Vladimir Gligorov: Male plate
23.12.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Male plate

Vladimir Gligorov: Male plate
Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

Uzmimo dve zemlje, recimo Nemačku i Srbiju. Zašto bi nemački preduzetnici ulagali u Srbiji? Razloga ima više, a jedan bi mogao da bude to što su u Srbiji niži troškovi rada nego u Nemačkoj. Pa nemački preduzetnik računa da zaradi više na ulaganjima u Srbiji nego na ulaganjima u Nemačkoj ili u nekoj drugoj zemlji. Šta bi trebalo da su posledice stranih ulaganja?

Tu je sada Stolper-Samjuelsonova teorija, koja ima tu prednost da je lako razumljiva. Trebalo bi da se plate u Srbiji povećaju, a dobit smanji. Obratno u Nemačkoj. To je pojednostavljeno jer, naravno, mnogi drugi činioci igraju ulogu, neki veoma važnu. Nije, na primer, nevažno da li je u Srbiji nezaposlenost velika, a u Nemačkoj nije. Ako je tako, navedene posledice stranih ulaganja mogle bi jedno vreme da izostanu. No, zašto bi strana ulaganja trebalo da povećaju plate u Srbiji i smanje dobit na kapital?

Zato što je radnika mnogo u odnosu na kapital, što je drugi način da se kaže da je Srbija nerazvijena zemlja. U poređenju s njom, u Nemačkoj je taj odnos obrnut. Relativno je više kapitala nego rada (relativno prema Srbiji). Tako da bi dobit na kapital u Srbiji trebalo da bude značajno veća nego u Nemačkoj, dok bi kod plata trebalo da je obrnuto – pre nego što nemačka ulaganja stignu u Srbiju. Kako se njima povećava kapital u odnosu na rad, to bi trebalo da ima za posledicu rast plata i pad dobiti na kapital.

Ili, kako kaže Stolper-Samjuelsonova teorija: u trgovini između dve zemlje, pri čemu kapital ide tamo gde je veći prinos, relativno bolje prolazi onaj faktor proizvodnje (ovde rad i kapital) kojeg u zemlji ima više. Dakle, u Srbiji se povećavaju plate, a u Nemačkoj prinos na kapital.

Problem sa stranim ulaganjima, kao što se može videti na srpskom primeru u periodu od 2001. do 2008, bio je u tome što je privredna politika bila usmerena na povećanje potrošnje tako što je kurs težio da bude stabilan, a inflacija brza. Pa je rastao uvoz, a u zemlji sektor usluga. To je neravnoteža u platnom bilansu koju je bilo potrebno ozdraviti, bar do nivoa održivosti.

Uz to, a tome je najmanje poklonjena pažnja, domaći preduzetnici suočili su se i sa nelikvidnošću i nesolventnošću. Što se videlo u veoma visokom nivou nenaplativih potraživanja. Te je bilo potrebno mnogo godina da se korporativni sektor finansijski sanira. Usled čega je, između ostalog, značajno smanjen nivo ulaganja, koji se ni posle čitave decenije nije oporavio do pretkriznog nivoa, o onom koji je potreban sa razvojne tačke gledišta da se i ne govori.

Naravno, uz pad ulaganja došlo je i do rasta nezaposlenosti, što je uticalo na pad plata i na produženi period niskih zarada dok se tržište rada ne oporavi. U ne maloj meri emigracijom u Nemačku, pored ostalih zemalja.

Što se postiže stranim ulaganjima, može se i domaćim. To ima dodatnu prednost što se razvija preduzetništvo, a to je važan činilac razvoja. I tome strana konkurencija može da pomogne. Opet, kako je preduzetništvo relativno ograničen resurs u Srbiji, ono nosi visoke prinose. Ostavljam po strani sve prepreke, privredne, institucionalne i političke, koje ograničavaju razvoj i rast preduzetništva. Tek, konkurencija stranih preduzetnika trebalo bi da pomogne u razvoju domaćeg preduzetništva i posebno u inovativnosti.

Što bi, opet, trebalo da povoljno utiče po rast plata. Strani bi preduzetnici, a i domaći, vremenom zarađivali manje, a radnici bi zarađivali više.

Tako da su plate u Srbiji male zato što je privredna politika do 2008. bila neodrživa, potom uglavnom pasivna, a od 2015. uglavnom restriktivna, na rđav način. Ovo poslednje zato što se subvencioniše relativno redak resurs, kapital, a dodatno smanjuju naknade relativno obilatom resursu, radu. Uz to, finansijska sanacija i strukturne reforme spore su ili nepostojeće.

Sada kada je nemali broj ljudi napustio zemlju i stopa nezaposlenosti je smanjena, ulaganja, svejedno da li strana ili domaća, nemačka ili srpska, trebalo bi da dovedu do smanjenja naknade na uloženi kapital i na preduzetništvo i do povećanja plata.

Tako da su plate u Srbiji male jer se ne ulaže dovoljno i zato što je privredna politika uglavnom pogrešna, bez obzira na to što se često menja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side