23.09.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Makroekonomski rizik

Vladimir Gligorov: Makroekonomski rizik
Zašto je važna makroekonomska stabilnost? Uzmimo primer koji ne mora da bude prvi na pameti u ovom kontekstu, ali koji je nesporno izuzetno važan. Dakle, neko radi pun vek i ulaže, plaćajući doprinose, u penzijski fond.

Uzmimo dve zemlje: jedna ratuje deset godina, dok druga brine o stabilnosti cena i o javnom dugu. Ostavimo po strani sve ostalo, šta čeka penzionera u ovim dvema zemljama?

Pošto je jasan odgovor, ima smisla osvrnuti se na argument koji se često iznosi da su penzije naprosto ušteđevina i da bi stoga trebalo da iznose onoliko koliko je neko štedeo. Uzmimo, međutim, da neko štedi tako što ulaže u neku nekretninu, recimo u kuću u kojoj stanuje. Ovo je u nekim zemljama i najvažniji vid štednje ili ulaganja.

U starosti bi trebalo od toga živeti. No, cene nekretnina znaju veoma mnogo da se menjaju, neretko u skladu sa ostalim privrednim aktivnostima. U slučaju da zemlja ulaže u rat, imovina bilo koje vrste može da izgubi vrednost, dok privredna stabilnost obezbeđuje očuvanje, ako ne i porast, njene vrednosti. Isto je sa bilo kojom vrstom štednje, pa i sa socijalnim fondovima.

Ako zemlja ratuje, pogotovo duže vreme, potrošiće ušteđevinu i rizikovati bedu onih koji su računali da od toga žive u starosti. Ili će stvoriti obaveze mlađim generacijama na koje će onda pasti teret rata. Nije nevažno uz put primetiti da se time stvara značajna međugeneracijska nepravda. Jer dok su današnji penzioneri odlučivali, na jedna ili drugi način, o tome da li će se ratovati, današnje mlade generacije nisu u tim odlukama učestvovale, ali ih posledice ne mogu mimoići.

Rat je, naravno, krajnji vid makroekonomske nestabilnosti. Ali, i sve druge imaju slične posledice. Inflatorno obezvređivanje dugova ili kriza kursa ili moratorijum na strane dugove ili neizvršavanje javnih obaveza usled visokog duga – sve to ima za posledicu povećanje neizvesnosti oko toga šta se može očekivati od praktično svih privrednih odluka koje ljudi donose. Ne gubi vrednost samo ulaganje u socijalne fondove, već i u sticanje znanja ili u izgradnju fabrika.

Ima jedan efekat makroekonomske nestabilnosti koji se možda ređe pominje. Reč je o uticaju na specijalizaciju ili na podelu rada. Ljudi su produktivniji ako se posvete nekom određenom zanimanju i uče na poslu. Uz ovo drugo često ide i inovativnost, čak i ako je reč o rutinskim poslovima koji se brže i bolje obavljaju ako se ponavljaju.

Uzmimo, nasuprot tome, šta se smatra da je dobra strategija kada se ulaže u rizične poslove ili hartije od vrednosti. Tada je bolje diverzifikovati ulaganja, jer bi trebalo da je prosek stabilniji od bilo koje pojedinačne vrednosti.

Zato je najbolje da se ljudi u svojoj profesionalnoj ulozi specijalizuju za jednu ili drugu vrstu posla, dok je dobro da postoje različite mogućnosti ulaganja, tako da se ušteđevina osigura od promenljivih tržišnih okolnosti. I jedno i drugo bi trebalo da je lakše u uslovima makroekonomske stabilnosti. Ukoliko, recimo, nema čestih privrednih kriza, neko ko se specijalizuje za bilo koje zanimanje ne bi trebalo da se suočava sa nezaposlenošću. I ne bi trebalo da nema ništa od ušteđevine pod stare dane.

Ukoliko nema makroekonomske stabilnosti, bolje je osposobiti se za više različitih zanimanja, diverzifikovati ljudski kapital, što bi se reklo. To, međutim, ima značajnu posledicu po produktivnost. Ukoliko neko radi jedan posao pre podne, a drugi posle podne, manji su izgledi da će ostati sasvim bez posla, ali će takođe biti manje produktivan i u jednom i u drugom poslu. Što znači da će imati manja primanja, a ako je to opšta karakteristika, onda će privreda biti manje produktivna i shodno tome siromašnija.

Uz to obično idu i ograničene mogućnosti diverzifikacije ulaganja. Najčešće osim plate će se računati sa socijalnim fondovima. Koji će, takođe, imati male mogućnosti da diverzifikuju svoja ulaganja, pa će to biti naprosto državne obveznice ili javni dug. Koji će trpeti značajno od makroekonomske nestabilnosti. U zbiru, zemlja će biti manje produktivna i stoga siromašnija, a starost će biti obeležena dodatnim odricanjima.

Ponekad se iz ideoloških razloga kritikuje briga privredne politike za makroekonomsku stabilnost, posebno kada je reč o inflaciji, ali i o javnim obavezama, kreditnim ili drugim. Smatra se da se time ne računa sa svim onim pozitivnim efektima do kojih država što potrošnjom što štampanjem para može da dođe. Kao da je važno što je inflacija, recimo, deset odsto, ako se time olakšava finansiranje javne potrošnje.

Međutim, troškovi recesija ili produženih stagnacija kao posledice neodgovornosti privrednih, o političkim vlastima da i ne govorimo, mogu da imaju dalekosežne posledice. Tako da kada se neko zapita gde mu je penzija iako je štedeo ceo vek, znači da je živeo u zemlji sa visokom makroekonomskom stabilnošću, čak i ako nije ratovala, a pogotovo ako jeste.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side