09.12.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Malo veće tržište

Vladimir Gligorov: Malo veće tržište
Regionalna saradnja je politika koju su Evropska unija i Amerika podsticali bar od završetka rata na Kosovu 1999. Očekivalo se da će povećana trgovina i ulaganja u regionalnu infrastrukturu podstaći političku normalizaciju. Posebno ukoliko je uslov napretka ka članstvu u Evropskoj uniji. Dvadeset godina kasnije, isto to očekuje se od jedinstvenog tržišta na smanjenom zapadnom Balkanu. Tri su prepreke bile i ostale ostvarenju te politike.

Prva jeste upravo postupak pridruživanja Evropskoj uniji. Koji je bilateralan, a ne regionalan. Zemlje napreduju ka članstvu različitim brzinama. One koje prednjače strahuju da ih regionalna integracija usporava, dok one koje zaostaju sumnjaju da im se nudi zamena za članstvo. U slučaju Višegradske grupe, koja se često navodi kao primer uspešne regionalne saradnje, bilo je jasno da će sve zemlje članice istovremeno pristupiti Evropskoj uniji. To nije slučaj sa Balkanom. Sada je, uz to, neizvesno da će do učlanjenja uopšte doći, tako da pozivi iz Brisela na regionalnu saradnju deluju razočaravajuće.

Druga prepreka regionalnoj saradnji jeste ta što jedinstveno tržište ne može da bude i carinska unija. Ovo zato što zemlje imaju različite trgovačke odnose s trećim zemljama. Tu Evropska unija nije prepreka jer sve zemlje imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, ali, recimo, Srbija ima trgovački odnos sa Rusijom koji druge balkanske zemlje nemaju. Tako da nije moguće ukloniti kontrolu protoka robe na granicama između zapadnobalkanskih zemalja. Kao i na granicama sa Evropskom unijom.

Treća prepreka jeste neuravnoteženost razmene unutar zemalja članica regionalne zone slobodne trgovine (CEFTA). Tu nije samo problem što Srbija ima suficit, a ostale zemlje deficit u regionalnoj trgovini već što nije sasvim jasno kako regionalna saradnja utiče na komparativne prednosti pojedinih zemalja članica. Uglavnom je reč o zemljama koje bi trebalo da imaju prednost u razvoju industrije (Crna Gora i, donekle, Albanija su izuzeci), a nije jasno da li regionalno jedinstveno tržište podstiče na isti način i u istoj meri industrijalizaciju u svim zemljama članicama. EU Berlinskim procesom podstiče ujedinjenje kako bi tržište bilo dovoljno veliko za ozbiljnija strana ulaganja, ali nije jasno da bi sve zemlje imale jednake ili slične koristi od njih.

To su razlozi – nezavisno od političkih sporova – koji svakako stoje na putu normalizaciji odnosa i bilateralnoj i regionalnoj saradnji – koji stoje na putu jedinstvenom tržištu. I ranije kao i sada ka integraciji se išlo kroz bilateralne ili sada trilateralne sporazume ka eventualnom regionalnom sporazumu. No, kako CEFTA, dakle regionalni okvir saradnje, već postoji, trebalo bi očekivati da će se i ostale zemlje pridružiti trilateralnom sporazumu. Pitanje je koje se dodatne koristi mogu očekivati?

One su, zapravo, male. Reč je uglavnom o eventualnom olakšanju prelaska granice za ljude i robu. Kod robe, tu nije moguće značajno poboljšanje jer nedostaje carinska unija. Stvarno poboljšanje bi bilo jedinstveno tržište rada jer su stope nezaposlenosti različite. Svejedno, dodatne koristi su ograničene jer su demografska kretanja negativna i zato što su tradicionalni migrantski tokovi da se napušta region, a ne da se posao traži unutar njega – osim, naravno, kroz prinudna raseljavanja.

Kada je reč o trgovini, već duže vreme trgovina unutar regije stagnira ili svakako ne raste brže od one sa Evropskom unijom. Ovo zato što je unutarregionalna trgovina već značajno veća nego što bi trebalo očekivati, a i zato što zavisi od tražnje, koja opet zavisi od privrednog rasta, koji je bio relativno spor. Nasuprot tome, izvoz na tržište Evropske unije zavisi od ponude, od toga šta se u balkanskim zemljama proizvodi, a mnogo manje ili nimalo od tražnje na evropskom tržištu, čak i ako najvažnije zemlje uvoznice, Italija i Nemačka, imaju relativno spor privredni rast. Tako da su mogućnosti širenja trgovine unutar regije ograničene.

Sve u svemu, za balkanske zemlje je evropeizacija nezamenljivo sredstvo razvoja i modernizacije, dok je regionalna liberalizacija svakako korisna za normalizaciju odnosa i za političku stabilnost, a dodatne koristi su, imajući u vidu da CEFTA već postoji, ograničene.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side