09.07.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Izvori rasta

Vladimir Gligorov: Izvori rasta
Ovaj će napis biti više u slikama nego u rečima. BDP u nekoj godini veći je nego u prethodnoj godina za koliko su povećana ulaganja, privatna i javna potrošnja i neto izvoz (razlika između izvoza i uvoza).

Ostavljam po strani promene u zalihama. Pa ako se po godinama saberu cifre iz sledeće četiri slike dobija se rast, otprilike, bruto domaćeg proizvoda. Ovde se koriste podaci iz Evropske komisije (AMECO), koja je odgovorna i za prognoze za ovu i sledeću godinu. Uzeo sam da uporedim Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju. Druge zemlje bi takođe bile zanimljive, ali slike ne bi bile pregledne a prostora za mnogo više od četiri i nema.

Iz slike 1 se vidi da su ulaganja imala značajno veći doprinos pre 2008. Podaci za Crnu Goru počinju od te godine, ali kako su vrednosti za tu godinu i sledeću nekarakteristični, a da bi slika bila preglednija, njih sam izbacio. Posebno je značajno, rekao bih, usporavanje rasta ulaganja u Srbiji od 2013. pa praktično do danas. Ovo i zato što je udeo ulaganja u bruto domaćem proizvodu značajno smanjen, pa čak relativno brzi rast u poslednje vreme ne doprinosi mnogo povećanju ukupne proizvodnje. Crna Gora i Makedonija prolaze bolje, mada je u ovoj drugoj rast praktično izostao prošle godine usled političke krize.

 

Slika 1: Doprinos ulaganja rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)

Slika 2 donosi doprinos privatne potrošnje. Njen je udeo u ukupnoj proizvodnji najveći, pa tako najviše utiče na privredni rast. Kao što se vidi, privatna potrošnja u Srbiji veoma malo doprinosi privrednom rastu. To je, od 2015, posledica programa fiskalna konsolidacije, kada su smanjene penzije i plate. U svim drugim zemljama njen doprinos je znatno manji nego pre 2008, ali je svakako veći nego u Srbiji. U prošloj, ovoj i sledećoj godini privatna potrošnja bi trebalo da se poveća u Srbiji.

 

Slika 2: Doprinos privatne potrošnje rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)

Slika 3 pokazuje doprinos javne potrošnje. Njen udeo u bruto domaćem proizvodu je manji u Albaniji, dok je sličan u ostaletri zemlje. U Srbiji je njen doprinos rastu bio praktično jednak nuli od 2013 do 2017, ako se uzmu u obzir i godine sa negativnim doprinosom i poslednje dve sa malim pozitivnim doprinosom. Opet, Makedonija je prošle godine prošla kroz ozbiljnu političku krizu, što se vidi i po padu javne potrošnje. U Crnoj Gori i Albaniji je doprinos uglavnom pozitivan, mada ni u jednoj zemlji nije taj doprinos ni blizu tako pozitivan kao pre 2008. Ja sam izbacio prve godine ovoga veka u Makedoniji, jer zbog krize u to vreme, one nisu karakteristične.

 

Slika 3: Doprinos javne potrošnje rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)

Slika 4, konačno, donosi doprinos neto izvoza, koji je uglavnom bio negativan pre 2008, jer je uvoz rastao brže od izvoza, dok je postao pozitivan nekoliko godina posle 2008 i u po nekoj godini kasnije. U svim ovim zemljama, osim u vreme krize ili kada se sprovodi neki program štednje, uvoz raste brže od izvoza, usled čega je doprinos neto izvoza rastu negativan, dakle oduzima od rasta ostalih aktivnosti.

Slika 4: Doprinos neto izvoza rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)

Dakle, uopšteno, posle 2008. rast je usporen usled smanjenog doprinosa potrošnje, uz pozitivan doprinos ulaganja i povremeno neto izvoza. Izuzetak je Srbija, koja je programom fiskalne konsolidacije ograničila rast potrošnje, što i inače mala ulaganja uz pozitivniji doprinos neto izvoza nisu mogli da nadoknade. Druge zemlje nisu platile cenu smanjenja javne potrošnje u vreme krize.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side