13.01.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Male privrede

Vladimir Gligorov: Male privrede Medija centar
Obično su veće zemlje razvijenije od manjih, mada ne i od takozvanih mikro država, onih sa manje od milion stanovnika.

Takođe, izlaz na more pomaže razvoj. Konačno, stabilnost, privredna i politička, čini napredak održivijim. Zajedno, ovi činioci teže da imaju pozitivan efekat na institucionalni razvoj, mada se često dokazuje i suprotno – da su bolje ustanove najvažnije za ubrzani razvoj. Tako da se male zemlje, i stoga i male privrede, posebno ako nemaju izlaz na more i politički i institucionalno su nestabilne, suočavaju sa većim razvojnim problemima od velikih.

Regionalizacija i globalizacija, međutim, pomažu u tom smislu što neutrališu taj nedostatak veličine. Jer ključni nedostatak malih privreda jeste da imaju mala unutrašnja tržišta, što liberalizacija trgovine sa susedima ili većim regijama – kao što je, recimo, Evropa – ili čak globalna, praktično eliminiše. Takođe, smanjuje se i uticaj pristupa morskim putevima, pogotovo ukoliko se transportni troškovi, usled tehnološkog razvoja, i onako smanjuju. Ostaju, dakle, stabilnost i valjanost ustanova.

No, kako mnogi veruju da je otvorenost privrede posebno rđava za male zemlje, zadržimo se na tome. Zašto je slobodna trgovina dobra trgovačka politika u malim zemljama? Zato što one trguju po datim cenama. Na unutrašnjem tržištu to nije slučaj, jer je ono malo, pa teži do bude monopolisano, usled čega veličina tržišta ograničava rast proizvodnje. U spoljnoj trgovini, ako nije premrežena svakojakim merama ograničenja i zaštite, nema značajnog ograničenja na količinu robe koju mala privreda može da izveze. Kada bi se ponuda robe za izvoz toliko povećala da bi uticala na cene po kojima se prodaje na svetskom tržištu, to više ne bi bilo tačno, ali male privrede su male upravo zato što im je takav rast udela u svetskoj trgovini nedostupan.

Recimo, privrede kao što su praktično sve balkanske – srpska, hrvatska, bugarska, grčka, o manjima od njih i da ne govorimo – ne bi trebalo da se suočavaju sa problemima plasmana na svetskom tržištu, ako bi imale šta da prodaju. Zašto, onda, sve ove zemlje uglavnom malo izvoze, u njima postoje značajni otpori slobodnoj trgovini i generalno su manje razvijene od zemalja slične veličine na zapadu i u srednjoj Evropi?

Uzmimo najpre otpore. Razlog za njih je u tome što otvorenost za trgovinu sa svetom značajno utiče na domaću privrednu politiku. Jer zahteva održanje konkurentnosti kako bi se iskoristila dostupnost svetskog tržišta. Budući da su cene u izvozu date, domaći troškovi ne mogu da rastu, jer će se izgubiti kupci. U tome su najvažniji troškovi rada, posebno ako se uzme u obzir da na prihode od rada najviše pada i teret poreza. Tako da rast dohodaka i, stoga, potrošnje zavisi pre svega od povećanja produktivnosti i od poreskog tereta, u koji bi trebalo uračunati i sve druge transakcione troškove, dakle troškove korišćenja domaćih ustanova.

Taj pritisak na potrošnju i na institucionalne promene je ono što podstiče otpor. Uz to, nemogućnost da preduzetnici zarađuju monopolske profite vodi lobiranju za jednu ili drugu vrstu zaštite ili subvencije. Što onda utiče i na programe političkih stranaka, koji sadrže sve veće doze populizma, kako se to često naziva. Šta će nama, kaže se, trgovačka i monetarna politika koje vode računa o održanju režima slobodne trgovine, kada bi trebalo da vodimo računa o našim interesima i da štitimo naše tržište, naše ili još bolje nacionalne preduzetnike i naše poslove.

Protekcionistička ili populistička politika u malim privredama znači veće oslanjanje na domaće tržište, što se postiže ili višim carinama ili precenjenim kursom ili i jednim i drugim. Ova politika, kao što se vidi na primeru balkanskih privreda, vodi rastu uvoza, kao posledica politike kursa, povećanju domaće ponude nerazmenljivih dobara, uglavnom usluga, i nedovoljnoj zaposlenosti usled ograničenih mogućnosti povećanja domaće tražnje, usled čega se i dolazi do tog nalaza da su male privrede obično manje razvijene od većih. Na malom domaćem tržištu monopolizacija je gotovo neminovna, usled čega se relativno brzo gubi konkurentnost, što onda dodatno podstiče zahteve za merama zaštite.

Zašto i kada, svejedno, dolazi do liberalizacije spoljne trgovine i do usaglašavanja privredne politike sa tim režimom? Najčešće kada se do te mere poveća strani dug da izvoz nije više samo izvor rasta i razvoja, već i sredstvo izvršavanja dužničkih obaveza prema inostranstvu. Zbog toga se u ovoj krizi u svim balkanskim zemljama smanjuju deficiti u razmeni sa inostranstvom i teži se povećanju izvoza, a smanjenju uvoza ili bar njegovog rasta. Neke zemlje su uspešnije od drugih, što zavisi u velikoj meri i od unutrašnje stabilnosti i od sposobnosti da se sprovede institucionalne, ili takozvane strukturne, reforme, ali praktično sve idu tim putem. Jer, je za male privrede slobodna trgovina sa svetom značajan izvor održivog razvoja.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side