21.12.2012 Beograd

Vladimir Gligorov: Fiskalna devalvacija

Vladimir Gligorov: Fiskalna devalvacija
Većina balkanski privreda se oslanjaju na fiksni kurs ili na neku vrstu manipulativnog kursa, čije kretanje nije teško predvideti, tako da se ne razlikuje previše od fiksnog. Izuzetak je donekle Rumunija koja, čini se, sledi relativno uspešno politiku ciljane inflacije, jer je stopa inflacije uglavnom stabilna, mada na višem nivo nego što je uobičajeno u tim monetarnim režimima.

Srbija zvanično ima režim ciljane inflacije, ali se monetarne vlasti prevashodno rukovode kretanjem kursa, pa je stvarni režim praktično fiksni kurs sa povremenim devalvacijama. Ostale zemlje imaju ili valutni odbor ili više ili manje strogi režim fiksiranja kurs za evro.

Uzmimo da je potrebno poboljšati bilans razmene sa inostranstvom, kako to postići? Zemlje sa fleksibilnim kursom mogu da dozvole da on depresira što bi trebalo da pogoduje izvozu, a smanji privlačnost uvoza. Mogu, kao što to čini Srbija, da povremeno devalviraju, što međutim podrazumeva da je ta korekcija trajna, a ne da se, kao što je srpski slučaj, relativno brzo poništi ubrzanjem inflacije i rastom plata. Ukoliko, dakle, devalvacija kursa domaćeg novca nije dostupna ili nije efikasna, šta je alternativa? Odgovor je: fiskalna devalvacija ili, kako se to drukčije kaže, interna devalvacija. To je politika koja se primenjuje u Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, a preporučuje se i svim drugim balkanskim privredama, i delimično je sadržana u strategiji fiskalne konsolidacije u Srbiji. Šta je to?

Teorijski posmatrano, izabrani cilj privredne politike se može postići različitim sredstvima i, generalno rečeno, praktično svaki instrument privredne politike se može zameniti odgovarajućom korekcijom bilo kog drugog instrumenta. Recimo, kada se, što je dosta popularno u srpskoj javnosti, kritikuje liberalizacija spoljne trgovine, gde se najviše misli na smanjenje carina, gubi se iz vida da se zaštita domaće proizvodnje, ako je to cilj, može postići i odgovarajućom politikom kursa, dakle njegovom depresijacijom. Isto tako, da povećanje carina može da bude poništeno ukoliko kurs realno apresira, dakle poskupi izvoz i pojeftini uvoz.

Naravno, drukčije stoji stvar ako je kurs fiksiran ili se, recimo, koristi evro kao sopstven novac. Dodajmo tome i carinsku uniju, dakle uklanjanje carinske zaštite ili njeno značajno smanjenje kao posledicu, recimo, članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kako u tim uslovima devalvirati, dakle učiniti domaću proizvodnju konkurentnom u odnosu na stranu?

Odgovor je: smanjenjem troškova, dakle odgovarajućom politikom dohodaka. Kako je privrednim vlastima dostupan budžet i sistem regulacije, dakle zakoni i propisi, odgovarajućim promenama u fiskalnoj politici i u regulativi moguće je smanjiti troškove rada i druge, nazovimo ih transakcionim. To se naziva fiskalnom ili, šire, internom devalvacijom. Kako to izgleda?

Ukoliko bi devalvirao kurs, cena rada i drugih troškova, izražena u stranom novcu, bi se smanjila. Ukoliko je kurs fiksiran, neposredno smanjenje plata je alternativno sredstvo. Kada je reč o zaposlenima u javnom sektoru, država kao poslodavac može neposredno da smanji neto plate onima koji za nju rade.

To se sada čini u mnogim zemljama sa fiksnim kursom ili onima koje su evroizirane. No, plate u privatnom sektoru zavise od ugovora o radu i od stanja na tržištu rada. Privredne vlasti mogu da smanje poreze i doprinose, dakle da utiču na nivo bruto plata. Sa tim na umu, predlažu se poreske reforme kojima se smanjuju porezi na rad i doprinosi.

U slučaju da država tu meru želi da finansira nekim drugim porezima, povećavaju se porezi na dodatu vrednost i na promet. Ova poslednja mera ima smisla samo ukoliko se poreski teret prebaci sa dohodaka od kapitala na dohotke od rada, jer inače nižim platama se neće povećati dobit preduzeća, pa tako ni ulaganja po tom osnovu.

Uz to, smanjenja zaposlenosti u javnom sektoru trebalo bi da poveća ponudu na tržištu rada i utiče na smanjenje neto plata ukoliko to omogućava odgovarajuća regulativa toga tržišta. Usled čega se predlažu promene u radnom zakonodavstvu. To je sada na dnevnom redu praktično svih balkanskim privrednih vlasti.

Ukupni efekat ove fiskalne devalvacije bi trebalo da bude smanjenje javne potrošnje, usled manjeg broja zaposlenih, smanjenje poreskog tereta, ukoliko se smanjenje doprinosa ne kompenzuje u potpunosti povećanjem drugih poreskih prihoda, i smanjenje plata u privatnom sektoru usled povećanja boja nezaposlenih, uz smanjenje mnogih vidova socijalnog i penzijskog osiguranja. Cilj je da se postigne isto što i devalvacijom kursa: veća isplativost ulaganja.

Ovakva fiskalna devalvacija ima recesione posledice, jer se smanjuju privatna i javna potrošnja, osim u meri u kojoj se povećaju ulaganja koja imaju za cilj izvoz. Jednim delom se može preusmeriti postojeća proizvodnja u izvoz, ali te su mogućnosti ograničene i u većini balkanskih privreda su već iscrpljene što se vidi po sporom rastu izvoza u ovoj godini.

Gotovo sve zavisi od toga hoće li se oporaviti ulaganja, koja gotovo svuda beleže negativne stope rasta već nekoliko godina. Ukoliko do toga ne dođe, fiskalna devalvacija će se sukobiti sa socijalnom održivošću, u kom slučaju bi tržište stranim novcem isposlovalo devalvaciju kursa. U kom slučaju bi bilo bolje da se tome pribeglo na samom početku.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side