Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast
30.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast
Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

Moguće je jedno vreme, kao što je slučaj u Srbiji da proizvodnja raste, a broj stanovnika se smanjuje jer se povećava broj zaposlenih. Ovo poslednje zato što je bilo i još uvek ima mnogo nezaposlenih. Ili nedovoljno zaposlenih. Štaviše, kako je slučaj u Srbiji, moguće je da se povećava privredna aktivnost, da se smanjuje stanovništvo, a i da zapravo nema rasta produktivnosti. Jer se odseljavaju produktivniji, a zapošljavaju manje produktivni. Takav rast ne može da bude baš brz, a ni održiv.

Tako da će u nekom času privredni rast uglavnom zavisiti od rasta produktivnosti. Stvari mogu da stoje i obrnuto. Uzmimo razvijenu privredu u kojoj se stanovništvo ne povećava, recimo, čak i uz trajan priliv imigranata. Ovo može da bude zato što je rast produktivnosti značajan, tako da ukupni privredni rast ne mora da se zasniva na rastu stanovništva. Ljudi mogu da rade manje, da uče više, da inoviraju i da žive bolje iz generacije u generaciju. Eventualnu potrebu za radnicima u, recimo, uslužnom sektoru mogu da zadovoljavaju uvozom radnika iz, recimo, Srbije.

Kako bi pak zemlja kao što je Srbija ili uostalom manje-više bilo koja balkanska zemlja mogla da poveća produktivnost? Jedan način je da ulaže u obrazovanje i nauku i u preduzetništvo. To, međutim, nije dovoljno jer je proizvodnost obrazovane osobe veća u stranim razvijenim zemljama ne samo zbog veće tehničke opremljenosti već i zbog većeg trošenja vremena i napora svake vrste ne samo da bi se radilo već i da bi se živelo. Uostalom, to je razlog što se iseljavaju obrazovaniji. Mada se, naravno, iz istih razloga iseljavaju i neobrazovaniji. Sve je naprosto mnogo teže u neuređenoj zemlji.

Pogotovo ukoliko je reč o zemlji, a njih je nekoliko na Balkanu, koja se još uvek suočava sa osnovnim problemima bezbednosti. Recimo, ima granice koje ne smatra pravičnim ili poželjnim već bi da zapravo ima veću teritoriju. Pa gleda da održava zamrznute sukobe o teritorijama do boljih vremena. To će značajno uticati na to u kakvim se političkim, društvenim i, uostalom, moralnim uslovima živi.

U javnosti se mnogo govori o korupciji, što je svakako važan razlog za usporen rast produktivnosti. Jer se gubi vreme i troše se sredstva svake vrste da bi se obezbedila potrebna konkurentnost za usluge do kojih se dolazi korupcijom. Ali ima i drugih i gorih prepreka rastu produktivnosti.

Alternativno, rast bi mogao da se zasniva na učenju i na iskustvu. U Srbiji, ali uostalom i u susedstvu, uglavnom se proizvodi ono što se i ranije proizvodilo, a često se ulaže u obnovu ili održanje neke, recimo, industrijske aktivnosti. Ukoliko se ona i obnovi, rast produktivnosti će biti ograničen. Zaista, povećaće se ukupna proizvodnja, ali trajnijeg rasta neće biti.

Drukčije stoji stvar s novim aktivnostima. Privreda koja je inovativna u tom smislu da na tržište iznosi proizvode koje ranije nije proizvodila ima značajan prostor za povećanje produktivnosti jer će učiti na iskustvu kako u proizvodnji tako u marketingu i prodaji. Čak i ako se ne povećava broj zaposlenih, proizvodnja će se povećavati u meri u kojoj će ljudi koji u njoj rade nalaziti načine da ostvare uštede u vremenu ili u sredstvima svake vrste. Isto će važiti i za sve one koji su na ovaj ili onaj način povezani sa inovativnim preduzetnicima i preduzećima.

Da bi se videlo šta imam u vidu, uzmimo za primer nekog emigranta iz Srbije. Njegova će produktivnost u inostranstvu biti veća, ali će se i povećavati na poslu. Za stranog preduzetnika imigrant ima prednost nad domaćim radnikom upravo zato što imigrant ima veći prostor da uči na iskustvu. Što će reći, njegova će se produktivnost povećavati u dužem vremenu.

Tako da bi za zemlju kao što je Srbija, iz koje se ljudi iseljavaju upravo da bi bili produktivniji, bilo važno da razvija proizvodnju dobara i usluga koji su za nju novi. Tu je verovatno dobar primer sektor informatike, gde postoji značajan prostor za rast produktivnosti. A i institucionalna i društvena nerazvijenost ili rđava razvijenost ne moraju da bude toliko velika prepreka.

Bilo bi, naravno, još bolje i da se zemlja normalizuje jer se onda stanovništvo možda ne bi ni smanjivalo, a poboljšali bi se uslovi za rast produktivnosti. Sve u svemu, ako uz smanjenje stanovništva izostane i rast produktivnosti, proizvodnja po stanovniku ne mora da se smanjuje, ali ukupna proizvodnja nema na osnovu čega da se povećava.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side