21.01.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Kuda ide MMF

Vladimir Gligorov: Kuda ide MMF
Tamo gde je slavljenje praznika završeno drugog dana u januaru, dosta komentara je izazvao novi rad dvojice ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), od koji je jedan, Olivije Blanšard, i glavni ekonomista ove institucije.

Rad je predstavljen na godišnjoj konferenciji Američkog udruženja ekonomista, a istovremeno je i objavljen. Stavovi koji se u njemu iznose ocenjeni su kao značajan zaokret u pristupu krizi, koja ne jenjava, bar u evro zoni i zemljama koje su sa njom blisko povezane, kao što su one na Balkanu. Koji su stavovi ove dvojice ekonomista izazvali posebnu pažnju?

Stavovi izneti u radu su već, u par stranica, izneti u poslednjem Svetskom ekonomskom izveštaju, koji je MMF objavio početkom oktobra. U osnovi, autori žele da objasne zašto je MMF toliko grešio u predviđanju privrednih kretanja, posebno privrednog rasta?

Odgovor je da je konstantno potcenjivan takozvani fiskalni multiplikator, što će reći koliki je efekat povećanja ili smanjenja javne potrošnje na ubrzanje ili usporavanje privrednog rasta Recimo, ako jedan dodatni dinar javne potrošnje donese jedan novi dinar domaćeg proizvoda, multiplikator je jednak jedinici. Isto važi i za smanjenje javne potrošnje. Opet, ako je, recimo, taj multiplikator manji, smanjenje domaćeg proizvoda će biti manje od smanjenja javne potrošnje. Ako je veći, produbljivaće se recesija.

Pošto je MMF grešio tako što je predviđao manju recesiju i brži privredni oporavak od onoga što se zaista dogodilo, zaključuje se da su njegovi ekonomisti računali sa manjim fiskalnim multiplikatorom od stvarnog. Što ne znači samo da je smanjenje javnih rashoda, takozvana fiskalna konsolidacija, imala negativniji efekat od očekivanog, već i da bi povećanje javne potrošnje imalo veći pozitivan efekat da se sprovodila takva privredna i fiskalna politika.

Iz toga su komentatori zaključili da su Evropska unija i posebno zemlje evro zone sprovodili rđavu fiskalnu politiku, budući da je njihova strategija bila da se pristupi fiskalnoj konsolidaciji što je pre moguće kako bi se izbegli problemi sa finansiranjem javnih dugova i rastućih fiskalnih deficita.

Posebno je, po ovom radu, efekat bio negativan na samom početku krize, dok je on u kasnijim godinama oslabio. Iz ovog nalaza su mnogi komentatori zaključili da MMF menja ideologiji, dok su drugi upozorili da se to ne odnosi na zemlje, recimo kao one na Balkanu, koje su male, otvorene i zvanično ili nezvanično koriste evro. Šta je tu tačno?

Kada je reč o promeni pristupa, MMF je u stvari ne samo zagovarao nego i aktivno delovao sredstvima kojima raspolaže na povećanje ukupne tražnje, dakle javne i privatne potrošnje, bilo tekuće ili investicione. Zašto? Zato što je reč o svetskoj finansijskoj krizi, kod koje dolazi do razduživanja, a ono, ukoliko nema nekih drugih izvora povećane potrošnje, ne može a da ne dovede do još dublje recesije i zapravo pogoršanja i stanja u finansijskim ustanovama, ali i u preduzećima, a i do smanjenja zaposlenosti i otežanog društvenog stanja i u domaćinstvima.

Spor, u kojem je i MMF učestvovao, još ranije, bio je oko toga da li je ipak smanjenje javne potrošnje podsticajno, ne odmah, ali u relativno kratkom roku. Dakle, da su posledice fiskalne konsolidacije negativne, ali samo kratkoročno, dok potom podstiču povećanje privatnih ulaganja i oporavak privrede. MMF je tvrdio da se takvi pozitivni efekti ne mogu očekivati.

Sada je tome dodat i nalaz da su posledice smanjenja javne potrošnje zapravo gore nego što se predviđalo. No, to nije u kvalitativnom neskladu sa opštim stavom zauzetim na početku krize, a nije ni u neskladu sa osnovnom motivacijom zbog koje ta organizacija uopšte i postoji.

Svejedno, kada se pogledaju mnogi programi koje je MMF dogovorio sa pojedinim zemljama, i u vreme globalne krize insistiranje na tome da se države ponašaju fiskalno odgovorno nije u stvari smanjeno. U nekim slučajevima, recimo u Evropi, ovo se pripisuje uticaju Evropske unije, ali problem je ipak nešto dublji, da se tako izrazim.

Naime, MMF kod usaglašavanja pojedinih programa, polazi od toga da će smanjenje domaće potrošnje biti nadoknađeno povećanim izvozom, a da bi suprotno, dakle povećanje javne potrošnje, dovelo samo do povećanja uvoza. I stoga preporučuje, sada kao i ranije, fiskalnu konsolidaciju uz strukturne reforme koje bi trebalo da povećaju konkurentnost.

Ovaj pristup je donekle modifikovan ili ublažen sve češćim preporučivanjem fleksibilnog kursa, što ranije nije uvek bio slučaj. No, u zemljama gde centralne banke ne mogu da obezbede kredibilnost domaćem novcu, fleksibilnost kursa ne mora da bude dostupna, bar ne u tom smislu da obezbeđuje željene efekte. Tako da se današnji stendbaj programi ne razlikuju previše od onih po kojima je MMF poznat.

No, kada je reč o Evropskoj uniji ili evro zoni, MMF sugeriše da se sa fiskalnom konsolidacijom bude oprezan, bar dok se ne učvrsti privredni oporavak. Neslaganja sa tim stavom su više posledica činjenice da u Evropskoj uniji ne postoje neophodni mehanizmi povećanja javne potrošnje, što je tema, dakle tema fiskalne unije, koja je u središtu rasprava u samoj Uniji.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side