13.01.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Male privrede

Vladimir Gligorov: Male privrede Medija centar
Obično su veće zemlje razvijenije od manjih, mada ne i od takozvanih mikro država, onih sa manje od milion stanovnika.

Takođe, izlaz na more pomaže razvoj. Konačno, stabilnost, privredna i politička, čini napredak održivijim. Zajedno, ovi činioci teže da imaju pozitivan efekat na institucionalni razvoj, mada se često dokazuje i suprotno – da su bolje ustanove najvažnije za ubrzani razvoj. Tako da se male zemlje, i stoga i male privrede, posebno ako nemaju izlaz na more i politički i institucionalno su nestabilne, suočavaju sa većim razvojnim problemima od velikih.

Regionalizacija i globalizacija, međutim, pomažu u tom smislu što neutrališu taj nedostatak veličine. Jer ključni nedostatak malih privreda jeste da imaju mala unutrašnja tržišta, što liberalizacija trgovine sa susedima ili većim regijama – kao što je, recimo, Evropa – ili čak globalna, praktično eliminiše. Takođe, smanjuje se i uticaj pristupa morskim putevima, pogotovo ukoliko se transportni troškovi, usled tehnološkog razvoja, i onako smanjuju. Ostaju, dakle, stabilnost i valjanost ustanova.

No, kako mnogi veruju da je otvorenost privrede posebno rđava za male zemlje, zadržimo se na tome. Zašto je slobodna trgovina dobra trgovačka politika u malim zemljama? Zato što one trguju po datim cenama. Na unutrašnjem tržištu to nije slučaj, jer je ono malo, pa teži do bude monopolisano, usled čega veličina tržišta ograničava rast proizvodnje. U spoljnoj trgovini, ako nije premrežena svakojakim merama ograničenja i zaštite, nema značajnog ograničenja na količinu robe koju mala privreda može da izveze. Kada bi se ponuda robe za izvoz toliko povećala da bi uticala na cene po kojima se prodaje na svetskom tržištu, to više ne bi bilo tačno, ali male privrede su male upravo zato što im je takav rast udela u svetskoj trgovini nedostupan.

Recimo, privrede kao što su praktično sve balkanske – srpska, hrvatska, bugarska, grčka, o manjima od njih i da ne govorimo – ne bi trebalo da se suočavaju sa problemima plasmana na svetskom tržištu, ako bi imale šta da prodaju. Zašto, onda, sve ove zemlje uglavnom malo izvoze, u njima postoje značajni otpori slobodnoj trgovini i generalno su manje razvijene od zemalja slične veličine na zapadu i u srednjoj Evropi?

Uzmimo najpre otpore. Razlog za njih je u tome što otvorenost za trgovinu sa svetom značajno utiče na domaću privrednu politiku. Jer zahteva održanje konkurentnosti kako bi se iskoristila dostupnost svetskog tržišta. Budući da su cene u izvozu date, domaći troškovi ne mogu da rastu, jer će se izgubiti kupci. U tome su najvažniji troškovi rada, posebno ako se uzme u obzir da na prihode od rada najviše pada i teret poreza. Tako da rast dohodaka i, stoga, potrošnje zavisi pre svega od povećanja produktivnosti i od poreskog tereta, u koji bi trebalo uračunati i sve druge transakcione troškove, dakle troškove korišćenja domaćih ustanova.

Taj pritisak na potrošnju i na institucionalne promene je ono što podstiče otpor. Uz to, nemogućnost da preduzetnici zarađuju monopolske profite vodi lobiranju za jednu ili drugu vrstu zaštite ili subvencije. Što onda utiče i na programe političkih stranaka, koji sadrže sve veće doze populizma, kako se to često naziva. Šta će nama, kaže se, trgovačka i monetarna politika koje vode računa o održanju režima slobodne trgovine, kada bi trebalo da vodimo računa o našim interesima i da štitimo naše tržište, naše ili još bolje nacionalne preduzetnike i naše poslove.

Protekcionistička ili populistička politika u malim privredama znači veće oslanjanje na domaće tržište, što se postiže ili višim carinama ili precenjenim kursom ili i jednim i drugim. Ova politika, kao što se vidi na primeru balkanskih privreda, vodi rastu uvoza, kao posledica politike kursa, povećanju domaće ponude nerazmenljivih dobara, uglavnom usluga, i nedovoljnoj zaposlenosti usled ograničenih mogućnosti povećanja domaće tražnje, usled čega se i dolazi do tog nalaza da su male privrede obično manje razvijene od većih. Na malom domaćem tržištu monopolizacija je gotovo neminovna, usled čega se relativno brzo gubi konkurentnost, što onda dodatno podstiče zahteve za merama zaštite.

Zašto i kada, svejedno, dolazi do liberalizacije spoljne trgovine i do usaglašavanja privredne politike sa tim režimom? Najčešće kada se do te mere poveća strani dug da izvoz nije više samo izvor rasta i razvoja, već i sredstvo izvršavanja dužničkih obaveza prema inostranstvu. Zbog toga se u ovoj krizi u svim balkanskim zemljama smanjuju deficiti u razmeni sa inostranstvom i teži se povećanju izvoza, a smanjenju uvoza ili bar njegovog rasta. Neke zemlje su uspešnije od drugih, što zavisi u velikoj meri i od unutrašnje stabilnosti i od sposobnosti da se sprovede institucionalne, ili takozvane strukturne, reforme, ali praktično sve idu tim putem. Jer, je za male privrede slobodna trgovina sa svetom značajan izvor održivog razvoja.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Vladimir Gligorov: Posle neuspeha Vladimir Gligorov: Posle neuspeha

    Sastanak u Parizu je otkazan jer nije bilo izgleda da se na njemu bilo šta reši. Sada se Evropska unija nalazi pred izborom novog rukovodstva, da to tako nazovem, koje će se u nekom času pozabaviti i strategijom proširenja. Ili, uostalom, neproširenja. Koje su moguće strategije, ukoliko je uopšte bude?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side