13.02.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Globalizacija

Vladimir Gligorov: Globalizacija Foto: Medija centar Beograd
U Sinsinatiju, gradu na reci Ohajo, lako je videti podelu na dve Amerike, o kojoj se mnogo govori. U centru grada u neposrednoj blizini su finansijski centar sa oblakoderima i zapuštene kuće osiromašene srednje klase i radnika.

Uz to, tu su delovi u kojima pretežno živi crnačko stanovništvo. U predgrađu, opet, ili oko Univerziteta, živi boljestojeća i uspešnija srednja klasa. Grad je odlučio da izgradi tramvajsku liniju koja prolazi kroz osiromašeni centar, sa idejom da podstakne selidbu poslova iz boljestojećih delova grada jer se tako smanjuju troškovi prevoza. Tramvaji su uglavnom prazni, bar zasad. Ideja podseća na razvojnu politiku siromašnih zemalja, gde vlasti ulažu u infrastrukturu kako bi ulaganja, strana i domaća, postala isplativija. I to jeste u neku ruku podela u tom jednom gradu – prvi svet i treći svet, kako se to govorilo, opstaju jedan do drugog na prostoru jednog grada.

Koliko je tome doprineo treći svet Meksika i Kine? Pre svih drugih, jer se o ovim dvema zemljama najviše govori ili bar najviše govore ljudi kao Sanders i Tramp. Ohajo je jedna od država u kojoj je došlo do deindustrijalizacije, za koju se krivi liberalizacija spoljne trgovine, koja je navodno dovela do toga da američki radnik izgubi posao, a meksički ili kineski ga steknu. Koliki je, dakle, uticaj globalizacije na primeru povećane trgovine sa ovim dvema zemljama?

To nije nepoznato. Neto gubitak radnih mesta zbog povećane trgovine sa Meksikom praktično je jednak nuli. Takođe, uticaj na smanjenje industrijske proizvodnje približno je jednak nuli. Zaista, zaposlenost u američkoj industriji značajno je smanjena u poslednjih tridesetak (i više) godina, ali to je najvećim delom posledica tehnoloških promena. Pojednostavljeno se to vidi već upoređenjem udela industrijske proizvodnje u ukupnom dohotku sa brojem zaposlenih – udeo je prilično stabilan u dužem periodu vremena, dok se zaposlenost smanjuje.

Veći je uticaj kineske konkurencije. Posebno pošto je Kina postala članica Svetske trgovinske organizacije, što će reći pošto su smanjene carine na uvoz kineske robe. Kako nije reč o velikom smanjenju carinskih stopa, Kini se više prigovara politika potcenjenog kursa njenog novca u dolarima. Koliki je, dakle, bio uticaj povećanog uvoza iz Kine? Veoma uticajna istraživanja govore da je oko 1-2 odsto zaposlenih Amerikanaca izgubilo posao u dužem vremenskom roku. To nije zanemarljivo, a uostalom reč je o milionima ljudi jer je Amerika velika zemlja. Svejedno, to zapravo nije naročito značajna brojka. Svakako ne opravdava tvrdnju o katastrofalnim posledicama globalizacije. Bogata zemlja kao što je Amerika ne bi trebalo da ima velike probleme da zaposli te ljude. Ukoliko bi postojala valjana politika, kao što recimo postoji u nekim evropskim zemljama, koje su, budući značajno manje, mnogo više izložene međunarodnoj konkurenciji.

Svejedno, šta uopšte opravdava te troškove, ma koliko da su oni mali, pogotovo ukoliko su koncentrisani na nekoliko američkih država ili regija, usled čega i te pustinje u centrima nekih američkih gradova? Jedno je, naravno, povećana korisnost potrošača jer je roba iz uvoza jeftinija. Drugo je, opet, podsticaj da se ulaže u privredne delatnosti koje zahtevaju znanje i višu tehnologiju. Rad u industriji ne obezbeđuje visoke nadnice kao nekada, i ne samo zbog jeftine meksičke i kineske radne snage. Visoke nadnice su podsticaj za ulaganja u kapital i u tehnološke inovacije. A čini se da je i inače reč o radu koji je u velikoj meri rutinizovan, što znači da ga je lakše zameniti robotom, na primer. Koliko se na to može uticati napuštanjem svetske trgovine, dakle deglobalizacijom, da to tako nazovem, teško je reći, ali dobici bi nesumnjivo bili manji od povećanog oslanjanja na razvojnu politiku.

A onda, valja uzeti u obzir i kineskog i meksičkog radnika. Ukoliko je zaista tako da su oni na dobitku, kako bi mogao da izgleda konačni rezultat kada se prebiju troškovi i koristi? Može se raspravljati o tome kako bi se oni merili, ali uzmimo neku prećutnu utilitarnu meru ukupne dobrobiti. Primera radi, uzmimo da jedan novozaposleni Meksikanac ili Kinez znači da jedan Amerikanac izgubi posao. Ukupna dobrobit, imajući u vidu početnu razliku u standardima života, trebalo bi da se poveća. Ili, uzmimo povećanu dobrobit Meksikanca i Kineza i smanjenu Amerikanca – teško je ne videti koliko je povećana ukupna globalna dobrobit.

Politički to ne mora da bude tako, naprosto zato što glasači svuda cene sopstveni gubitak, a potcenjuju korist stranaca ili, uostalom, budućih generacija, gde bi ovo poslednje trebalo da je poznato svakome u Srbiji. No, na primeru Sinsinatija, bar koliko sam ja mogao da vidim, boljestojećih je više od onih kojima se svet ruši, a novi tramvaj ne pomaže. Što bi trebalo da znači da se globalizacijom ne može objasniti ni ishod predsedničkih izbora. Mada možda može podrška koju joj daje kineski predsednik.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side