13.01.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Male privrede

Vladimir Gligorov: Male privrede Medija centar
Obično su veće zemlje razvijenije od manjih, mada ne i od takozvanih mikro država, onih sa manje od milion stanovnika.

Takođe, izlaz na more pomaže razvoj. Konačno, stabilnost, privredna i politička, čini napredak održivijim. Zajedno, ovi činioci teže da imaju pozitivan efekat na institucionalni razvoj, mada se često dokazuje i suprotno – da su bolje ustanove najvažnije za ubrzani razvoj. Tako da se male zemlje, i stoga i male privrede, posebno ako nemaju izlaz na more i politički i institucionalno su nestabilne, suočavaju sa većim razvojnim problemima od velikih.

Regionalizacija i globalizacija, međutim, pomažu u tom smislu što neutrališu taj nedostatak veličine. Jer ključni nedostatak malih privreda jeste da imaju mala unutrašnja tržišta, što liberalizacija trgovine sa susedima ili većim regijama – kao što je, recimo, Evropa – ili čak globalna, praktično eliminiše. Takođe, smanjuje se i uticaj pristupa morskim putevima, pogotovo ukoliko se transportni troškovi, usled tehnološkog razvoja, i onako smanjuju. Ostaju, dakle, stabilnost i valjanost ustanova.

No, kako mnogi veruju da je otvorenost privrede posebno rđava za male zemlje, zadržimo se na tome. Zašto je slobodna trgovina dobra trgovačka politika u malim zemljama? Zato što one trguju po datim cenama. Na unutrašnjem tržištu to nije slučaj, jer je ono malo, pa teži do bude monopolisano, usled čega veličina tržišta ograničava rast proizvodnje. U spoljnoj trgovini, ako nije premrežena svakojakim merama ograničenja i zaštite, nema značajnog ograničenja na količinu robe koju mala privreda može da izveze. Kada bi se ponuda robe za izvoz toliko povećala da bi uticala na cene po kojima se prodaje na svetskom tržištu, to više ne bi bilo tačno, ali male privrede su male upravo zato što im je takav rast udela u svetskoj trgovini nedostupan.

Recimo, privrede kao što su praktično sve balkanske – srpska, hrvatska, bugarska, grčka, o manjima od njih i da ne govorimo – ne bi trebalo da se suočavaju sa problemima plasmana na svetskom tržištu, ako bi imale šta da prodaju. Zašto, onda, sve ove zemlje uglavnom malo izvoze, u njima postoje značajni otpori slobodnoj trgovini i generalno su manje razvijene od zemalja slične veličine na zapadu i u srednjoj Evropi?

Uzmimo najpre otpore. Razlog za njih je u tome što otvorenost za trgovinu sa svetom značajno utiče na domaću privrednu politiku. Jer zahteva održanje konkurentnosti kako bi se iskoristila dostupnost svetskog tržišta. Budući da su cene u izvozu date, domaći troškovi ne mogu da rastu, jer će se izgubiti kupci. U tome su najvažniji troškovi rada, posebno ako se uzme u obzir da na prihode od rada najviše pada i teret poreza. Tako da rast dohodaka i, stoga, potrošnje zavisi pre svega od povećanja produktivnosti i od poreskog tereta, u koji bi trebalo uračunati i sve druge transakcione troškove, dakle troškove korišćenja domaćih ustanova.

Taj pritisak na potrošnju i na institucionalne promene je ono što podstiče otpor. Uz to, nemogućnost da preduzetnici zarađuju monopolske profite vodi lobiranju za jednu ili drugu vrstu zaštite ili subvencije. Što onda utiče i na programe političkih stranaka, koji sadrže sve veće doze populizma, kako se to često naziva. Šta će nama, kaže se, trgovačka i monetarna politika koje vode računa o održanju režima slobodne trgovine, kada bi trebalo da vodimo računa o našim interesima i da štitimo naše tržište, naše ili još bolje nacionalne preduzetnike i naše poslove.

Protekcionistička ili populistička politika u malim privredama znači veće oslanjanje na domaće tržište, što se postiže ili višim carinama ili precenjenim kursom ili i jednim i drugim. Ova politika, kao što se vidi na primeru balkanskih privreda, vodi rastu uvoza, kao posledica politike kursa, povećanju domaće ponude nerazmenljivih dobara, uglavnom usluga, i nedovoljnoj zaposlenosti usled ograničenih mogućnosti povećanja domaće tražnje, usled čega se i dolazi do tog nalaza da su male privrede obično manje razvijene od većih. Na malom domaćem tržištu monopolizacija je gotovo neminovna, usled čega se relativno brzo gubi konkurentnost, što onda dodatno podstiče zahteve za merama zaštite.

Zašto i kada, svejedno, dolazi do liberalizacije spoljne trgovine i do usaglašavanja privredne politike sa tim režimom? Najčešće kada se do te mere poveća strani dug da izvoz nije više samo izvor rasta i razvoja, već i sredstvo izvršavanja dužničkih obaveza prema inostranstvu. Zbog toga se u ovoj krizi u svim balkanskim zemljama smanjuju deficiti u razmeni sa inostranstvom i teži se povećanju izvoza, a smanjenju uvoza ili bar njegovog rasta. Neke zemlje su uspešnije od drugih, što zavisi u velikoj meri i od unutrašnje stabilnosti i od sposobnosti da se sprovede institucionalne, ili takozvane strukturne, reforme, ali praktično sve idu tim putem. Jer, je za male privrede slobodna trgovina sa svetom značajan izvor održivog razvoja.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side