01.12.2012 Beograd

Vladimir Gligorov: Evropska i druge unije

Vladimir Gligorov: Evropska i druge unije www.mc.rs
Da li Evropska unija stabilizuje ili destabilizuje svoje države članice? Uzmimo primer Španije i Katalonije. Pri eventualnoj odluci o secesiji, nije nevažno da li bi Katalonija izgubila članstvo u Evropskoj uniji ili ne.

 

Predsednik Evropske komisije Barozo je dao izjavu, pre ne dugo vremena, koja bi se mogla shvatiti tako da bi Španija zadržala članstvo u Evropskoj uniji, a osamostaljena Katalonija bi morala da pregovara o članstvu. Jasno je, u tom slučaju, da bi bila potrebna saglasnost Španije da bi se Katalonija učlanila. Barozo je još rekao, istom prilikom, da bi za secesiju Katalonije bilo nadležno ne samo špansko, već i međunarodno pravo.

No, naravno, Španija bi se pridržavala sopstvenog ustava, koji ne predviđa mogućnost izdvajanja neke od federalnih jedinica. Usled toga, katalonski glasači bi na referendumu, ukoliko je Barozovo tumačenje tačno, odlučivali ne samo o osamostaljenju od Španije, već i o izlasku iz Evropske unije. Ukoliko do ovoga drugoga drže, privlačnost secesije bi mogla da bude za toliko umanjena. U tom bi slučaju, dakle, Evropska unija bi doprinosila stabilnosti svojih država članica.

Uzmimo potom Škotsku za primer. To je složeniji slučaj usled toga što ne postoji spor između Vestminstera i Edinburga oko toga da li Škotska ima pravo da se izdvoji iz Velike Britanije i Ujedinjenog kraljevstva ako to želi. Svejedno, nije nevažno da li bi morala da pregovara sa Briselom o ponovnom učlanjenju. Opet, to bi podrazumevalo i dodatne pregovore sa vladom u Londonu, što bi u najmanju ruku moglo da produži čitav proces.

Naravno, drukčije bi stajale stvari ako bi vlada Velike Britanije raspisala referendum o napuštanju Evropske unije, jer bi u tom slučaju Škotska, ako bi se izdvojila, mogla da pretenduje na to da nasledi članstvo Ujedinjenog kraljevstva. U ovom slučaju, EU dvostruku stabilizuje ovu ujedinjenu državu, jer bi eventualni secesionizam bilo kog dela mogao da ima neželjene posledice, vodio bi u određenom smislu ishodu koji je suprotan od cilja kome se teži.

Barozu je pitanje o tome da li se članstvo u Uniji nasleđuje postavio predstavnik italijanske Severne lige, tako da bi se moglo razumeti da bi se isto pravilo odnosilo na sve separatističke politike. Kako je u više slučajeva Evropska unija popularnija od državne, moglo bi da se zaključi da sve dok je tako Unija deluje stabilizujuće na svoje države članice.

Dodatan činilac je članstvo u monetarnoj uniji. Separatističke zemlje obično ne bi htele da evro zamene sopstvenim novcem. I mada bi posle secesije bilo moguće nastaviti sa korišćenjem evra kao sopstvenog novca, članstvo u monetarnoj uniji bi bilo izgubljeno, što znači da bi se izgubile usluge Evropske centralne banke. Na taj način, čak i evro deluje stabilizujuće na zemlje članice.

Da li se isto može reći i za zemlje koje nameravaju da zatraže članstvo u Evropskoj uniji? Ovde imamo, možda, dva slučaja. Jedan čine srednjeevropske i južnoevropske države, osim onih koje čine drugi slučaj, a to su jugoslovenske zemlje.

Zašto nacionalizmi nisu balkanizovali zemlje u kojima je propao jedan ili drugi tip totalitarizma? Istorijski posmatrano, balkanski nacionalizmi nisu zloćudniji od, recimo, srednjoevropskih, ali ipak propast sovjetskog totalitarizma nije izazvao nasilne sukobe, čak i u slučajevima, primera radi u Čehoslovačkoj, gde je došlo do dezintegracije federalne države. Takođe, zašto su izbegnute autoritarne alternative, kojima istorija ne oskudeva, čak i u balkanskim zemljama kao što su Rumunija, Bugarska i Albanija?

Čak i u ovoj poslednjoj, čije je učlanjenje u Evropsku uniju još uvek vremenski prilično udaljeno, intervencija predstavnika Unije je stabilizovala državu, koja je inače u jednom času bila na ivici građanskog rata. U svim drugim slučajevima se može tvrditi da je postojao značajan stabilizujući uticaj interes pristupanja Evropskoj uniji. NATO je bez sumnje učinio svoje, ali članstvo u kolektivnom sistemu odbrane nikako nije bilo dovoljno, a u nekim slučajevima nije bilo ni neophodno da bi se očuvala unutrašnja stabilnost država sa značajnim nacionalnim manjinama i potencijalnim graničnim sporovima.

No, stabilizatorska uloga Evropske unije nije neograničena. Da bi je bilo, potrebno je da zemlje članice, ili one koje bi da se učlane, teže da pristupe Uniji. Ukoliko to nije slučaj, moguća je jugoslovenska balkanizacija. Štaviše, Evropska unija može da deluje destabilizujuće, ako jedan deo zemlje teži članstvu, a drugi ne.

Jugoslovensko raspadanje sadrži zapravo bar tri različita primera. Prvi je odbacivanje evroatlantskih integracija kako bi se ostvarili teritorijalni interesi. Drugi je razlaz Srbije i Crne Gore koji liči na onaj Češke i Slovačke, uz posredovanje Evropske unije. I treći je sadašnje dvoumljenje između integracije i odustajanje od nje. U ovom poslednjem slučaju, Unija ne može da stabilizuje Srbiju. Jednom je izbor bio da se integracijom sačuva Jugoslavija. Druga dva puta da se obezbedi zajedništvo kao ono između više zemalja u Evropskoj uniji, ne samo između Češke i Slovačke. Na zemlje koje žele da ostanu izvan Unije, ona nema instrumente da deluje stabilizujuće. Što znamo iz jugoslovenske istorije.

 

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side