23.05.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Jednostavna priča

Vladimir Gligorov: Jednostavna priča
Ovo je jednostavno objašnjenje nekih činjenica iz poslednjih desetak ili više godina srpske privrede. Više kroz slike nego rečima.

Na prvoj slici je kretanje tekućeg računa bilansa plaćanja od 2000. do 2015. Kao što se vidi, deficit je značajan u čitavom periodu, da bi izneo više od 20 odsto 2008. Tekući račun, to je razlika u uvozu i izvozu robe i usluga, zarada u drugim zemljama, i transfera (doznaka najviše). U proseku je to negde blizu 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (sa prilično jasnim trendom, isprekidana linija) deficita koji se finansira zaduživanjem ili drugim finansijskim obavezama prema inostranstvu. Tako su sada te ukupne obaveze, strani dug najvećim delom, otprilike 100 odsto bruto domaćeg proizvoda i povećavaju se.
    

Slika 1: Tekući račun, % BDP
     

 

Na drugoj slici je uvoz robe u evrima. Kao što se vidi, on je bio najviši 2008. godine i tek je prošle godine praktično ponovo postigao taj nivo. Razlog tome jeste naravno recesija i pad potrošnje i ulaganja. Zanimljivo je, pre svega zbog političkih rasprava o sporazumima o spoljnoj trgovini, sa zemljama u regiji i sa Evropskom unijom, da je period rasta uvoza, pre svega onaj koji prethodi multilateralnom regionalnom sporazumu CEFTA, kojim su uklonjene carine tek krajem 2007. i početku primene sporazuma sa Evropskom unijom početkom 2009. Postojanje carinske zaštite pre i njihovo smanjenje i eliminacija kasnije nisu imali značajan uticaj na visinu uvoza.

Slika 3, pak, pokazuje da kretanje carinske zaštite nije imalo naročito veliki uticaj ni na izvoz. On ima stalni trend rasta, osim u periodu najintenzivnije krize 2009. Opet, kao što je poznato, često se ističe kako je liberalizacija trgovine uništila srpsku proizvodnju jer se sve uvozi zbog nedostatka carinske zaštite. Zapravo, posle 2009. izvoz je dodatno povećan, mada bez sumnje sa relativno niskog nivoa i sporije nego u prethodnom periodu. Može se takođe reći i da je još uvek nevelik i da mu je struktura rđava, ali tome su drugi uzroci, a ne nesmetana prekogranična trgovina.

Slika 2: Uvoz robe, milioni evra

 

Izvoz je sada glavni oslonac rasta, dok se uvoz postepeno oporavlja, što je razumljivo kada se ima u vidu da je potrebna tehnološka obnova proizvodnje i usluga. Tako da će određeno ograničenje biti taj strani dug nagomilan u najvećoj meri u periodu do 2008. (a delimično i nasleđen iz devedesetih godina prošlog veka, kada nije bio servisiran).

Slika 3: Izvoz robe, milioni evra

 

Konačno, kakav je uticaj liberalizacije spoljne trgovine na kretanje zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. To se vidi na slici 4. Stopa nezaposlenosti ima trend povećanja nezavisno od toga što se izvoz, doduše sporije kako protiče vreme, povećava. To znači da je nezaposlenost uglavnom posledica proizvodnje i ponude usluga za domaće tržište. Izvozni sektor doprinosi zaposlenosti, ali nedovoljno u odnosu na to koliko je gubi domaći sektor.

Slika 4: Stopa nezaposlenosti (plavo) i rast izvoza (narandžasto)

 

I to je ta jednostavna priča. Spoljna trgovina nije izvor problema, mada se tek može očekivati da će postati značajan motor rasta i razvoja, domaći sektor je onaj koji ograničava.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side