15.07.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Grčka posle Ciprasa

Vladimir Gligorov: Grčka posle Ciprasa
Imaju li Cipras i Siriza političku budućnost? Rekao bih da sve zavisi od njih. Ocena da ih je narod kaznio zbog nepopularne politike koju su vodili – mislim da ne stoji.

Nije nerazumno da ih glasači ne izaberu ponovo jer se time ograničavaju buduće vlasti. Ocena prošlosti neke vlasti ima smisla samo sa stanovišta očekivanja od buduće vlasti. Tako da Nova demokratija i Micotakis ne mogu da se osećaju sigurni na vlasti jer je opozicija kažnjena. Na sledećim izborima lako mogu da izgube oni koji su sada pobedili, i da izgube od onih koje su upravo smenili sa vlasti. Ukoliko se, naravno, Siriza održi kao opozicija. Trenutno nema ozbiljne konkurencije, ali oni su relativno nova partija i ima starijih koje se mogu oporaviti.

Na šta se mogu pozivati Cipras i Siriza? Najpre je potrebno biti načisto šta su uopšte mogli da urade kada su došli na vlast. Narod nije bio spreman da evro zameni drahmom i svakako nije bio spreman na napuštanje Evropske unije. Izbor je onda bio moratorijum jedne ili druge vrste na javne dugove ili sporazum s kreditorima i monetarnim i fiskalnim vlastima u Evropskoj centralnoj banci, odnosno u zemljama članicama Evropske unije, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda. Kako moratorijum na dugove nije rešenje već stanje u kojem se ono traži, Cipras nije imao neki mnogo povoljniji izbor od sporazuma sa Evropskom unijom i sa Evropskom centralnom bankom. Uz u najvećoj meri tehničke usluge Međunarodnog monetarnog fonda, mada je i on dao određena sredstva.

Problem kod tih sporazuma nisu odricanja, koja se ne mogu izbeći. Cilj je da se obezbedi stabilnost i da se normalizuju finansijski odnosi, za šta je opet potrebno, i to je najvažnije, da se promene one karakteristike privrede koje su dovele do bankrotstva javnih finansija. Ili, drukčije rečeno, da se obezbedi održivost makroekonomskih bilansa, u ovom slučaju pre svega javnog duga. Što, opet, podrazumeva da se obezbede sredstva da se otplaćuju dugovi, što podrazumeva ne samo suficit u budžetu već i očuvanje poreske osnove, a ako je reč o spoljnim dugovima, a u ovom slučaju oni su svakako značajni, i promenu u spoljnotrgovinskom bilansu. Za to su kreditori spremni da refinansiraju dugove po niskoj kamatnoj stopi – recimo po stopi Evropske centralne banke.

Potrebna su, dakle, odgovarajuća kretanja u javnim finansijama i spoljnoj trgovini. Ukoliko se to obezbedi uz oporavak privrede, zemlja i njena privreda izlaze iz režima intenzivne nege, da ga tako nazovem, i potom sve zavisi od toga za šta su politika i privreda sposobni. Pitanje za Ciprasa i Sirizu jeste da li su obezbedili potrebni opravak, a za Micotakisa i Novu demokratiju da li su sposobni da obezbede povoljna privredna kretanja?

Slike 1 do 3 prikazuju gde se Grčka nalazi. Na Slici 1 se vidi da su obaveze po kamatama u odnosu na BDP smanjene nezavisno od toga što je javni dug značajno povećan i sada stagnira na veoma visokom nivou, što se vidi na Slici 2. Sada je negde oko 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda i, štaviše, ne povećava javni dug jer je efekat grudve snega negativan. A to je razlika između kamatne stope i stope rasta izražena u procentnim poenima doprinosa promeni nivoa javnog duga. Dakle, uz postignuti nominalni privredni rast, koji je još uvek relativno spor, kamatne obaveze ne uvećavaju javni dug u odnosu na BDP.

 

Slika 1: Efekat grudve snega i kamate

Izvor: Ameco

 

Na Slici 2 se vidi da je nivo javnog duga stabilizovan, kako nominalno tako i u odnosu na BDP. Spor sa Evropskom unijom i s Međunarodnim monetarnim fondom će biti koliko je potrebno obezbediti suficita u budžetu kako bi se počelo sa smanjenjem duga. Naravno, to zavisi od stope rasta, čije bi eventualno ubrzanje olakšalo taj zadatak.

Na Slici 3 se vidi da je došlo do promene u spoljnotrgovinskim odnosima. Ovde su date duže serije kako bi se sve stavilo u istorijski kontekst. Kako se vidi, Grčka privreda je uglavnom imala deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, osim u poslednjih nekoliko godina. Evropska komisija prognozira i kretanja za 2019. i 2020, tako da se očigledno očekuje nastavak suficita u spoljnoj trgovini robe i usluga.

 

Slika 2: Javni dug

Izvor: Ameco

 

Slika 3: Izvoz i uvoz, milijarde evra

Izvor: Ameco

 

Tako da su Cipras i Siriza stabilizovali grčku privredu, sada je na Micotakisu i Novoj demokratiji, koji imaju potrebnu većinu u parlamentu, da normalizuju ovo stanje i uz ubrzanje privrednog rasta poboljšaju pre svega javne finansije. Ako ne uspeju, glasači mogu da ocene da su Cipras i Siriza zaslužili novu šansu.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side