26.08.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji

Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji
Nije očigledno da sledi recesija. Uzmimo samo podatke u dvema slikama. Ovde su samo prikazane velike evropske privrede jer od njih zavisi kako konjunktura u Evropi tako i u svetu. Ostavljam Ameriku i Kinu po strani.

Ulaganja (ovde je reč o bruto iznosu ulaganja u fiksni kapital), od kojih najviše i zavise poslovni ciklusi, nisu pokazivala zaostajanje, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva. U prvoj polovini godine smanjena su u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, nivo je sve od početka krize znatno niži, odnosno niži nego u periodu pre krize.

U Italiji su se ulaganja oporavljala negde od 2014-2015, ali sa značajno nižeg nivoa u odnosu na stanje pre krize. Ove godine se ne povećavaju, što je jedan od problema s kojim se suočava nova vlada.

U Francuskoj su se ulaganja, bar kao udeo u bruto domaćem proizvodu, opravila i na nivou su koji je visok, istorijski posmatrano. Nema indikacija da se to promenilo u ovoj godini i, uostalom, njena privreda nije u recesiji ili u njenoj blizini.

Slika 1: Ulaganja, %BDP Izvor: Eurostat

Nemačka ulaže više nego ranije. Njena su ulaganja prošle godine bila dva procentna poena niža od francuskih, ali iznad nivoa iz 2008, kada su bila najveća, bar od 2005. do danas. Takođe, kretanja u ovoj godini ne ukazuju na značajnije promene.

Tako da, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva, velike evropske privrede ne pokazuju zastoj u rastu ulaganja, mada je nivo u Italiji veoma nizak, tamo je gde je i srpski, ako to poređenje pomaže.

Mnogi, Krugman, na primer, kritikuju Nemačku zbog toga što se ne oslanja više na javnu potrošnju i zapravo teži da suficitima u budžetu utiče na smanjenje javnog duga. Ovo se tumači kao nemačka bolest netrpeljivosti prema deficitarnom finansiranju i zaduživanju države. To je verovatno tačno, naime, ta nesklonost javnom dugu, ali je gotovo irelevantna kao razlog za nemačku fiskalnu politiku.

Na Slici 2 je prikazana otvorenost velikih evropskih privreda po tome koliki je udeo izvoz robe i usluga u bruto domaćem proizvodu. Sve su povećale izvoz u odnosu na stanje pre krize, ali Nemačka značajno odskače po nivou. Za tako veliku privredu koja se ne oslanja na izvoz primarnih proizvoda, izvoz od gotovo 50 odsto bruto domaćeg proizvoda veoma je neuobičajen. Tako da je za privredni rast u Nemačkoj od najveće važnosti da se održi izvoz.

Slika 2: Izvoz robe i usluga, %BDPIzvor: Eurostat

Imajući to u vidu, jasno je da je i nemačka fiskalna politika usredsređena na održanje izvoza. A to podrazumeva da se dodatno ne povećava domaća potrošnja, a i da se ne ubrzava inflacija. Jer bi u prvom slučaju izvoz bio smanjen, a u drugom bi se smanjila konkurentnost nemačke privrede, pa bi izvozni sektor opet mogao da se nađe u nepovoljnijem položaju.

To ne znači da nema prostora da se povećaju javna ulaganja i da se ne povećaju drugi oblici potrošnje. I kako monetarna politika nema previše prostora da podstakne privrednu aktivnost, fiskalne mere će svakako biti primenjene.

No, strukturno posmatrano, ukoliko se značajno ne poveća neizvesnost protekcionističkim merama i nekontrolisanom secesijom Britanije iz Evropske unije ili rđavim merama u Italiji, ozbiljnija recesija nije neminovna. 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Nadežda Gaće: Može li bolje Nadežda Gaće: Može li bolje

    Kritičari kažu da je vlast u Srbiji nepristojna jer vređa svoje političke protivnike i one koji je kritikuju, neempatična jer ubeđuje ljude da im nikada nije bilo bolje – što je možda tačno, ali im svakako nije dobro, bahata jer se ne obazire na kritike niti odgovara na pitanja za koje mora da ima odgovore, kao što je rušenje u Hercegovačkoj ili ne/rušenje na Kopaoniku, dozvoljava sebi što ne bi dozvolila drugima.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side