08.09.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Inovativnost i otvorenost

Vladimir Gligorov: Inovativnost i otvorenost
Evropska komisija svake godine objavljuje izveštaj o malim i srednjim preduzećima, u kojem se iznose i pojedini podaci za zemlje kandidate, dakle i za Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Srbiju i Tursku (ne i za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, koji spadaju u grupu takozvanih potencijalnih kandidata). U bazi podataka, takođe, mogu da se nađu poređenja ovih zemalja sa prosekom u Evropskoj uniji. Šta je, po mom mišljenju, najvažnija karakteristika malih i srednjih preduzeća na Balkanu?

Najpre bi trebalo reći da se po udelu u ukupnom broju preduzeća balkanske privrede ne razlikuju previše od razvijenih zemalja Evrope: velika većina, značajno više od 90 odsto, preduzeća čine mala i srednja. Po učešću u ukupnoj zaposlenosti, razlike postoje, koje u nekim slučajevima nisu beznačajne, a isto se može reći i o udelu u ukupnoj dodatoj vrednosti. Ali, po oba ova indikatora mala i srednja preduzeća čine oko dve trećine ukupne privredne aktivnosti.

Razlika koja je važna jeste da ovaj, nazovimo ga sektor preduzeća, na Balkanu ima značajno veći udeo zaposlenih od razvijenijih zemalja Evropske unije, a znatno manji udeo u ukupnoj dodatoj vrednosti. Iz čega se može zaključiti da je produktivnost ovih preduzeća na Balkanu značajno manja. Naravno, to znači i da su plate manje, a vrlo verovatno i profitabilnost, mada podaci o tome nedostaju. Ovo nije neobično budući da je reč o manje industrijalizovanim zemljama sa uslužnim sektorom i aktivnostima sa niskom dodatom vrednošću.

Iz niza drugih indikatora koji se slede u Pregledu poslovanja malih i srednjih preduzeća Evropske komisije, posebno se izdvajaju dva. Jedan govori o inovativnosti ovih preduzeća, a drugi o njihovoj internacionalizaciji, dakle o tome koliko se oslanjaju na strana, za razliku od domaćih tržišta, kolika je njihova otvorenost, kako se to kaže. Ove dve karakteristike nisu međusobno nezavisne, mada je potrebno mnogo pažljivije analizirati podatke da bi se ustanovilo šta sve utiče na inovativnost i otvorenost. No, svakako konkurencija na stranim tržištima najčešće jeste veća nego na domaćim, što bi trebalo da podstiče uvođenje novih tehnologija i proizvoda, a i svih drugih vidova inovacija. U tome, bez sumnje, igra ulogu činjenica da li je reč o velikoj ili maloj privredi, gde bi male, u koje spadaju praktično sve balkanske privrede (sa izuzetkom Turske), trebalo da budu otvorenije i inovativnije. Ovo valja shvatiti razvojno u sledećem smislu. Ako mala privreda ima nizak stepen zaštite, jer recimo ima niske carine i ne vrši preterano striktnu kontrolu prekograničnih finansijskih kretanja, onda relativno mali izvozni sektor znači da se ona brani od strane konkurencije time što je nerazvijena ili čak zaostala.

To može da znači da će se uvoziti, pre svega, industrijski proizvodi, a izvoziti ili usluge, naročito ako postoje značajne turističke prednosti, ili sirovine i energija, ako ih ima, ili poljoprivredni proizvodi, u meri u kojoj je njihova proizvodnja konkurentna. Preostala privredna aktivnost će se uglavnom sastojati od proizvodnje dobara i usluga koji su nerazmenljivi, dakle okrenuti su isključivo domaćem tržištu. Ovakva privredna nerazvijenost može se podržavati ili jakim kursom ili velikim udelom državne potrošnje ili oslanjanjem na tradicionalne tehnologije, recimo rđavom javnom upravom ili zaostalom tehnologijom. Mogu da utiču i necarinske i netrgovačke prepreke, koje su na Balkanu prilično visoke, uprkos svim ugovorima o slobodnoj trgovini, bilateralnim i regionalnim.

Kada se, dakle, pogledaju podaci o inovativnosti i otvorenosti balkanskih malih i srednjih preduzeća, vidi se da su ona značajno zaostalija od ovih sektora u razvijenijim zemljama Evropske unije, kao uostalom i od proseka u Uniji. Mala i srednja preduzeća, znači, nisu inovativna i nisu internacionalizovana, što će reći da ne računaju ni sa prodajom na stranom tržištu niti očekuju stranu konkurenciju. To, naravno, ne znači da nema primera i čitavih segmenata koji se razlikuju od sektora u celini, mada je njihov udeo još uvek relativno mali, pogotovo ukoliko se uzmu u obzir privrede u celini. Imajući u vidu udeo malih i srednjih preduzeća u ukupnom broju preduzeća i u ukupnoj zaposlenosti i u ukupnoj dodatoj vrednosti, jasno je da je teško podstaći razvoj, privredni rast i zapošljavanje ako se ne obezbedi razvoj inovativnih i konkurentnih malih i srednjih preduzeća.

To je ta razvojna strana stvari. Privredna politika u balkanskim zemljama pod najvećim je uticajem tradicionalnih sektora i cilja na krupne strane investicije. Uz to, zemlje troše sredstva i vreme na političke i ideološke sporove čija je glavna karakteristika da se ne rešavaju. O nedostatku efikasnosti i o korumpiranosti da se i ne govori. A zapravo je potreban konkurentan, inovativan i internacionalizovan sektor malih i srednjih preduzeća, jer upravo on može da mobiliše preduzetničke sposobnosti ljudi.

Kada se pogledaju podaci o inovativnosti i otvorenosti balkanskih malih i srednjih preduzeća vidi se da su ona značajno zaostalija od ovih sektora u razvijenijim zemljama Evropske unije

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side