18.03.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Legitimnost

Vladimir Gligorov: Legitimnost
Jedna primedba predstavničkoj demokratiji bila je da narod svake četvrte godine dobija priliku da utiče na politiku države. U međuvremenu, demokratske vlasti ne moraju da vode računa o volji naroda. Legitimnost se, dakle, ceni i obnavlja periodično, i to pod pretpostavkom da su izbori efikasni mehanizam kontrole. Koliko je to tačno?

Ako se ceni po stanju demokratije u najvećem broju balkanskih, mada i drugih evropskih, zemalja, ova je kritika gotovo irelevantna. Najpre zato što ta kritika demokratije nije valjano teorijski zasnovana. U društvenim se naukama prilično kasnilo sa razumevanjem značaja očekivanja.

Jer, ako oni koji su na vlasti žele tu da ostanu i posle sledećih izbora, njima nikako neće biti nevažno da li njihova politika u svakom datom momentu ima potrebnu podršku, što je jedan aspekt legitimnosti. Ta briga za očuvanje legitimnosti, kako se ne bi izgubili izgledi na obnavljanje mandata kada dođe vreme za izbore, jeste ono što kontroliše demokratske vlasti u svakom datom času.

U izvesnom smislu, ako izabrani predstavnici i izvršne vlasti imaju za cilj da ponovo budu izabrani i da zadrže vlast, oni će sprovoditi politiku koja će u svakom času imati potrebnu podršku, dakle biće legitimna. Tako posmatrano, nelegitimne demokratske vlasti su anomalija, nešto što zahteva dodatno objašnjenje.

Jedan primer su vlade u kojima su ljudi čiji je cilj kratkoročan. Njima je cilj da se dokopaju vlasti, ali ne i da na njoj ostanu. Primera za to ima mnogo svuda gde se menjaju politički režimi ili demokratske ustanove nisu stabilizovane. U tim okolnostima, veoma je rđavo po zemlju ukoliko se izbori često održavaju i vlasti neprestano menjaju. Jer će ljudi koji dođu na vlast gledati da je iskoriste što je moguće više u veoma kratkom vremenu dok ih ne zamene.

U nekim zemljama su česti izbori posle uvođenja demokratije korisni za njenu stabilizaciju, jer glasači nauče da njihovi glasovi imaju moć, pošto mogu da dovedu do smene na vlasti, pa to onda kasnije omogući da se politici posvete partije i ljudi kojima je cilj dugoročno bavljenje politikom, a onda će oni voditi računa o tome da sačuvaju legitimnost, čak i ako povremeno prelaze u opoziciju. Veoma često se primećuje da političari menjaju mišljenje i da znaju da zastupaju nešto što su kritikovali ranije.

To je znak da oni ne mogu da zanemaruju mišljenje glasača ukoliko očekuju da njihove glasove sačuvaju ili ih pridobiju. U tom smislu, zapažanje da su svi demokratski političari licemerni nije naročito informativno. Važno je da li se mišljenja menjaju kako bi se očuvala ili stekla legitimnost ili zbog neke kratkoročne koristi od vršenja vlasti.

Drugi primer pružaju režimi koji traju i obnavljaju se na izborima, a koji su u svakom datom trenutnu nelegitimni. To je otprilike stanje koje se sada vidi u gotovo svim balkanskim zemljama.

U njima je došlo do potpunog gubitka legitimnosti čitavog političkog sloja, dakle svih ljudi koji se na jedan ili drugi način bave politikom. Korozija poverenja negde je počela ranije, a negde će tek početi, ali u mnogim balkanskim zemljama izbor je često između jedne ili druge političke ponude, od kojih nijedna nema legitimnost ili ima veoma male izglede da je stekne.

U nekim teorijama demokratije ovakvo se stanje nazivalo neliberalnom demokratijom, jer se biraju predstavnici i vlade koji ne teže da vladaju legitimno, dakle uvažavajući suverenitet i interese glasača ili naroda, kako se to kaže.

Uzmimo za primer situaciju u Hrvatskoj i uporedimo je sa onom u Srbiji. Poverenje u hrvatsku vladu veoma je smanjeno, ali od potpunog gubitka legitimnosti za sada je spasava samo još nelegitimnija opozicija. Inače, prema rezultatima i podršci, njihova bi politika, blago rečeno, bila na velikoj probi. Srpske su vlasti otprilike tamo gde su hrvatske bile pre godinu dana – velika očekivanja i nepopularna opozicija.

No, ta se podrška isto tako brzo može urušiti, pa da održanje na vlasti ne obezbeđuje legitimnost, već slabost alternative. To je otprilike bilo i stanje stvari pre poslednjih izbora i to gotovo tokom čitavog mandata prethodne vlade.

U Sloveniji, opet, kao i u Bugarskoj, praktično su sve partije i većina političara izgubili legitimnost i glasači se suočavaju sa izborom koji ne mora da obezbedi ni legitimnost niti političku stabilnost. Slično je i u Grčkoj, a slično je i stanje stvari u Makedoniji i Crnoj Gori. Tako da se ceo Balkan nalazi u režimima nelegitimnih demokratija ili se suočava sa ozbiljnom opasnošću da do takvog političkog urušavanja dođe.

Ne mali broj komentatora u svetu raspravlja o krizi demokratije, mada je zapravo reč o krizi legitimnosti. To je za one koji se ne sećaju bila središnja tema krajem šezdesetih godina prošloga veka, a i tada nije nađen valjan odgovor na to kako se iz te krize zapravo izlazi.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side