Vladimir Gligorov: Gasovod
18.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Gasovod

Vladimir Gligorov: Gasovod
Pretpostavimo da nema Evropske energetske zajednice i, uostalom, ni Evropske unije. Kako bi valjalo snabdevati srpskog potrošača ruskim gasom? Pre svega, srpski potrošač je, naravno, svako ko kupuje ruski gas, bilo da je reč o domaćinstvima, javnim ustanovama ili o proizvođačima, velikim ili malim, svejedno.

Ne biste hteli da vlasnik gasovoda kojim se gas doprema do potrošača bude u vlasništvu ruske firme, državne ili privatne, koja je snabdevač gasa. Zašto?

Zato što bi cena gasa i cena korišćenja gasa bile više nego ako bi vlasnik gasovoda bio neko drugi, a ne vlasnik i snabdevač gasom. Ovo nezavisno od toga da li ili ne postoji neki drugi gas koji bi mogao da se doprema tim gasovodom. Jer, ako nema alternative ruskom gasu, nema ni alternative gasovodu. Pa ukoliko bi javne vlasti regulisale poslovanje i jednih i drugih, dakle i onoga ko snabdeva gasom i onoga ko nudi uslugu gasovoda, one bi imale interes da ne povećavaju cenu gasa i cenu usluge, bar ne toliko koliko bi to mogao vertikalni monopol snabdevača gasa i korišćenja gasovoda.

Uz to, ne biste hteli da prodaju gasa od gasovoda do konačnog potrošača, dakle ne biste hteli da distribuciju gasa vrši bilo snabdevač gasom ili vlasnik gasovoda. Hteli biste da prodaju na malo, da se tako izrazim, može da obavlja bilo koji trgovac gasom. Iz istih razloga iz kojih ne biste hteli da postoji monopol nad snabdevanjem gasom i nad gasovodom. Jer bi, uz odgovarajuću regulativu, trebalo očekivati da cena gasa koju plaća konačni potrošač bude što je moguće povoljnija po njega, da bude tržišna, kako se to neoliberalno kaže.

Uzmimo sada da nije reč o ruskom nego o srpskom gasu. Nađu se, zamislimo, zalihe gasa negde u Vojvodini ili čak pod Mokrom gorom ili već bilo gde u Srbiji. Menja li to nešto na stvari? Ne menja. Svejedno biste hteli da onaj koji snabdeva tim novonađenim gasom ne bude i vlasnik gasovoda kojim se on doprema niti da bude onaj koji taj gas distribuira do konačnih potrošača. Hteli biste da između svih njih posreduje tržište, što podrazumeva da postoje nezavisni profitni centri na svakoj tački u kojoj se ostvaruje profit ili, naravno, gubitak. Takođe biste hteli da u svemu tome posreduje budžetski centar ili regulator, ili i jedan i drugi ukoliko su nezavisni, kao što bi trebalo da budu.

Kao što se vidi, nema potrebe pominjati ni Ruse ni Evropsku uniju, niti njenu energetsku zajednicu, niti pogotovo Amerikance. Nema uopšte nikakve potrebe za otkrivanjem zavera, jedne ili druge ili već svih mogućih strana. Nema ni potrebe za geopolitičkim analizama, šta god da je to. Zaista, Sjedinjene Države bi da imaju bolji pristup evropskom tržištu, uostalom kao i neke druge zemlje. No, sa stanovišta svake zemlje, a pogotovo sa stanovišta Evropske unije, dakle jedinstvenog tržišta, politika konkurencije je veoma važna, a posebno u oblastima u kojima se mogu stvarati kvaziprirodni monopoli, kao u slučaju gasovoda. Dok ne može svako da ulaže u izvore gasa jer će oni najčešće, mada ne isključivo, biti u državnom vlasništvu, svako može da ulaže u gasovod. To što neko ima i prodaje naftu ne znači da ima jedinstveno pravo da ulaže u gasovod. Takođe, ne znači da treba da ima i isključivo pravo na maloprodaju, to jest na distribuciju gasa. To važi i za, recimo, proizvodnju i distribuciju električne energije i, svakako, nafte.

Da se u Srbiji tako ne razmišlja, jasno je na primeru Naftne industrije Srbije. I to je problem, a ne Amerika, Engleska i Zapad uopšte.

Naravno, pretpostavka jeste da su javne vlasti osposobljene, ne tehnološki i znanjem već institucionalno, da valjano regulišu to tržište, uostalom kao i svako drugo. To nije slučaj. A stanje u oblasti nafte, gasa i elektroprivrede najbolji je primer onoga što se zove zarobljenom državom. To, međutim, ne znači da ne mogu ekonomisti, novinari, komentatori, publicisti i javnost uopšte, o opozicionim partijama da i ne govorimo, da ukazuju na to da je sistem, takav kakav jeste i takav kakav se brani od konspiratora jedne ili druge strane vrste – zapravo ključni osnov i moći i novca vladajućih stranaka.

Uostalom, kada god počnete da čitate neki novinarski ili komentar ekonomiste koji počinje sa “Amerikanci ...” ili “Nemci...” ili “zapadnjaci...”, znajte da je reč o nekome ko nema pojma o čemu piše.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (4) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 18.02.2019, 12:12h kvalitet (1)

    Interesantno je niko ne spominje monopol i naravno kvalitet gasa, koji je veoma upitan na nasem trzistu. To se dobro vidi kod upotrebe u domacinstvu.

  • 18.02.2019, 11:24h ljupa

    IZGLEDA DA SAM POGRESIO. MISLIO SAM DA IMA I DRUGIH ZEMALJA SA IZVORIMA GASA' NEUKOST JE STRASNA.

  • 18.02.2019, 11:14h ljupa

    pomesao si loncice. niko ne brani "zapadu" da polozi svoj gasovod. moze cak i iz istoka. pretpostavka je da znas sta je konkurencija.

  • 18.02.2019, 11:12h TRex (2)

    Jedna je situacija sa strujom i naftom, gde može da se bira dobavljač jer ih ima iz više izvora, a druga situacija je sa gasom gde su samo rusi dobavljači u Srbiji. Ko uopšte može da nam ponudi jeftiniji gas od rusa?

Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side