14.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Srbija i Hrvatska su prošle veoma rđavo posle izbijanja finansijske krize. Da li to posledica sličnosti ili razlika u njihovim privredama? U ovom napisu ću uporediti samo kretanja strukture proizvodnje, sa potrošne strane.

 

 

Slika 1: Struktura BDP u %, Srbija

 

Izvor: Eurostat

 

Slika 2: Struktura BDP u %, Hrvatska

 

Izvor: Eurostat

 

Na slikama 1 i 2 prikazane su finalna potrošnja domaćinstava, finalna potrošnja države, ulaganja i uvoz i izvoz. Sve u udelima u bruto domaćem proizvodu. Izvor podataka je Eurostat. Period je od 2001. do 2017. Jasno se vidi prekid u 2008-2009. Potom se ove dve privrede relativno slično prilagođavaju promenjenim okolnostima. Udeo potrošnja domaćinstava se smanjuje, doduše, i to nije nevažno, sa različitih nivoa. Na početku perioda njen udeo u Hrvatskoj nešto ispod 65 odsto, dok je u 2017. manja za oko pet do šest procentnih poena. U Srbiji je potrošnja domaćinstava dostigla 76 odsto bruto domaćeg proizvoda u predvečerje krize, da bi se spustila na oko 70 odsto u 2017. To je razlika od oko 10 procentnih poena u čitavom periodu posle 2001.

Javna potrošnja je na sličnom nivou od oko dvadesetak odsto sve do krize, da bi se potom smanjivala u Srbiji, za oko 3,5 procentnih poena u 2017. U Hrvatskoj je ona zapravo povećana, mada gotovo neznatno. Sada je razlika između njih oko četiri procentna poena.

Dakle, obe privrede su smanjile udeo potrošnje u bruto domaćem proizvodu. Mada je ona i dalje značajno veća u Srbiji, naravno kao udeo u bruto domaćem proizvodu.

Pre krize udeo ulaganja bio je značajno veći u Hrvatskoj nego u Srbiji, osim u nekoliko godina pre same krize. To je u ne maloj meri posledica značajnih hrvatskih ulaganja, pre svega, u putnu mrežu. Posle izbijanja krize, hrvatska ulaganja su se smanjila, uostalom kao i srpska. Ali dok su ona u Srbiji u jednom momentu pala na blizu 16 odsto bruto domaćeg proizvoda, u Hrvatskoj su one uglavnom ostale negde na nivou između 19 i 20 odsto.

Konačno, obe privrede su povećale izvoz i sada je njegov udeo u obema privredama negde oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pre krize je izvoz bio znatno manji u obema privredama. Razlika je, međutim, u uvozu, koji je značajno veći u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ova druga već nekoliko godina ima suficit u spoljnoj trgovini. Reč je o izvozu i uvozu robe i usluga, gde ove druge igraju veoma značajnu ulogu u Hrvatskoj.

Ova razlika u spoljnoj trgovini, značajan deficit u Srbiji i suficit u Hrvatskoj, druga je strana razlike u nivou potrošnje, pre svega domaćinstava. Obe privrede prilagodile su se krizi smanjenjem potrošnje i ulaganja, dok je značajno povećan izvoz, ali je potrošnja srpskih domaćinstava još uvek značajnije veća, po udelu u bruto domaćem proizvodu, usled čega i značajan, i ponovo rastući, spoljnotrgovinski deficit.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side