10.12.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Kosovske carine

Vladimir Gligorov: Kosovske carine
Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

To nije mnogo različito od zabrane uvoza. Za pretpostaviti je da se ista roba može uvesti iz drugih zemalja po ceni koja nije viša od srpske kad joj se obračuna carina. Svejedno, ako se pretpostavi da je bescarinski uvoz iz Srbije povoljniji od alternativnih izvora, kosovski potrošači će kupovati skuplje proizvode. Carina je vid poreza koji plaćaju, u ovom slučaju, poreski obveznici Kosova. Više cene alternativnog uvoza su, naravno, dodatna zarada izvoznika. I budžeta, ako nisu oslobođeni carine. Zašto carine?

Potrebno je imati u vidu osnovne karakteristike kosovske privrede. Kada je reč o carinama, onda je to spoljnotrgovinska razmena. Ukupni izvoz, robe i usluga, Kosova u 2017. je bio oko 27 odsto bruto domaćeg proizvoda (svi podaci su sa evrostata). Ili oko 1,7 milijardi evra. No, izvoz robe je bio tek nešto manje od šest odsto bruto domaćeg proizvoda ili nešto manje od 380 miliona evra. Uvoz je bio značajno veći – više od 2,8 milijardi evra u robi (više od 44 odsto BDP), a nešto manje od 3,4 milijardi evra kada se uračuna i uvoz usluga (ili oko 52 odsto BDP). Pokrivenost ukupnog uvoza izvozom je praktično 50 odsto, a kod robe manje od 14 odsto. Kosovska privreda je, dakle, veoma zavisna od uvoza, kao uostalom i fiskalni prihodi. Spoljnotrgovinski deficit je očigledno veoma veliki, posebno u robi – oko 38 odsto BDP. Tekući račun je pak značajno manje u deficitu, nešto manje od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda u 2017. godini. Što znači da se uvoz u značajnoj meri finansira iz doznaka, a i iz transfera iz Srbije.

E sada, razmena sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom vidi se na Slikama 1 i 2. Kao što je očigledno iz podataka, grubo rečeno izvoz je oko jedne desetine uvoza iz ovih dveju susednih zemalja. Uvoz iz Srbije je posebno veliki i predstavlja nešto manje od 15 odsto ukupnog kosovskog uvoza. Oslonjenost na uvoz iz Bosne i Hercegovine znatno je manja, ali je bilateralni trgovački deficit veliki.

Kosovska vlada je najavila da će sledeći korak biti reciprocitet, citirajući čak američkog predsednika Trampa. To bi značilo da bi uvoz iz ovih dveju zemalja bio jednak izvozu Kosova u te zemlje. No, kako se vidi iz podataka, izvozna ponuda Kosova je mala, tako da bi to značilo da će srpski i izvoz Bosne i Hercegovine na Kosovo biti jednak njihovom uvozu kosovske robe. To bi dovelo do veoma velikog smanjenja izvoza iz Srbije i Bosne i Hercegovine na Kosovo.
 

Slika 1: Izvoz i uvoz Kosova sa Srbijom, hiljade evra


Izvor: Kosovo agency of statistics

 


Slika 2: Izvoz i uvoz Kosova sa Bosnom i Hercegovinom, hiljade evra
 

Zanimljivo je uzimanje Sjedinjenih Država za primer. Naime, carine SAD koriste kao sredstvo ujednačavanja trgovačkih tokova sa zemljama s kojima imaju deficite u pretežno robnoj razmeni. No, američka privreda ima sasvim drukčiju težinu, recimo, u odnosu na meksičku ili kanadsku, pa i kinesku i privredu Evropske unije, dok je težina kosovske privrede u odnosu na zemlje kojima je zavela carine značajno manja. Uz to, carinama se teži čisto političkim ciljevima – priznanju Kosova od Srbije i Bosne i Hercegovine. Računa se da ove dve poslednje države imaju mnogo više da izgube od Kosova jer imaju trgovačke suficite u bilateralnoj razmeni. Ukoliko je ovo razmišljanje inspirisano shvatanjem predsednika Trampa da zemlja koja ima deficit ne može da izgubi trgovački rat sa zemljom koja ima suficit, to nikako nije na mestu – upravo zbog karakteristike kosovske privrede da izvozi malo i uvozi mnogo, sa carinama ili nezavisno od njih.
No, kako cilj i nije ekonomski, nejasno je zašto se trgovački argumenti uopšte potežu. Koja je snaga političkih argumenata, to u ovom času nije jasno. Kosovo nema problema da finansira svoj uvoz iz doznaka i drugih transfera. Privreda severa Kosova, sva je prilika, može da pretrpi značajne štete, a kako i do koje mere će to uticati na politiku u Beogradu, ostaje da se vidi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side