18.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Gasovod

Vladimir Gligorov: Gasovod
Pretpostavimo da nema Evropske energetske zajednice i, uostalom, ni Evropske unije. Kako bi valjalo snabdevati srpskog potrošača ruskim gasom? Pre svega, srpski potrošač je, naravno, svako ko kupuje ruski gas, bilo da je reč o domaćinstvima, javnim ustanovama ili o proizvođačima, velikim ili malim, svejedno.

Ne biste hteli da vlasnik gasovoda kojim se gas doprema do potrošača bude u vlasništvu ruske firme, državne ili privatne, koja je snabdevač gasa. Zašto?

Zato što bi cena gasa i cena korišćenja gasa bile više nego ako bi vlasnik gasovoda bio neko drugi, a ne vlasnik i snabdevač gasom. Ovo nezavisno od toga da li ili ne postoji neki drugi gas koji bi mogao da se doprema tim gasovodom. Jer, ako nema alternative ruskom gasu, nema ni alternative gasovodu. Pa ukoliko bi javne vlasti regulisale poslovanje i jednih i drugih, dakle i onoga ko snabdeva gasom i onoga ko nudi uslugu gasovoda, one bi imale interes da ne povećavaju cenu gasa i cenu usluge, bar ne toliko koliko bi to mogao vertikalni monopol snabdevača gasa i korišćenja gasovoda.

Uz to, ne biste hteli da prodaju gasa od gasovoda do konačnog potrošača, dakle ne biste hteli da distribuciju gasa vrši bilo snabdevač gasom ili vlasnik gasovoda. Hteli biste da prodaju na malo, da se tako izrazim, može da obavlja bilo koji trgovac gasom. Iz istih razloga iz kojih ne biste hteli da postoji monopol nad snabdevanjem gasom i nad gasovodom. Jer bi, uz odgovarajuću regulativu, trebalo očekivati da cena gasa koju plaća konačni potrošač bude što je moguće povoljnija po njega, da bude tržišna, kako se to neoliberalno kaže.

Uzmimo sada da nije reč o ruskom nego o srpskom gasu. Nađu se, zamislimo, zalihe gasa negde u Vojvodini ili čak pod Mokrom gorom ili već bilo gde u Srbiji. Menja li to nešto na stvari? Ne menja. Svejedno biste hteli da onaj koji snabdeva tim novonađenim gasom ne bude i vlasnik gasovoda kojim se on doprema niti da bude onaj koji taj gas distribuira do konačnih potrošača. Hteli biste da između svih njih posreduje tržište, što podrazumeva da postoje nezavisni profitni centri na svakoj tački u kojoj se ostvaruje profit ili, naravno, gubitak. Takođe biste hteli da u svemu tome posreduje budžetski centar ili regulator, ili i jedan i drugi ukoliko su nezavisni, kao što bi trebalo da budu.

Kao što se vidi, nema potrebe pominjati ni Ruse ni Evropsku uniju, niti njenu energetsku zajednicu, niti pogotovo Amerikance. Nema uopšte nikakve potrebe za otkrivanjem zavera, jedne ili druge ili već svih mogućih strana. Nema ni potrebe za geopolitičkim analizama, šta god da je to. Zaista, Sjedinjene Države bi da imaju bolji pristup evropskom tržištu, uostalom kao i neke druge zemlje. No, sa stanovišta svake zemlje, a pogotovo sa stanovišta Evropske unije, dakle jedinstvenog tržišta, politika konkurencije je veoma važna, a posebno u oblastima u kojima se mogu stvarati kvaziprirodni monopoli, kao u slučaju gasovoda. Dok ne može svako da ulaže u izvore gasa jer će oni najčešće, mada ne isključivo, biti u državnom vlasništvu, svako može da ulaže u gasovod. To što neko ima i prodaje naftu ne znači da ima jedinstveno pravo da ulaže u gasovod. Takođe, ne znači da treba da ima i isključivo pravo na maloprodaju, to jest na distribuciju gasa. To važi i za, recimo, proizvodnju i distribuciju električne energije i, svakako, nafte.

Da se u Srbiji tako ne razmišlja, jasno je na primeru Naftne industrije Srbije. I to je problem, a ne Amerika, Engleska i Zapad uopšte.

Naravno, pretpostavka jeste da su javne vlasti osposobljene, ne tehnološki i znanjem već institucionalno, da valjano regulišu to tržište, uostalom kao i svako drugo. To nije slučaj. A stanje u oblasti nafte, gasa i elektroprivrede najbolji je primer onoga što se zove zarobljenom državom. To, međutim, ne znači da ne mogu ekonomisti, novinari, komentatori, publicisti i javnost uopšte, o opozicionim partijama da i ne govorimo, da ukazuju na to da je sistem, takav kakav jeste i takav kakav se brani od konspiratora jedne ili druge strane vrste – zapravo ključni osnov i moći i novca vladajućih stranaka.

Uostalom, kada god počnete da čitate neki novinarski ili komentar ekonomiste koji počinje sa “Amerikanci ...” ili “Nemci...” ili “zapadnjaci...”, znajte da je reč o nekome ko nema pojma o čemu piše.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (4) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 18.02.2019, 12:12h kvalitet (1)

    Interesantno je niko ne spominje monopol i naravno kvalitet gasa, koji je veoma upitan na nasem trzistu. To se dobro vidi kod upotrebe u domacinstvu.

  • 18.02.2019, 11:24h ljupa

    IZGLEDA DA SAM POGRESIO. MISLIO SAM DA IMA I DRUGIH ZEMALJA SA IZVORIMA GASA' NEUKOST JE STRASNA.

  • 18.02.2019, 11:14h ljupa

    pomesao si loncice. niko ne brani "zapadu" da polozi svoj gasovod. moze cak i iz istoka. pretpostavka je da znas sta je konkurencija.

  • 18.02.2019, 11:12h TRex (2)

    Jedna je situacija sa strujom i naftom, gde može da se bira dobavljač jer ih ima iz više izvora, a druga situacija je sa gasom gde su samo rusi dobavljači u Srbiji. Ko uopšte može da nam ponudi jeftiniji gas od rusa?

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side