14.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Srbija i Hrvatska su prošle veoma rđavo posle izbijanja finansijske krize. Da li to posledica sličnosti ili razlika u njihovim privredama? U ovom napisu ću uporediti samo kretanja strukture proizvodnje, sa potrošne strane.

 

 

Slika 1: Struktura BDP u %, Srbija

 

Izvor: Eurostat

 

Slika 2: Struktura BDP u %, Hrvatska

 

Izvor: Eurostat

 

Na slikama 1 i 2 prikazane su finalna potrošnja domaćinstava, finalna potrošnja države, ulaganja i uvoz i izvoz. Sve u udelima u bruto domaćem proizvodu. Izvor podataka je Eurostat. Period je od 2001. do 2017. Jasno se vidi prekid u 2008-2009. Potom se ove dve privrede relativno slično prilagođavaju promenjenim okolnostima. Udeo potrošnja domaćinstava se smanjuje, doduše, i to nije nevažno, sa različitih nivoa. Na početku perioda njen udeo u Hrvatskoj nešto ispod 65 odsto, dok je u 2017. manja za oko pet do šest procentnih poena. U Srbiji je potrošnja domaćinstava dostigla 76 odsto bruto domaćeg proizvoda u predvečerje krize, da bi se spustila na oko 70 odsto u 2017. To je razlika od oko 10 procentnih poena u čitavom periodu posle 2001.

Javna potrošnja je na sličnom nivou od oko dvadesetak odsto sve do krize, da bi se potom smanjivala u Srbiji, za oko 3,5 procentnih poena u 2017. U Hrvatskoj je ona zapravo povećana, mada gotovo neznatno. Sada je razlika između njih oko četiri procentna poena.

Dakle, obe privrede su smanjile udeo potrošnje u bruto domaćem proizvodu. Mada je ona i dalje značajno veća u Srbiji, naravno kao udeo u bruto domaćem proizvodu.

Pre krize udeo ulaganja bio je značajno veći u Hrvatskoj nego u Srbiji, osim u nekoliko godina pre same krize. To je u ne maloj meri posledica značajnih hrvatskih ulaganja, pre svega, u putnu mrežu. Posle izbijanja krize, hrvatska ulaganja su se smanjila, uostalom kao i srpska. Ali dok su ona u Srbiji u jednom momentu pala na blizu 16 odsto bruto domaćeg proizvoda, u Hrvatskoj su one uglavnom ostale negde na nivou između 19 i 20 odsto.

Konačno, obe privrede su povećale izvoz i sada je njegov udeo u obema privredama negde oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pre krize je izvoz bio znatno manji u obema privredama. Razlika je, međutim, u uvozu, koji je značajno veći u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ova druga već nekoliko godina ima suficit u spoljnoj trgovini. Reč je o izvozu i uvozu robe i usluga, gde ove druge igraju veoma značajnu ulogu u Hrvatskoj.

Ova razlika u spoljnoj trgovini, značajan deficit u Srbiji i suficit u Hrvatskoj, druga je strana razlike u nivou potrošnje, pre svega domaćinstava. Obe privrede prilagodile su se krizi smanjenjem potrošnje i ulaganja, dok je značajno povećan izvoz, ali je potrošnja srpskih domaćinstava još uvek značajnije veća, po udelu u bruto domaćem proizvodu, usled čega i značajan, i ponovo rastući, spoljnotrgovinski deficit.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side