03.12.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Jugoslavija i zaostalost

Vladimir Gligorov: Jugoslavija i zaostalost
Stvaranje Jugoslavije nije bilo motivisano privrednim, pa ni društvenim razvojem već je trebalo da posluži uobičajenim državnim ciljevima, pre svega bezbednosti, ali i pravičnosti.

Ovo drugo, shvaćeno kao ostvarenje nacionalnih, u etničkom smislu, prava i ciljeva, bilo je i osnova legitimnosti. Oko ustavnog okvira nacionalne i jugoslovenske legitimnosti, međutim, nikada nije postignut trajniji sporazum. U potrazi za pravičnim rešenjem nacionalnih pitanja zemlja je bila u stalnom stanju krize legitimnosti. Nezadovoljeni nacionalizam stajao je na putu demokratizaciji i imao za posledicu donošenje pogrešnih odluka, između ostalog i u sferi privredne politike.

Istorija Jugoslavije, privredna kao i politička, sastoji se od niza pogrešnih odluka, uz povremene pokušaje sprovođenja potrebnih reformi kako bi se one korigovale, a koje bi se redovno pokazale kao neodržive jer su i same bile rukovođene istim, etničkim ili nacionalnim motivima. Neka vrsta diktature uvek je bila viđena kao opravdana, pre svega sa stanovišta bezbednosti. A opet, u jednoj ili drugoj vrsti teritorijalne decentralizacije tražila se pravičnost za nacionalne, teritorijalne i privredne interese.

Uz to, spoljašnje okolnosti nisu bile povoljne. Zemlji je bio potreban (1) liberalno-demokratski ustav u eri rastućeg nacionalizma, (2) razvoj privatne privrede otvorene za razmenu sa svetom u vreme rastućeg protekcionizma i totalitarizma i (3) vladavina prava u revolucionarna vremena. Povoljni uslovi za liberalizaciju i demokratizaciju stekli su se tik pre nego što se zemlja raspala.

U poslednjih par decenija posle raspada sedam jugoslovenskih država koegzistira unutar sistema regionalne saradnje koji pati od istih nedostataka kao i zajednička država. Tako da trenutno stanje deluje isto toliko privremeno i neprirodno kao i bilo koje od jugoslovenskih ustrojstava od nastanka zajedničke države do njenog nestanka.

Ukupna posledica jugoslovenskih političkih i privrednih traganja, koja su redovno donosila privremena i pogrešna rešenja, jeste zaostalost, ne samo privredna. Iako je zajednička država bila zamišljena kao modernizujući projekat, kako nacionalni tako i socijalni. Ovaj neuspeh ne bi trebalo uzeti kao dokaz protiv samog projekta, budući da ni pre niti posle postojanja Jugoslavije politička nestabilnost i ukupna zaostalost nisu uklonjeni. Ali istorija nije podobna za protivčinjenična vrednovanja, osim kada se nagađa o budućnosti. U realnom vremenu, recimo krajem osamdesetih godina prošloga veka, demokratski jugoslovenski projekat nije bio inferioran nacionalističkoj alternativi po onome šta se od tih alternativa moglo očekivati. Ali su nacionalizmi prevladali, i to je ono što je istorija i što je potrebno objasniti. To što je pad bio toliko veliki, to je naravno izazov za to objašnjenje. No, to je stvar političkog izbora, a ne istorijske neminovnosti.

Imajući u vidu političke okolnosti i privredni razvoj u dvadesetom veku, Jugoslavija je bila političko rešenje sa stanovišta osnovnog političkog problema, sa stanovišta bezbednosti kao javnog dobra. Problem s kojim se, međutim, trajno suočavala bila je neusklađenost nacionalističkog shvatanja politike s privrednom potrebom za liberalnim unutrašnjim i spoljnim odnosima. Usled toga, država nije obezbeđivala poželjni nivo pravde i suočavala se sa društvenim nezadovoljstvom nivoom i raspodelom blagostanja.

Zemlja je, na jednoj strani, trebalo da zadovolji nacionalističko poimanje pravde sa liberalnim zahtevima privrednog razvoja. Ovo drugo, opet, podsticalo je socijalno nezadovoljstvo. Zemlja se raspala kada je nacionalizam postao politički izraz socijalnog nezadovoljstva, a odbačena je liberalno-demokratska alternativa. Posle raspada, spora i neodlučna demokratizacija i liberalizacija uzrokovali su relativno nezadovoljavajući politički i privredni razvoj, donekle i zbog pogrešne privredne politike.

Dakle, neusaglašenost nacionalističkih ciljeva sa liberalnim sredstvima jeste, jednostavno govoreći, razlog trajne nestabilnosti jugoslovenske države i gotovo zakonomernog donošenja pogrešnih ili, u najbolju ruku, kratkoročnih političkih rešenja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 3.12.2018, 10:15h KONFEDERACIJA je bila spas (1)

    Danas bi svi slavili stvaranje Kraljevstva SHS , da je Kralj Aleksandar odmah 1918. stvorio Kraljevinu Srbiju (po Londonskom ugovoru iz 1915.) i Kneževine Slovenija i Hrvatska , slično kao Kraljevina Engleska u Ujedinjenoj Velikoj Britaniji (sa Irskom, Škotskom, Velsom). Međutim pod uticajem Amerikanca Wilsona pokušano je stvaranje NOVE nacije Jugoslovena , kao što danas pokušavaju da stvore NOVU naciju EUropljani !

Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side