18.03.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Korupcija

Vladimir Gligorov: Korupcija
Davno, u vreme Parsonsove sociologije, na korupciju se gledalo kao na indikator modernizacije.

Tradicionalna ili zaostala zajednica nije imala mnoga tržišta već su se mnogi poslovi obavljali iz jedne ili druge vrste obaveznosti. U tome su rang ili status igrali ne malu ulogu. Tako da običan čovek nije mogao, čak i ako bi došao do para, da, recimo, kupi plemićku titulu ili da naprosto društveno napreduje. Za pretpostaviti je da je, recimo, trgovački sloj u otomanskoj imperiji, gde su militarizovane vlasti živele od jedne ili druge vrste poreza, da su ljudi novcem kupovali usluge od onih koji su raspolagali monopolom sile. Tako da se ono što je bilo nedostupno kupovalo. To je, smatralo se u sociološkim teorijama modernizacije, bio način na koji je prodiralo tržište u poslovima koji su se inače obavljali iz obaveze, dakle pod pretnjom jedne ili druge vrste sile.

Uzmimo da uporedimo tradicionalno društvo zasnovano na ropstvu, kmetstvu, kastinskim ili staleškim razlikama ili, uostalom, na privilegovanim i marginalnim grupama. Recimo, ako se u tursko vreme turske vlasti nisu bavile trgovinom već su živele od poreza, srpski podanici bi, ako bi se posvetili trgovini, mogli da kupuju usluge od turskih vlasti. Tako da bi korupcija ne samo bila način da se vrše poslovi kojih inače ne bi bilo već je pozitivno uticala i na privredni rast i na dobrobit. S vremenom, sloj koji bi se obogatio korumpirajući vlasti, jasno je nedemokratske, mogao je čak i da se odluči na otpor ili revoluciju.

Negde otprilike u isto vreme, kada su se izučavala komunistička ili realno socijalistička društva, korupcije je bila jedan od indikatora društvenih promena. Koliko je bilo rasprostranjeno crno ili obojeno tržište, recimo, u Jugoslaviji? Ili, konkretnije rečeno, koji je bio uticaj Trsta na privredni razvoj i dobrobit ljudi u socijalističkoj Jugoslaviji? Šverc je bio ne baš mali posao, a on se nije mogao obavljati, a da nije bilo korupcije. U ono vreme bilo je podosta veoma dobrih istraživanja o regionalnim razlikama u stepenu korupcije u Sovjetskom Savezu. Koje su bile zaista velike.

Slično je bilo u Jugoslaviji. I, zapravo, razlike u percepciji značaja korupcije u ne maloj meri potiču iz tog vremena. Veoma često u istraživanjima javnog mnjenja pokloni i drugi vid naturalne naknade za poslove koji se obavljaju po profesionalnoj dužnosti ne vide se kao korupcija. Ako je potrebno dati novac, to je korupcija, usluga ili protivusluga nije. To ide zajedno sa veoma rasprostranjenim uverenjem da su svi korumpirani i da su svi jedna ili druga vrsta lopova – osim onih koji ili nemaju šta da ponude ili nemaju sredstva da kupe uslugu.

Tako da je korupcija, smatralo se, rasprostranjena tamo gde postoji značajna diskreciona vlast. I u meri u kojoj je rasprostranjena, ona tu vlast racionalizuje, kao što obezbeđuje onima kojima je usluga potrebna da računaju s troškom koji uz to ide i tako racionalnije odluče isplati li se da u taj posao ulaze ili ne. Konačno, uzmimo zemlju u kojoj je poreski teret visok, recimo kao u realno socijalističkim zemljama, ako se sve prepreke, recimo, privatnim poslovima izraze u nekom poreskom ekvivalentu. U tom slučaju, korupcija smanjuje troškove poslovanja i posledično vodi tome da ih, poslova, ima više.

Isto važi i za zemlje sa visokim stepenom neorganizovanosti ili dezorganizacije. Mito može da bude jedini način da se bila šta uradi. To je manje-više kako se poslovi obavljaju na crnim ili obojenim tržištima. Potrebna je dozvola i, često, istovremeno i zaštita, što sve ima cenu. Pri tom je obično potrebna i zaštita vlasti, na šta ide jedan deo mita. Recimo, u vreme rata u Bosni i Hercegovini bilo je stranih posmatrača i stručnjaka koji su bili impresionirani neformalnim tržištem koje se zvalo Arizona Road i na kojem su trgovale sve strane u sukobima. Ta je anegdota imala veliki uticaj na to kako se pristupilo posleratnoj obnovi zemalja, ali to je druga tema. Tek, na tom tržištu su se obavljali poslovi i iz njih se finansirao rat.

Tako da nije jednostavno utvrditi koji su sve uticaji korupcije. Recimo, prema svim stručnim istraživanjima koja su meni poznata, neformalni sektor u Sovjetskom Savezu, koji je plaćao mito da bi radio, imao je višu produktivnost od državnog sektora. Recimo, u Srbiji se subvencionišu investitori, posebno strani, što je otprilike kao da vlasti korumpiraju privatne poslovne ljude. Računa se, bar, da će se time pridobiti neki glas na izborima, što je opet neka vrsta naknade za uslugu.

Opet svojevremeno, posle završetka Prvog svetskog rata, Šumpeter je ukazao na prednosti poreske u odnosu na vojnu državu, a isto to važi i za korumpiranu državu. Svakako je bolje porezima i zakonima omogućiti konkurenciju i jednake uslove, a tada bi i posledice po napredak i dobrobit bile pozitivne. Ali, recimo, ako se postavi pitanje Turski tok ili ne, jer postoji problem posebnog tretmana, koji bi bio očekivani odgovor javnosti? To je taj problem s korupcijom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 18.03.2019, 10:45h ljupa

    pa ti je problem ruski gas, vrti suci pa na isto. sjasi, najdi nekua druga rabota. po mogucnosti postena .ako si vec nekoj dr.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side