21.12.2012 Beograd

Vladimir Gligorov: Fiskalna devalvacija

Vladimir Gligorov: Fiskalna devalvacija
Većina balkanski privreda se oslanjaju na fiksni kurs ili na neku vrstu manipulativnog kursa, čije kretanje nije teško predvideti, tako da se ne razlikuje previše od fiksnog. Izuzetak je donekle Rumunija koja, čini se, sledi relativno uspešno politiku ciljane inflacije, jer je stopa inflacije uglavnom stabilna, mada na višem nivo nego što je uobičajeno u tim monetarnim režimima.

Srbija zvanično ima režim ciljane inflacije, ali se monetarne vlasti prevashodno rukovode kretanjem kursa, pa je stvarni režim praktično fiksni kurs sa povremenim devalvacijama. Ostale zemlje imaju ili valutni odbor ili više ili manje strogi režim fiksiranja kurs za evro.

Uzmimo da je potrebno poboljšati bilans razmene sa inostranstvom, kako to postići? Zemlje sa fleksibilnim kursom mogu da dozvole da on depresira što bi trebalo da pogoduje izvozu, a smanji privlačnost uvoza. Mogu, kao što to čini Srbija, da povremeno devalviraju, što međutim podrazumeva da je ta korekcija trajna, a ne da se, kao što je srpski slučaj, relativno brzo poništi ubrzanjem inflacije i rastom plata. Ukoliko, dakle, devalvacija kursa domaćeg novca nije dostupna ili nije efikasna, šta je alternativa? Odgovor je: fiskalna devalvacija ili, kako se to drukčije kaže, interna devalvacija. To je politika koja se primenjuje u Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, a preporučuje se i svim drugim balkanskim privredama, i delimično je sadržana u strategiji fiskalne konsolidacije u Srbiji. Šta je to?

Teorijski posmatrano, izabrani cilj privredne politike se može postići različitim sredstvima i, generalno rečeno, praktično svaki instrument privredne politike se može zameniti odgovarajućom korekcijom bilo kog drugog instrumenta. Recimo, kada se, što je dosta popularno u srpskoj javnosti, kritikuje liberalizacija spoljne trgovine, gde se najviše misli na smanjenje carina, gubi se iz vida da se zaštita domaće proizvodnje, ako je to cilj, može postići i odgovarajućom politikom kursa, dakle njegovom depresijacijom. Isto tako, da povećanje carina može da bude poništeno ukoliko kurs realno apresira, dakle poskupi izvoz i pojeftini uvoz.

Naravno, drukčije stoji stvar ako je kurs fiksiran ili se, recimo, koristi evro kao sopstven novac. Dodajmo tome i carinsku uniju, dakle uklanjanje carinske zaštite ili njeno značajno smanjenje kao posledicu, recimo, članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kako u tim uslovima devalvirati, dakle učiniti domaću proizvodnju konkurentnom u odnosu na stranu?

Odgovor je: smanjenjem troškova, dakle odgovarajućom politikom dohodaka. Kako je privrednim vlastima dostupan budžet i sistem regulacije, dakle zakoni i propisi, odgovarajućim promenama u fiskalnoj politici i u regulativi moguće je smanjiti troškove rada i druge, nazovimo ih transakcionim. To se naziva fiskalnom ili, šire, internom devalvacijom. Kako to izgleda?

Ukoliko bi devalvirao kurs, cena rada i drugih troškova, izražena u stranom novcu, bi se smanjila. Ukoliko je kurs fiksiran, neposredno smanjenje plata je alternativno sredstvo. Kada je reč o zaposlenima u javnom sektoru, država kao poslodavac može neposredno da smanji neto plate onima koji za nju rade.

To se sada čini u mnogim zemljama sa fiksnim kursom ili onima koje su evroizirane. No, plate u privatnom sektoru zavise od ugovora o radu i od stanja na tržištu rada. Privredne vlasti mogu da smanje poreze i doprinose, dakle da utiču na nivo bruto plata. Sa tim na umu, predlažu se poreske reforme kojima se smanjuju porezi na rad i doprinosi.

U slučaju da država tu meru želi da finansira nekim drugim porezima, povećavaju se porezi na dodatu vrednost i na promet. Ova poslednja mera ima smisla samo ukoliko se poreski teret prebaci sa dohodaka od kapitala na dohotke od rada, jer inače nižim platama se neće povećati dobit preduzeća, pa tako ni ulaganja po tom osnovu.

Uz to, smanjenja zaposlenosti u javnom sektoru trebalo bi da poveća ponudu na tržištu rada i utiče na smanjenje neto plata ukoliko to omogućava odgovarajuća regulativa toga tržišta. Usled čega se predlažu promene u radnom zakonodavstvu. To je sada na dnevnom redu praktično svih balkanskim privrednih vlasti.

Ukupni efekat ove fiskalne devalvacije bi trebalo da bude smanjenje javne potrošnje, usled manjeg broja zaposlenih, smanjenje poreskog tereta, ukoliko se smanjenje doprinosa ne kompenzuje u potpunosti povećanjem drugih poreskih prihoda, i smanjenje plata u privatnom sektoru usled povećanja boja nezaposlenih, uz smanjenje mnogih vidova socijalnog i penzijskog osiguranja. Cilj je da se postigne isto što i devalvacijom kursa: veća isplativost ulaganja.

Ovakva fiskalna devalvacija ima recesione posledice, jer se smanjuju privatna i javna potrošnja, osim u meri u kojoj se povećaju ulaganja koja imaju za cilj izvoz. Jednim delom se može preusmeriti postojeća proizvodnja u izvoz, ali te su mogućnosti ograničene i u većini balkanskih privreda su već iscrpljene što se vidi po sporom rastu izvoza u ovoj godini.

Gotovo sve zavisi od toga hoće li se oporaviti ulaganja, koja gotovo svuda beleže negativne stope rasta već nekoliko godina. Ukoliko do toga ne dođe, fiskalna devalvacija će se sukobiti sa socijalnom održivošću, u kom slučaju bi tržište stranim novcem isposlovalo devalvaciju kursa. U kom slučaju bi bilo bolje da se tome pribeglo na samom početku.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side