13.01.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Male privrede

Vladimir Gligorov: Male privrede Medija centar
Obično su veće zemlje razvijenije od manjih, mada ne i od takozvanih mikro država, onih sa manje od milion stanovnika.

Takođe, izlaz na more pomaže razvoj. Konačno, stabilnost, privredna i politička, čini napredak održivijim. Zajedno, ovi činioci teže da imaju pozitivan efekat na institucionalni razvoj, mada se često dokazuje i suprotno – da su bolje ustanove najvažnije za ubrzani razvoj. Tako da se male zemlje, i stoga i male privrede, posebno ako nemaju izlaz na more i politički i institucionalno su nestabilne, suočavaju sa većim razvojnim problemima od velikih.

Regionalizacija i globalizacija, međutim, pomažu u tom smislu što neutrališu taj nedostatak veličine. Jer ključni nedostatak malih privreda jeste da imaju mala unutrašnja tržišta, što liberalizacija trgovine sa susedima ili većim regijama – kao što je, recimo, Evropa – ili čak globalna, praktično eliminiše. Takođe, smanjuje se i uticaj pristupa morskim putevima, pogotovo ukoliko se transportni troškovi, usled tehnološkog razvoja, i onako smanjuju. Ostaju, dakle, stabilnost i valjanost ustanova.

No, kako mnogi veruju da je otvorenost privrede posebno rđava za male zemlje, zadržimo se na tome. Zašto je slobodna trgovina dobra trgovačka politika u malim zemljama? Zato što one trguju po datim cenama. Na unutrašnjem tržištu to nije slučaj, jer je ono malo, pa teži do bude monopolisano, usled čega veličina tržišta ograničava rast proizvodnje. U spoljnoj trgovini, ako nije premrežena svakojakim merama ograničenja i zaštite, nema značajnog ograničenja na količinu robe koju mala privreda može da izveze. Kada bi se ponuda robe za izvoz toliko povećala da bi uticala na cene po kojima se prodaje na svetskom tržištu, to više ne bi bilo tačno, ali male privrede su male upravo zato što im je takav rast udela u svetskoj trgovini nedostupan.

Recimo, privrede kao što su praktično sve balkanske – srpska, hrvatska, bugarska, grčka, o manjima od njih i da ne govorimo – ne bi trebalo da se suočavaju sa problemima plasmana na svetskom tržištu, ako bi imale šta da prodaju. Zašto, onda, sve ove zemlje uglavnom malo izvoze, u njima postoje značajni otpori slobodnoj trgovini i generalno su manje razvijene od zemalja slične veličine na zapadu i u srednjoj Evropi?

Uzmimo najpre otpore. Razlog za njih je u tome što otvorenost za trgovinu sa svetom značajno utiče na domaću privrednu politiku. Jer zahteva održanje konkurentnosti kako bi se iskoristila dostupnost svetskog tržišta. Budući da su cene u izvozu date, domaći troškovi ne mogu da rastu, jer će se izgubiti kupci. U tome su najvažniji troškovi rada, posebno ako se uzme u obzir da na prihode od rada najviše pada i teret poreza. Tako da rast dohodaka i, stoga, potrošnje zavisi pre svega od povećanja produktivnosti i od poreskog tereta, u koji bi trebalo uračunati i sve druge transakcione troškove, dakle troškove korišćenja domaćih ustanova.

Taj pritisak na potrošnju i na institucionalne promene je ono što podstiče otpor. Uz to, nemogućnost da preduzetnici zarađuju monopolske profite vodi lobiranju za jednu ili drugu vrstu zaštite ili subvencije. Što onda utiče i na programe političkih stranaka, koji sadrže sve veće doze populizma, kako se to često naziva. Šta će nama, kaže se, trgovačka i monetarna politika koje vode računa o održanju režima slobodne trgovine, kada bi trebalo da vodimo računa o našim interesima i da štitimo naše tržište, naše ili još bolje nacionalne preduzetnike i naše poslove.

Protekcionistička ili populistička politika u malim privredama znači veće oslanjanje na domaće tržište, što se postiže ili višim carinama ili precenjenim kursom ili i jednim i drugim. Ova politika, kao što se vidi na primeru balkanskih privreda, vodi rastu uvoza, kao posledica politike kursa, povećanju domaće ponude nerazmenljivih dobara, uglavnom usluga, i nedovoljnoj zaposlenosti usled ograničenih mogućnosti povećanja domaće tražnje, usled čega se i dolazi do tog nalaza da su male privrede obično manje razvijene od većih. Na malom domaćem tržištu monopolizacija je gotovo neminovna, usled čega se relativno brzo gubi konkurentnost, što onda dodatno podstiče zahteve za merama zaštite.

Zašto i kada, svejedno, dolazi do liberalizacije spoljne trgovine i do usaglašavanja privredne politike sa tim režimom? Najčešće kada se do te mere poveća strani dug da izvoz nije više samo izvor rasta i razvoja, već i sredstvo izvršavanja dužničkih obaveza prema inostranstvu. Zbog toga se u ovoj krizi u svim balkanskim zemljama smanjuju deficiti u razmeni sa inostranstvom i teži se povećanju izvoza, a smanjenju uvoza ili bar njegovog rasta. Neke zemlje su uspešnije od drugih, što zavisi u velikoj meri i od unutrašnje stabilnosti i od sposobnosti da se sprovede institucionalne, ili takozvane strukturne, reforme, ali praktično sve idu tim putem. Jer, je za male privrede slobodna trgovina sa svetom značajan izvor održivog razvoja.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side