30.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast
Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

Moguće je jedno vreme, kao što je slučaj u Srbiji da proizvodnja raste, a broj stanovnika se smanjuje jer se povećava broj zaposlenih. Ovo poslednje zato što je bilo i još uvek ima mnogo nezaposlenih. Ili nedovoljno zaposlenih. Štaviše, kako je slučaj u Srbiji, moguće je da se povećava privredna aktivnost, da se smanjuje stanovništvo, a i da zapravo nema rasta produktivnosti. Jer se odseljavaju produktivniji, a zapošljavaju manje produktivni. Takav rast ne može da bude baš brz, a ni održiv.

Tako da će u nekom času privredni rast uglavnom zavisiti od rasta produktivnosti. Stvari mogu da stoje i obrnuto. Uzmimo razvijenu privredu u kojoj se stanovništvo ne povećava, recimo, čak i uz trajan priliv imigranata. Ovo može da bude zato što je rast produktivnosti značajan, tako da ukupni privredni rast ne mora da se zasniva na rastu stanovništva. Ljudi mogu da rade manje, da uče više, da inoviraju i da žive bolje iz generacije u generaciju. Eventualnu potrebu za radnicima u, recimo, uslužnom sektoru mogu da zadovoljavaju uvozom radnika iz, recimo, Srbije.

Kako bi pak zemlja kao što je Srbija ili uostalom manje-više bilo koja balkanska zemlja mogla da poveća produktivnost? Jedan način je da ulaže u obrazovanje i nauku i u preduzetništvo. To, međutim, nije dovoljno jer je proizvodnost obrazovane osobe veća u stranim razvijenim zemljama ne samo zbog veće tehničke opremljenosti već i zbog većeg trošenja vremena i napora svake vrste ne samo da bi se radilo već i da bi se živelo. Uostalom, to je razlog što se iseljavaju obrazovaniji. Mada se, naravno, iz istih razloga iseljavaju i neobrazovaniji. Sve je naprosto mnogo teže u neuređenoj zemlji.

Pogotovo ukoliko je reč o zemlji, a njih je nekoliko na Balkanu, koja se još uvek suočava sa osnovnim problemima bezbednosti. Recimo, ima granice koje ne smatra pravičnim ili poželjnim već bi da zapravo ima veću teritoriju. Pa gleda da održava zamrznute sukobe o teritorijama do boljih vremena. To će značajno uticati na to u kakvim se političkim, društvenim i, uostalom, moralnim uslovima živi.

U javnosti se mnogo govori o korupciji, što je svakako važan razlog za usporen rast produktivnosti. Jer se gubi vreme i troše se sredstva svake vrste da bi se obezbedila potrebna konkurentnost za usluge do kojih se dolazi korupcijom. Ali ima i drugih i gorih prepreka rastu produktivnosti.

Alternativno, rast bi mogao da se zasniva na učenju i na iskustvu. U Srbiji, ali uostalom i u susedstvu, uglavnom se proizvodi ono što se i ranije proizvodilo, a često se ulaže u obnovu ili održanje neke, recimo, industrijske aktivnosti. Ukoliko se ona i obnovi, rast produktivnosti će biti ograničen. Zaista, povećaće se ukupna proizvodnja, ali trajnijeg rasta neće biti.

Drukčije stoji stvar s novim aktivnostima. Privreda koja je inovativna u tom smislu da na tržište iznosi proizvode koje ranije nije proizvodila ima značajan prostor za povećanje produktivnosti jer će učiti na iskustvu kako u proizvodnji tako u marketingu i prodaji. Čak i ako se ne povećava broj zaposlenih, proizvodnja će se povećavati u meri u kojoj će ljudi koji u njoj rade nalaziti načine da ostvare uštede u vremenu ili u sredstvima svake vrste. Isto će važiti i za sve one koji su na ovaj ili onaj način povezani sa inovativnim preduzetnicima i preduzećima.

Da bi se videlo šta imam u vidu, uzmimo za primer nekog emigranta iz Srbije. Njegova će produktivnost u inostranstvu biti veća, ali će se i povećavati na poslu. Za stranog preduzetnika imigrant ima prednost nad domaćim radnikom upravo zato što imigrant ima veći prostor da uči na iskustvu. Što će reći, njegova će se produktivnost povećavati u dužem vremenu.

Tako da bi za zemlju kao što je Srbija, iz koje se ljudi iseljavaju upravo da bi bili produktivniji, bilo važno da razvija proizvodnju dobara i usluga koji su za nju novi. Tu je verovatno dobar primer sektor informatike, gde postoji značajan prostor za rast produktivnosti. A i institucionalna i društvena nerazvijenost ili rđava razvijenost ne moraju da bude toliko velika prepreka.

Bilo bi, naravno, još bolje i da se zemlja normalizuje jer se onda stanovništvo možda ne bi ni smanjivalo, a poboljšali bi se uslovi za rast produktivnosti. Sve u svemu, ako uz smanjenje stanovništva izostane i rast produktivnosti, proizvodnja po stanovniku ne mora da se smanjuje, ali ukupna proizvodnja nema na osnovu čega da se povećava.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side