23.05.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Jednostavna priča

Vladimir Gligorov: Jednostavna priča
Ovo je jednostavno objašnjenje nekih činjenica iz poslednjih desetak ili više godina srpske privrede. Više kroz slike nego rečima.

Na prvoj slici je kretanje tekućeg računa bilansa plaćanja od 2000. do 2015. Kao što se vidi, deficit je značajan u čitavom periodu, da bi izneo više od 20 odsto 2008. Tekući račun, to je razlika u uvozu i izvozu robe i usluga, zarada u drugim zemljama, i transfera (doznaka najviše). U proseku je to negde blizu 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (sa prilično jasnim trendom, isprekidana linija) deficita koji se finansira zaduživanjem ili drugim finansijskim obavezama prema inostranstvu. Tako su sada te ukupne obaveze, strani dug najvećim delom, otprilike 100 odsto bruto domaćeg proizvoda i povećavaju se.
    

Slika 1: Tekući račun, % BDP
     

 

Na drugoj slici je uvoz robe u evrima. Kao što se vidi, on je bio najviši 2008. godine i tek je prošle godine praktično ponovo postigao taj nivo. Razlog tome jeste naravno recesija i pad potrošnje i ulaganja. Zanimljivo je, pre svega zbog političkih rasprava o sporazumima o spoljnoj trgovini, sa zemljama u regiji i sa Evropskom unijom, da je period rasta uvoza, pre svega onaj koji prethodi multilateralnom regionalnom sporazumu CEFTA, kojim su uklonjene carine tek krajem 2007. i početku primene sporazuma sa Evropskom unijom početkom 2009. Postojanje carinske zaštite pre i njihovo smanjenje i eliminacija kasnije nisu imali značajan uticaj na visinu uvoza.

Slika 3, pak, pokazuje da kretanje carinske zaštite nije imalo naročito veliki uticaj ni na izvoz. On ima stalni trend rasta, osim u periodu najintenzivnije krize 2009. Opet, kao što je poznato, često se ističe kako je liberalizacija trgovine uništila srpsku proizvodnju jer se sve uvozi zbog nedostatka carinske zaštite. Zapravo, posle 2009. izvoz je dodatno povećan, mada bez sumnje sa relativno niskog nivoa i sporije nego u prethodnom periodu. Može se takođe reći i da je još uvek nevelik i da mu je struktura rđava, ali tome su drugi uzroci, a ne nesmetana prekogranična trgovina.

Slika 2: Uvoz robe, milioni evra

 

Izvoz je sada glavni oslonac rasta, dok se uvoz postepeno oporavlja, što je razumljivo kada se ima u vidu da je potrebna tehnološka obnova proizvodnje i usluga. Tako da će određeno ograničenje biti taj strani dug nagomilan u najvećoj meri u periodu do 2008. (a delimično i nasleđen iz devedesetih godina prošlog veka, kada nije bio servisiran).

Slika 3: Izvoz robe, milioni evra

 

Konačno, kakav je uticaj liberalizacije spoljne trgovine na kretanje zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. To se vidi na slici 4. Stopa nezaposlenosti ima trend povećanja nezavisno od toga što se izvoz, doduše sporije kako protiče vreme, povećava. To znači da je nezaposlenost uglavnom posledica proizvodnje i ponude usluga za domaće tržište. Izvozni sektor doprinosi zaposlenosti, ali nedovoljno u odnosu na to koliko je gubi domaći sektor.

Slika 4: Stopa nezaposlenosti (plavo) i rast izvoza (narandžasto)

 

I to je ta jednostavna priča. Spoljna trgovina nije izvor problema, mada se tek može očekivati da će postati značajan motor rasta i razvoja, domaći sektor je onaj koji ograničava.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw