03.12.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Jugoslavija i zaostalost

Vladimir Gligorov: Jugoslavija i zaostalost
Stvaranje Jugoslavije nije bilo motivisano privrednim, pa ni društvenim razvojem već je trebalo da posluži uobičajenim državnim ciljevima, pre svega bezbednosti, ali i pravičnosti.

Ovo drugo, shvaćeno kao ostvarenje nacionalnih, u etničkom smislu, prava i ciljeva, bilo je i osnova legitimnosti. Oko ustavnog okvira nacionalne i jugoslovenske legitimnosti, međutim, nikada nije postignut trajniji sporazum. U potrazi za pravičnim rešenjem nacionalnih pitanja zemlja je bila u stalnom stanju krize legitimnosti. Nezadovoljeni nacionalizam stajao je na putu demokratizaciji i imao za posledicu donošenje pogrešnih odluka, između ostalog i u sferi privredne politike.

Istorija Jugoslavije, privredna kao i politička, sastoji se od niza pogrešnih odluka, uz povremene pokušaje sprovođenja potrebnih reformi kako bi se one korigovale, a koje bi se redovno pokazale kao neodržive jer su i same bile rukovođene istim, etničkim ili nacionalnim motivima. Neka vrsta diktature uvek je bila viđena kao opravdana, pre svega sa stanovišta bezbednosti. A opet, u jednoj ili drugoj vrsti teritorijalne decentralizacije tražila se pravičnost za nacionalne, teritorijalne i privredne interese.

Uz to, spoljašnje okolnosti nisu bile povoljne. Zemlji je bio potreban (1) liberalno-demokratski ustav u eri rastućeg nacionalizma, (2) razvoj privatne privrede otvorene za razmenu sa svetom u vreme rastućeg protekcionizma i totalitarizma i (3) vladavina prava u revolucionarna vremena. Povoljni uslovi za liberalizaciju i demokratizaciju stekli su se tik pre nego što se zemlja raspala.

U poslednjih par decenija posle raspada sedam jugoslovenskih država koegzistira unutar sistema regionalne saradnje koji pati od istih nedostataka kao i zajednička država. Tako da trenutno stanje deluje isto toliko privremeno i neprirodno kao i bilo koje od jugoslovenskih ustrojstava od nastanka zajedničke države do njenog nestanka.

Ukupna posledica jugoslovenskih političkih i privrednih traganja, koja su redovno donosila privremena i pogrešna rešenja, jeste zaostalost, ne samo privredna. Iako je zajednička država bila zamišljena kao modernizujući projekat, kako nacionalni tako i socijalni. Ovaj neuspeh ne bi trebalo uzeti kao dokaz protiv samog projekta, budući da ni pre niti posle postojanja Jugoslavije politička nestabilnost i ukupna zaostalost nisu uklonjeni. Ali istorija nije podobna za protivčinjenična vrednovanja, osim kada se nagađa o budućnosti. U realnom vremenu, recimo krajem osamdesetih godina prošloga veka, demokratski jugoslovenski projekat nije bio inferioran nacionalističkoj alternativi po onome šta se od tih alternativa moglo očekivati. Ali su nacionalizmi prevladali, i to je ono što je istorija i što je potrebno objasniti. To što je pad bio toliko veliki, to je naravno izazov za to objašnjenje. No, to je stvar političkog izbora, a ne istorijske neminovnosti.

Imajući u vidu političke okolnosti i privredni razvoj u dvadesetom veku, Jugoslavija je bila političko rešenje sa stanovišta osnovnog političkog problema, sa stanovišta bezbednosti kao javnog dobra. Problem s kojim se, međutim, trajno suočavala bila je neusklađenost nacionalističkog shvatanja politike s privrednom potrebom za liberalnim unutrašnjim i spoljnim odnosima. Usled toga, država nije obezbeđivala poželjni nivo pravde i suočavala se sa društvenim nezadovoljstvom nivoom i raspodelom blagostanja.

Zemlja je, na jednoj strani, trebalo da zadovolji nacionalističko poimanje pravde sa liberalnim zahtevima privrednog razvoja. Ovo drugo, opet, podsticalo je socijalno nezadovoljstvo. Zemlja se raspala kada je nacionalizam postao politički izraz socijalnog nezadovoljstva, a odbačena je liberalno-demokratska alternativa. Posle raspada, spora i neodlučna demokratizacija i liberalizacija uzrokovali su relativno nezadovoljavajući politički i privredni razvoj, donekle i zbog pogrešne privredne politike.

Dakle, neusaglašenost nacionalističkih ciljeva sa liberalnim sredstvima jeste, jednostavno govoreći, razlog trajne nestabilnosti jugoslovenske države i gotovo zakonomernog donošenja pogrešnih ili, u najbolju ruku, kratkoročnih političkih rešenja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 3.12.2018, 10:15h KONFEDERACIJA je bila spas (1)

    Danas bi svi slavili stvaranje Kraljevstva SHS , da je Kralj Aleksandar odmah 1918. stvorio Kraljevinu Srbiju (po Londonskom ugovoru iz 1915.) i Kneževine Slovenija i Hrvatska , slično kao Kraljevina Engleska u Ujedinjenoj Velikoj Britaniji (sa Irskom, Škotskom, Velsom). Međutim pod uticajem Amerikanca Wilsona pokušano je stvaranje NOVE nacije Jugoslovena , kao što danas pokušavaju da stvore NOVU naciju EUropljani !

Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side