20.02.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Marks danas

Vladimir Gligorov: Marks danas
Donekle nostalgično je setiti se Marksa. Danas se levica upinje da dokaže kako je u tržištu izvor manje-više svih problema. Kada ne bi bilo liberalizovano i deregulisano, zaposlenih bi bilo više, a i raspodela dohodaka bila bi pravičnija.

Uz to bi bilo više prostora za demokratsko odlučivanje i ne bi postojala pretnja od populizma. I zapravo se od kritike kapitalizma došlo do kritike tržišta. To nije bilo Marksovo stanovište.

I marksisti su uglavnom bili načisto s tim. U Jugoslaviji se zaista žustro raspravljalo o ulozi tržišta, ali pre svega zato što se smatralo da je ono potrebno da bi se obezbedila samostalnost preduzeća, između ostalog kod donošenja odluka o investicijama. Oko toga ko bi trebalo da investira vodila se druga velika rasprava. Gde je ključno bilo da li bi ta odluka trebalo da bude državna i, ako da, onda koji bi nivo centralizacije bio prihvatljiv? Tu su, opet, tadašnji liberali smatrali da bi ta odluka trebalo da bude na preduzećima, dok su nacionalisti zagovarali državno investiranje, samo ne na federalnom nivou.

No, marksistički posmatrano, ključno pitanje zaista i jeste ko donosi odluku o ulaganjima. Kapitalizam je sistem gde te odluke donose vlasnici kapitala, dakle te su odluke privatne, a ne javne. Tržište na to nema nikakav uticaj. I zaista, Marks je bio zagovornik slobodne trgovine upravo zato što je smatrao da se time pomaže širenje kapitalizma i njegovo efikasnije delovanje. Ali, samo tržište nije uzrok praktično ničemu.

U jugoslovenskom kontekstu, tržište je predstavljalo upravo to – ustanovu u okviru koje preduzeća mogu da donose odluke o tome u šta i koliko žele da ulažu? Kapitalista je bio zaposleni u tom preduzeću, delimično i u tom smislu da mu je pripadao i prihod od kapitala. Zaista, to nije legalizovano i zapravo je ograničeno idejom o društvenoj svojini, kao što su neprestano stavljana ograničenja na slobodno delovanje jugoslovenskog tržišta. Što kroz fiskalni sistem, što kroz bankarski sistem, što kroz monetarnu politiku. Ali, središnja ideja bila ja ne liberalizacija tržišta da bi se time postigli određeni privredni ciljevi, već oslobađanje preduzetničke inicijative prenošenjem prava na investicione odluke na preduzeća, koja su mogla da koriste jugoslovensko i, zapravo, svetsko tržište ukoliko su za to imala potrebnu sposobnost. To je bilo liberalizam u socijalističkoj Jugoslaviji. Zaista, bilo je onih koji su svaki problem rešavali tako što bi rekli da će o tome odlučiti tržište, ali to je najčešće bio izraz intelektualne nemoći. Te rasprave nisu nepoznate i neistražene, ali to zasigurno nije više od nekog posebnog interesa.

Važno je samo to da se podsetimo da je Marks smatrao da je ključno upravo to ko i po kom osnovu donosi odluke o ulaganjima, a ne ima li ili nema slobodan pristup tržištu, bilo kapitala, rada ili robe. Socijalisti su to veoma dobro razumeli, usled čega su zagovarali nacionalizaciju i državno odlučivanje o tome gde će se i koliko uložiti. Posledično tome, jasno je da nisu verovali da je potrebno da se te odluke sprovode kroz tržište, budući da nije bilo potrebne decentralizacije odlučivanja da bi tržišta uopšte bilo. Slično je bilo i sa staljinistima ili zastupnicima sovjetskog socijalizma, koji su u centralizovanim odlukama o tome gde će se šta izgraditi i proizvoditi videli osnovu nekapitalističkog načina proizvodnje. Opet, za tržištem nije bilo potrebe jer decentralizovane odluke nisu ni donošene.

To nije bilo u skladu s Marksovom teorijom kapitalizma, ali to je danas samo od nostalgične vrednosti. Ono što je važno jeste da su socijalisti odustali od nacionalizacije i od države koja je jedan veliki centralni investicioni fond. I tu je sada problem za levicu. Ako su odluke o ulaganjima privatne i decentralizovane i donose ih vlasnici kapitala, nezavisno od toga koliko je eventualno razvodnjeno i usitnjeno samo vlasništvo, to znači da se prihvata kapitalizam. To je uglavnom ono što jeste prihvatila levica. Pre svega zato što su centralizovane socijalističke privrede bile neuspešne.

I sada, kao zamena, prihvaćena je kritika tržišta. Usled čega nema razlike između levice i populista. Danas veliki broj levičara ne zna kako da povuče razliku između onoga za šta se oni zalažu i za šta se zalažu desni populisti, čiji je osnovni politički cilj da uvedu mere zaštite domaćeg tržišta. Marks je bio kritičan prema ovom vidu nacionalnog socijalizma jer je smatrao da se time zapravo garantuju profiti domaćih kapitalista, što je svakako jedan od predvidljivih ishoda. A da se time ne obezbeđuje privredni i posledično društveni napredak. Nezavisno do toga što je u globalizaciji video sredstvo širenja kapitalizma, uz sve socijalne posledice, nije smatrao da je rešenje u zatvaranju tržišta i u tržišnim odnosima uopšte.

I, zapravo, smatrao je da se time ide naruku reakcionarima. Postoji, naravno, liberalni odgovor na izazove protekcionizma i reakcionarnog nacionalizma, ali nije naodmet podsetiti se da je Marks bio tržišni fundamentalista, bar u poređenju sa današnjim levičarima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side