Vladimir Gligorov: Jednostavna priča
23.05.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Jednostavna priča

Vladimir Gligorov: Jednostavna priča
Ovo je jednostavno objašnjenje nekih činjenica iz poslednjih desetak ili više godina srpske privrede. Više kroz slike nego rečima.

Na prvoj slici je kretanje tekućeg računa bilansa plaćanja od 2000. do 2015. Kao što se vidi, deficit je značajan u čitavom periodu, da bi izneo više od 20 odsto 2008. Tekući račun, to je razlika u uvozu i izvozu robe i usluga, zarada u drugim zemljama, i transfera (doznaka najviše). U proseku je to negde blizu 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (sa prilično jasnim trendom, isprekidana linija) deficita koji se finansira zaduživanjem ili drugim finansijskim obavezama prema inostranstvu. Tako su sada te ukupne obaveze, strani dug najvećim delom, otprilike 100 odsto bruto domaćeg proizvoda i povećavaju se.
    

Slika 1: Tekući račun, % BDP
     

 

Na drugoj slici je uvoz robe u evrima. Kao što se vidi, on je bio najviši 2008. godine i tek je prošle godine praktično ponovo postigao taj nivo. Razlog tome jeste naravno recesija i pad potrošnje i ulaganja. Zanimljivo je, pre svega zbog političkih rasprava o sporazumima o spoljnoj trgovini, sa zemljama u regiji i sa Evropskom unijom, da je period rasta uvoza, pre svega onaj koji prethodi multilateralnom regionalnom sporazumu CEFTA, kojim su uklonjene carine tek krajem 2007. i početku primene sporazuma sa Evropskom unijom početkom 2009. Postojanje carinske zaštite pre i njihovo smanjenje i eliminacija kasnije nisu imali značajan uticaj na visinu uvoza.

Slika 3, pak, pokazuje da kretanje carinske zaštite nije imalo naročito veliki uticaj ni na izvoz. On ima stalni trend rasta, osim u periodu najintenzivnije krize 2009. Opet, kao što je poznato, često se ističe kako je liberalizacija trgovine uništila srpsku proizvodnju jer se sve uvozi zbog nedostatka carinske zaštite. Zapravo, posle 2009. izvoz je dodatno povećan, mada bez sumnje sa relativno niskog nivoa i sporije nego u prethodnom periodu. Može se takođe reći i da je još uvek nevelik i da mu je struktura rđava, ali tome su drugi uzroci, a ne nesmetana prekogranična trgovina.

Slika 2: Uvoz robe, milioni evra

 

Izvoz je sada glavni oslonac rasta, dok se uvoz postepeno oporavlja, što je razumljivo kada se ima u vidu da je potrebna tehnološka obnova proizvodnje i usluga. Tako da će određeno ograničenje biti taj strani dug nagomilan u najvećoj meri u periodu do 2008. (a delimično i nasleđen iz devedesetih godina prošlog veka, kada nije bio servisiran).

Slika 3: Izvoz robe, milioni evra

 

Konačno, kakav je uticaj liberalizacije spoljne trgovine na kretanje zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. To se vidi na slici 4. Stopa nezaposlenosti ima trend povećanja nezavisno od toga što se izvoz, doduše sporije kako protiče vreme, povećava. To znači da je nezaposlenost uglavnom posledica proizvodnje i ponude usluga za domaće tržište. Izvozni sektor doprinosi zaposlenosti, ali nedovoljno u odnosu na to koliko je gubi domaći sektor.

Slika 4: Stopa nezaposlenosti (plavo) i rast izvoza (narandžasto)

 

I to je ta jednostavna priča. Spoljna trgovina nije izvor problema, mada se tek može očekivati da će postati značajan motor rasta i razvoja, domaći sektor je onaj koji ograničava.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side