05.09.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Korupcija, porezi i privredni rast

Vladimir Gligorov: Korupcija, porezi i privredni rast
Da li poreska reforma više ili manje podstiče privredni rast od smanjenja korupcije? Filip Agion, poznati ekonomista, sa saradnicima je našao da je važnije ukloniti korupciju nego približiti poreski sistem optimalnom. Zašto?

Jedan način da se to vidi jeste da se pretpostavi kako poreski obveznici određuju javna i druga dobra i usluge kojima žele da ih država snabdeva, a dobrovoljno plaćaju porez u skladu s tim koliko im oni vrede. To bi recimo bilo izvodivo u uslovima neposredne demokratije, gde se jednoglasno odlučuje. Istovremeno bi se odredilo i šta se finansira zajednički i ko je koliko spreman da izdvoji sredstava. Te odluke bi bile u skladu sa poslovnim i radnim interesima poreskih obveznika, što znači da ti izdaci ne bi umanjivali pojedinačnu i ukupnu efikasnost jer ne bi predstavljali dodatno neželjeno opterećenje. Naravno, svi postojeći poreski sistemi odstupaju od optimalnog, kako zbog načina na koji se donose odluke o poreskim obavezama, tako i zbog toga na šta se stvarno troše. Delimično zbog tih odstupanja postoji izbegavanje poreskih obaveza i opstaju neformalna ili obojena tržišta.

Uzmimo da postojeći poreski sistem nije preterano udaljen od optimalnog, ali korupcija značajno utiče na šta se novac troši. Ili se ono što se želi dobija skuplje ili se poreski novac troši na stvari koje obveznici ne žele. I, zapravo, neka je poreski sistem optimalan u tom smislu da ljudi plaćaju upravo onoliko poreza koliko smatraju da su spremni za budžetske potrebe, ali se novac troši na druge stvari. Jasno je da ove odluke o potrošnji značajno utiču na ponašanje poreskih obveznika jer oni ne dobijaju ono za šta su izdvojili novac.

U tim okolnostima, dakle u okolnostima korumpiranosti privrednih vlasti, dodatna poboljšanja poreskog sistema ne mogu značajno da povećaju efikasnost privređivanja, pa prema tome ni da utiču na ubrzanje privrednog rasta. Nesporno veći uticaj imalo bi uklanjanje korupcije. S jedne strane, sredstva bi se trošila efikasnije i na stvari za koje su namenjena, a sa druge strane spremnost da se plaćaju porezi bi se povećala ili, drukčije rečeno, izbegavanje poreza i korišćenje neformalnih tržišta bi se smanjili, a da za to ne bi bila potrebna neka dodatna prisila. Naravno, porezi bi se i dalje plaćali zato što je to zakonska obaveza, ali bi primena zakona bila jeftinija i efikasnija. Povećala bi se poreska osnova samo po osnovu optimalnosti oporezivanja u odnosu na ono što se poreskim sredstvima dobija.

Šta se sve može smatrati korupcijom? Zanimljiv je primer iz predsedničkih izbora u SAD. Veoma se iscrpno raspravlja o korumpiranosti gospođe Klinton, gde se posebno misli na veze sa velikim bankama i fondacijom njenog muža. Štaviše, njen protivnik gospodin Tramp tvrdi da je čitav sistem korumpiran. Kao dokaz on iznosi svoje iskustvo. Navodno je on davao novčane priloge svima jer je time ostvarivao svoje poslovne planove. Izričito tvrdi ne samo da je davao novac, već i da zauzvrat dobija ono što mu je trebalo. Dobro, u slučaju porodice Klinton, on je navodno sa 100 hiljada dolara donacije njihovoj fondaciji obezbedio da gospodin i gospođa Klinton prisustvuju njegovom venčanju. No, u drugim slučajevima je kupovao druge usluge. Niko, kaže on, ne poznaje sistem bolje od mene.

Kako bi on izmenio taj sistem koji je detaljno izučio koristeći ga? Konkretni predlozi nisu sasvim jasni, ali uglavnom idu u pravcu smanjenja poreza, uglavnom bogatim poslodavcima, i uklanjanjem regulative koja stoji na putu ostvarenju nekih poslovnih programa (recimo u energetskom sektoru, gde bi se manje vodilo računa o očuvanju okoline). To bi zajedno dodatno udaljilo poreski sistem od optimalnog, dok korupcija ne bi bila smanjena. Štaviše, ako bi se sledilo načelo po kojem je potrebno smanjiti javne izdatke kako bi se sprovelo smanjenje poreskog tereta i podstaklo ulaganje u sektore koji imaju značajne društvene troškove, to bi predstavljalo dramatično povećanje uticaja korupcije. Zajedničke posledice ove fiskalne politike bile bi značajno smanjenje efikasnosti američke privrede.

Slično je sa argumentima koji se često čuju kako je potrebno subvencionisati preduzetnike jer je institucionalni sistem neefikasan i korumpiran. To je tvrdnja da se negativne posledice postojeće korupcije neutrališu još većom korupcijom. Naravno, to održava i poreski sistem koji je daleko od optimalnog jer su potrebni značajni poreski prihodi od onih koji nisu korisnici subvencija. Zajedno uzeto, negativne posledice po efikasnost i privredni rast moraju biti velike.

Da li je svejedno tačno da bi smanjenje korupcije imalo veći pozitivni uticaj na privredni rast od poreske reforme? Teorijski posmatrano, a to potvrđuje istraživanje Agiona i saradnika, manji je problem ako neko plaća više, a neko manje da bi se obezbedilo neko javno dobro ili usluga, nego ako se plaća upravo onoliko koliko se želi, ali tog dobra ili usluge nema ili ne u onoj veličini i kvalitetu koji se želi. Tako da bi uklanjanje korupcije, recimo preko svakojakih subvencija, imalo veći pozitivan uticaj na privredni rast od poreske reforme, što ne znači da i ona nije potrebna.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side