13.05.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Godine krize

Vladimir Gligorov: Godine krize www.mc.rs
Prolećnje prognoze Evropske komisije višestruko su zanimljive, pogotovo što su njima sada obuhvaćene i gotovo sve balkanske zemlje. Izgledi su uglavnom pesimistični, no stvari stoje još gore ako se očekivanja od sledeće dve godine stave u kontekst čitavog perioda od početka krize u 2009, a to je šest godina.

Dakle, BDP će u proseku praktično stagnirati u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji, to jest godišnji će rast biti oko nule u tih šest godina. U Crnoj Gori će prosečni godišnji rast iznositi oko 0,7 odsto, a u Makedoniji 1,3 odsto. U Hrvatskoj će se BDP smanjivati po prosečnoj godišnjoj stopi od dva, a u Grčkoj po stopi većoj od četiri odsto. Ako se dodaju Slovenija sa prosečnim godišnjim rastom od minus 1,75 i Mađarska sa minus 0,7 odsto, jasno je da će čitav taj region veoma rđavo proći u ovoj krizi.

Najveći doprinos ovim rđavim rezultatima daje pad domaće potrošnje, gde trajnu ulogu igra smanjenje privatne potrošnje, dok u većini zemalja rezultate pogoršava i pad javne potrošnje. Izuzeci su Makedonija i donekle Bugarska i Rumunija. Slovenija se na početku krize oslonila na povećanu javnu potrošnju, ali je kasnije krenula da je smanjuje, a slično se može reći i za Hrvatsku. Mađarska i Grčka su pod produženim pritiskom da smanjuju javne izdatke, što je bar delimično posledica gubitka poverenja u njihove fiskalne vlasti.

U tim okolnostima od najvećeg je značaja šta se događa sa izvozom i investicijama. U većini zemalja neto izvoz, dakle razlika između povećanja realnog izvoza i uvoza, pozitivno je uticao na privredni rast ili je ublažio pad, naročito u prvim godinama. Ovo pre svega usled pada uvoza, a ređe i usled rasta izvoza (što je, recimo, slučaj Mađarske). No, to više nije slučaj ili je mnogo manje slučaj, sa izuzetkom Srbije ove godine. Ipak, u njenom slučaju nije izvesno da li je reč o jednokratnom povećanju usled izvoza automobila, koji je teško ponoviti u sledećim godinama.

Usled toga, još je važnije šta se događa sa investicijama, privatnim, ali i javnim. Ne mali broj zemalja, a među njima Hrvatska i Srbija, polagali su nade u snažan oporavak investicija, jednim delom i usled promene privredne politike u smeru većeg oslanjanja na industrijsku politiku. Najavljivane su različite mere podsticanja investicija, među kojima i subvencionisanje troškova kreditiranja i čak neposrednih troškova poslovanja (kao što su naknade za zaposlene ili poreske olakšice). Rezultati su za sada razočaravajući. U većini zemalja – opet Makedonija je izuzetak usled povećanja javnih ulaganja – nema rasta investicija. Zapravo beleži se kontinuirani pad. Kako je inicijalni pad investicija u 2009. bio veoma veliki praktično u svim ovim privredama, kasniji izostanak oporavka svakako je najveći negativni efekat krize. Predviđanja su takođe prilično oprezna, jer se nikako ne očekuje neki investicioni bum praktično na čitavom prostoru Balkana.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji ona je uglavnom značajno ispod nivoa iz 2008, osim u Rumuniji. Ova je kriza dovela do nove deindustrijalizacije u ovoj regiji. Posledice se razlikuju, jer su neke zemlje donekle oporavile svoje industrijske potencijale u godinama pre krize. To se, međutim, ne može reči za Srbiju koja je imala gotovo stagnantnu industrijsku proizvodnju pre krize, a u periodu između 2009. i 2012. ona se godišnje smanjivala po stopi od gotovo tri odsto, tako da će biti potrebne godine da bi se povratilo ono što je izgubljeno u ovoj krizi, ne uzimajući u obzir činjenicu da je devedesetih godina prošlog veka ona prepolovljena, a potom nije obnovljena.

Problemi s kojima se cela regija suočava poznati su iz drugih primera, kada su se gubile decenije (jedna takva izgubljena decenija za Jugoslaviju su bile osamdesete godine prošlog veka, a posle su došle devedesete koje su bile neuporedivo gore). Naime, praktično se sve zemlje suočavaju sa značajnim finansijskim problemima jer su ili nagomilale strane ili javne dugove ili i jedne i druge. Recimo, strani dug Srbije je blizu 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, a javni je značajno iznad 60 odsto – a i jedan i drugi su u porastu, dok BDP nije ili se povećava prilično usporeno. Ovi dugovi mogu da budu značajan teret jer je potrebno štedeti na privatnoj potrošnji kako bi se više izvozilo da se vraćaju strani dugovi, a potrebno je smanjivati javnu potrošnju da bi se vraćali dugovi države.

I jedno i drugo znači da su potrebna dodatna odricanja, sva je prilika višegodišnja, a to ne može a da nema društvene i političke posledice. Za nadati se je pozitivne.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side