18.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Gasovod

Vladimir Gligorov: Gasovod
Pretpostavimo da nema Evropske energetske zajednice i, uostalom, ni Evropske unije. Kako bi valjalo snabdevati srpskog potrošača ruskim gasom? Pre svega, srpski potrošač je, naravno, svako ko kupuje ruski gas, bilo da je reč o domaćinstvima, javnim ustanovama ili o proizvođačima, velikim ili malim, svejedno.

Ne biste hteli da vlasnik gasovoda kojim se gas doprema do potrošača bude u vlasništvu ruske firme, državne ili privatne, koja je snabdevač gasa. Zašto?

Zato što bi cena gasa i cena korišćenja gasa bile više nego ako bi vlasnik gasovoda bio neko drugi, a ne vlasnik i snabdevač gasom. Ovo nezavisno od toga da li ili ne postoji neki drugi gas koji bi mogao da se doprema tim gasovodom. Jer, ako nema alternative ruskom gasu, nema ni alternative gasovodu. Pa ukoliko bi javne vlasti regulisale poslovanje i jednih i drugih, dakle i onoga ko snabdeva gasom i onoga ko nudi uslugu gasovoda, one bi imale interes da ne povećavaju cenu gasa i cenu usluge, bar ne toliko koliko bi to mogao vertikalni monopol snabdevača gasa i korišćenja gasovoda.

Uz to, ne biste hteli da prodaju gasa od gasovoda do konačnog potrošača, dakle ne biste hteli da distribuciju gasa vrši bilo snabdevač gasom ili vlasnik gasovoda. Hteli biste da prodaju na malo, da se tako izrazim, može da obavlja bilo koji trgovac gasom. Iz istih razloga iz kojih ne biste hteli da postoji monopol nad snabdevanjem gasom i nad gasovodom. Jer bi, uz odgovarajuću regulativu, trebalo očekivati da cena gasa koju plaća konačni potrošač bude što je moguće povoljnija po njega, da bude tržišna, kako se to neoliberalno kaže.

Uzmimo sada da nije reč o ruskom nego o srpskom gasu. Nađu se, zamislimo, zalihe gasa negde u Vojvodini ili čak pod Mokrom gorom ili već bilo gde u Srbiji. Menja li to nešto na stvari? Ne menja. Svejedno biste hteli da onaj koji snabdeva tim novonađenim gasom ne bude i vlasnik gasovoda kojim se on doprema niti da bude onaj koji taj gas distribuira do konačnih potrošača. Hteli biste da između svih njih posreduje tržište, što podrazumeva da postoje nezavisni profitni centri na svakoj tački u kojoj se ostvaruje profit ili, naravno, gubitak. Takođe biste hteli da u svemu tome posreduje budžetski centar ili regulator, ili i jedan i drugi ukoliko su nezavisni, kao što bi trebalo da budu.

Kao što se vidi, nema potrebe pominjati ni Ruse ni Evropsku uniju, niti njenu energetsku zajednicu, niti pogotovo Amerikance. Nema uopšte nikakve potrebe za otkrivanjem zavera, jedne ili druge ili već svih mogućih strana. Nema ni potrebe za geopolitičkim analizama, šta god da je to. Zaista, Sjedinjene Države bi da imaju bolji pristup evropskom tržištu, uostalom kao i neke druge zemlje. No, sa stanovišta svake zemlje, a pogotovo sa stanovišta Evropske unije, dakle jedinstvenog tržišta, politika konkurencije je veoma važna, a posebno u oblastima u kojima se mogu stvarati kvaziprirodni monopoli, kao u slučaju gasovoda. Dok ne može svako da ulaže u izvore gasa jer će oni najčešće, mada ne isključivo, biti u državnom vlasništvu, svako može da ulaže u gasovod. To što neko ima i prodaje naftu ne znači da ima jedinstveno pravo da ulaže u gasovod. Takođe, ne znači da treba da ima i isključivo pravo na maloprodaju, to jest na distribuciju gasa. To važi i za, recimo, proizvodnju i distribuciju električne energije i, svakako, nafte.

Da se u Srbiji tako ne razmišlja, jasno je na primeru Naftne industrije Srbije. I to je problem, a ne Amerika, Engleska i Zapad uopšte.

Naravno, pretpostavka jeste da su javne vlasti osposobljene, ne tehnološki i znanjem već institucionalno, da valjano regulišu to tržište, uostalom kao i svako drugo. To nije slučaj. A stanje u oblasti nafte, gasa i elektroprivrede najbolji je primer onoga što se zove zarobljenom državom. To, međutim, ne znači da ne mogu ekonomisti, novinari, komentatori, publicisti i javnost uopšte, o opozicionim partijama da i ne govorimo, da ukazuju na to da je sistem, takav kakav jeste i takav kakav se brani od konspiratora jedne ili druge strane vrste – zapravo ključni osnov i moći i novca vladajućih stranaka.

Uostalom, kada god počnete da čitate neki novinarski ili komentar ekonomiste koji počinje sa “Amerikanci ...” ili “Nemci...” ili “zapadnjaci...”, znajte da je reč o nekome ko nema pojma o čemu piše.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (4) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 18.02.2019, 12:12h kvalitet (1)

    Interesantno je niko ne spominje monopol i naravno kvalitet gasa, koji je veoma upitan na nasem trzistu. To se dobro vidi kod upotrebe u domacinstvu.

  • 18.02.2019, 11:24h ljupa

    IZGLEDA DA SAM POGRESIO. MISLIO SAM DA IMA I DRUGIH ZEMALJA SA IZVORIMA GASA' NEUKOST JE STRASNA.

  • 18.02.2019, 11:14h ljupa

    pomesao si loncice. niko ne brani "zapadu" da polozi svoj gasovod. moze cak i iz istoka. pretpostavka je da znas sta je konkurencija.

  • 18.02.2019, 11:12h TRex (2)

    Jedna je situacija sa strujom i naftom, gde može da se bira dobavljač jer ih ima iz više izvora, a druga situacija je sa gasom gde su samo rusi dobavljači u Srbiji. Ko uopšte može da nam ponudi jeftiniji gas od rusa?

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side