13.02.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Globalizacija

Vladimir Gligorov: Globalizacija Foto: Medija centar Beograd
U Sinsinatiju, gradu na reci Ohajo, lako je videti podelu na dve Amerike, o kojoj se mnogo govori. U centru grada u neposrednoj blizini su finansijski centar sa oblakoderima i zapuštene kuće osiromašene srednje klase i radnika.

Uz to, tu su delovi u kojima pretežno živi crnačko stanovništvo. U predgrađu, opet, ili oko Univerziteta, živi boljestojeća i uspešnija srednja klasa. Grad je odlučio da izgradi tramvajsku liniju koja prolazi kroz osiromašeni centar, sa idejom da podstakne selidbu poslova iz boljestojećih delova grada jer se tako smanjuju troškovi prevoza. Tramvaji su uglavnom prazni, bar zasad. Ideja podseća na razvojnu politiku siromašnih zemalja, gde vlasti ulažu u infrastrukturu kako bi ulaganja, strana i domaća, postala isplativija. I to jeste u neku ruku podela u tom jednom gradu – prvi svet i treći svet, kako se to govorilo, opstaju jedan do drugog na prostoru jednog grada.

Koliko je tome doprineo treći svet Meksika i Kine? Pre svih drugih, jer se o ovim dvema zemljama najviše govori ili bar najviše govore ljudi kao Sanders i Tramp. Ohajo je jedna od država u kojoj je došlo do deindustrijalizacije, za koju se krivi liberalizacija spoljne trgovine, koja je navodno dovela do toga da američki radnik izgubi posao, a meksički ili kineski ga steknu. Koliki je, dakle, uticaj globalizacije na primeru povećane trgovine sa ovim dvema zemljama?

To nije nepoznato. Neto gubitak radnih mesta zbog povećane trgovine sa Meksikom praktično je jednak nuli. Takođe, uticaj na smanjenje industrijske proizvodnje približno je jednak nuli. Zaista, zaposlenost u američkoj industriji značajno je smanjena u poslednjih tridesetak (i više) godina, ali to je najvećim delom posledica tehnoloških promena. Pojednostavljeno se to vidi već upoređenjem udela industrijske proizvodnje u ukupnom dohotku sa brojem zaposlenih – udeo je prilično stabilan u dužem periodu vremena, dok se zaposlenost smanjuje.

Veći je uticaj kineske konkurencije. Posebno pošto je Kina postala članica Svetske trgovinske organizacije, što će reći pošto su smanjene carine na uvoz kineske robe. Kako nije reč o velikom smanjenju carinskih stopa, Kini se više prigovara politika potcenjenog kursa njenog novca u dolarima. Koliki je, dakle, bio uticaj povećanog uvoza iz Kine? Veoma uticajna istraživanja govore da je oko 1-2 odsto zaposlenih Amerikanaca izgubilo posao u dužem vremenskom roku. To nije zanemarljivo, a uostalom reč je o milionima ljudi jer je Amerika velika zemlja. Svejedno, to zapravo nije naročito značajna brojka. Svakako ne opravdava tvrdnju o katastrofalnim posledicama globalizacije. Bogata zemlja kao što je Amerika ne bi trebalo da ima velike probleme da zaposli te ljude. Ukoliko bi postojala valjana politika, kao što recimo postoji u nekim evropskim zemljama, koje su, budući značajno manje, mnogo više izložene međunarodnoj konkurenciji.

Svejedno, šta uopšte opravdava te troškove, ma koliko da su oni mali, pogotovo ukoliko su koncentrisani na nekoliko američkih država ili regija, usled čega i te pustinje u centrima nekih američkih gradova? Jedno je, naravno, povećana korisnost potrošača jer je roba iz uvoza jeftinija. Drugo je, opet, podsticaj da se ulaže u privredne delatnosti koje zahtevaju znanje i višu tehnologiju. Rad u industriji ne obezbeđuje visoke nadnice kao nekada, i ne samo zbog jeftine meksičke i kineske radne snage. Visoke nadnice su podsticaj za ulaganja u kapital i u tehnološke inovacije. A čini se da je i inače reč o radu koji je u velikoj meri rutinizovan, što znači da ga je lakše zameniti robotom, na primer. Koliko se na to može uticati napuštanjem svetske trgovine, dakle deglobalizacijom, da to tako nazovem, teško je reći, ali dobici bi nesumnjivo bili manji od povećanog oslanjanja na razvojnu politiku.

A onda, valja uzeti u obzir i kineskog i meksičkog radnika. Ukoliko je zaista tako da su oni na dobitku, kako bi mogao da izgleda konačni rezultat kada se prebiju troškovi i koristi? Može se raspravljati o tome kako bi se oni merili, ali uzmimo neku prećutnu utilitarnu meru ukupne dobrobiti. Primera radi, uzmimo da jedan novozaposleni Meksikanac ili Kinez znači da jedan Amerikanac izgubi posao. Ukupna dobrobit, imajući u vidu početnu razliku u standardima života, trebalo bi da se poveća. Ili, uzmimo povećanu dobrobit Meksikanca i Kineza i smanjenu Amerikanca – teško je ne videti koliko je povećana ukupna globalna dobrobit.

Politički to ne mora da bude tako, naprosto zato što glasači svuda cene sopstveni gubitak, a potcenjuju korist stranaca ili, uostalom, budućih generacija, gde bi ovo poslednje trebalo da je poznato svakome u Srbiji. No, na primeru Sinsinatija, bar koliko sam ja mogao da vidim, boljestojećih je više od onih kojima se svet ruši, a novi tramvaj ne pomaže. Što bi trebalo da znači da se globalizacijom ne može objasniti ni ishod predsedničkih izbora. Mada možda može podrška koju joj daje kineski predsednik.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side