilo nadležno ne samo špansko, već i međunarodno pravo.

No, naravno, Španija bi se pridržavala sopstvenog ustava, koji ne predviđa mogućnost izdvajanja neke od federalnih jedinica. Usled toga, katalonski glasači bi na referendumu, ukoliko je Barozovo tumačenje tačno, odlučivali ne samo o osamostaljenju od Španije, već i o izlasku iz Evropske unije. Ukoliko do ovoga drugoga drže, privlačnost secesije bi mogla da bude za toliko umanjena. U tom bi slučaju, dakle, Evropska unija bi doprinosila stabilnosti svojih država članica.

Uzmimo potom Škotsku za primer. To je složeniji slučaj usled toga što ne postoji spor između Vestminstera i Edinburga oko toga da li Škotska ima pravo da se izdvoji iz Velike Britanije i Ujedinjenog kraljevstva ako to želi. Svejedno, nije nevažno da li bi morala da pregovara sa Briselom o ponovnom učlanjenju. Opet, to bi podrazumevalo i dodatne pregovore sa vladom u Londonu, što bi u najmanju ruku moglo da produži čitav proces.

Naravno, drukčije bi stajale stvari ako bi vlada Velike Britanije raspisala referendum o napuštanju Evropske unije, jer bi u tom slučaju Škotska, ako bi se izdvojila, mogla da pretenduje na to da nasledi članstvo Ujedinjenog kraljevstva. U ovom slučaju, EU dvostruku stabilizuje ovu ujedinjenu državu, jer bi eventualni secesionizam bilo kog dela mogao da ima neželjene posledice, vodio bi u određenom smislu ishodu koji je suprotan od cilja kome se teži.

Barozu je pitanje o tome da li se članstvo u Uniji nasleđuje postavio predstavnik italijanske Severne lige, tako da bi se moglo razumeti da bi se isto pravilo odnosilo na sve separatističke politike. Kako je u više slučajeva Evropska unija popularnija od državne, moglo bi da se zaključi da sve dok je tako Unija deluje stabilizujuće na svoje države članice.

Dodatan činilac je članstvo u monetarnoj uniji. Separatističke zemlje obično ne bi htele da evro zamene sopstvenim novcem. I mada bi posle secesije bilo moguće nastaviti sa korišćenjem evra kao sopstvenog novca, članstvo u monetarnoj uniji bi bilo izgubljeno, što znači da bi se izgubile usluge Evropske centralne banke. Na taj način, čak i evro deluje stabilizujuće na zemlje članice.

Da li se isto može reći i za zemlje koje nameravaju da zatraže članstvo u Evropskoj uniji? Ovde imamo, možda, dva slučaja. Jedan čine srednjeevropske i južnoevropske države, osim onih koje čine drugi slučaj, a to su jugoslovenske zemlje.

Zašto nacionalizmi nisu balkanizovali zemlje u kojima je propao jedan ili drugi tip totalitarizma? Istorijski posmatrano, balkanski nacionalizmi nisu zloćudniji od, recimo, srednjoevropskih, ali ipak propast sovjetskog totalitarizma nije izazvao nasilne sukobe, čak i u slučajevima, primera radi u Čehoslovačkoj, gde je došlo do dezintegracije federalne države. Takođe, zašto su izbegnute autoritarne alternative, kojima istorija ne oskudeva, čak i u balkanskim zemljama kao što su Rumunija, Bugarska i Albanija?

Čak i u ovoj poslednjoj, čije je učlanjenje u Evropsku uniju još uvek vremenski prilično udaljeno, intervencija predstavnika Unije je stabilizovala državu, koja je inače u jednom času bila na ivici građanskog rata. U svim drugim slučajevima se može tvrditi da je postojao značajan stabilizujući uticaj interes pristupanja Evropskoj uniji. NATO je bez sumnje učinio svoje, ali članstvo u kolektivnom sistemu odbrane nikako nije bilo dovoljno, a u nekim slučajevima nije bilo ni neophodno da bi se očuvala unutrašnja stabilnost država sa značajnim nacionalnim manjinama i potencijalnim graničnim sporovima.

No, stabilizatorska uloga Evropske unije nije neograničena. Da bi je bilo, potrebno je da zemlje članice, ili one koje bi da se učlane, teže da pristupe Uniji. Ukoliko to nije slučaj, moguća je jugoslovenska balkanizacija. Štaviše, Evropska unija može da deluje destabilizujuće, ako jedan deo zemlje teži članstvu, a drugi ne.

Jugoslovensko raspadanje sadrži zapravo bar tri različita primera. Prvi je odbacivanje evroatlantskih integracija kako bi se ostvarili teritorijalni interesi. Drugi je razlaz Srbije i Crne Gore koji liči na onaj Češke i Slovačke, uz posredovanje Evropske unije. I treći je sadašnje dvoumljenje između integracije i odustajanje od nje. U ovom poslednjem slučaju, Unija ne može da stabilizuje Srbiju. Jednom je izbor bio da se integracijom sačuva Jugoslavija. Druga dva puta da se obezbedi zajedništvo kao ono između više zemalja u Evropskoj uniji, ne samo između Češke i Slovačke. Na zemlje koje žele da ostanu izvan Unije, ona nema instrumente da deluje stabilizujuće. Što znamo iz jugoslovenske istorije.

 

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side