10.09.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija
Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

S tim da Srbija neće priznati Kosovo iako će ono sa te konferencije izaći kao nezavisna država. No, kako se Srbija neće nikako odreći severa Kosova, konferencija će joj ga dodeliti jer bi inače Kosovske vlasti upotrebile silu da na severu uspostave vlast, Srbija bi reagovala silom, NATO snage su već prisutne, Rusija bi se umešala i...

Zašto bi se Rusija vojno angažovala na strani Srbije? Postoji li sporazum o tome, a da to nije poznato? Ili obećanje koje nije javno? Ili ministar spoljnih poslova Srbije nagađa? Koliko je to dobar način da se pristupi pregovorima, ne bi trebalo da je sporno.

Zaista, stabilnost bi bio važan cilj međunarodne konferencije, ako bi je bilo. Usled čega se nikako ne može očekivati da bi se na njoj moglo razgovarati o pomeranju granica, osim ako bi se strane u sporu o tome dogovorile. U kom slučaju nije jasno zašto bi bila potrebna međunarodna konferencija kada već postoji Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Računa se, pretpostavljam, da bi na konferenciji bio učinjen pritisak, prema srpskim vođama, na kosovske vlasti da, recimo, članstvo u Ujedinjenim nacijama plate u teritorijama. Ali ako Srbija svejedno ne bi priznala Kosovo, taj bi pritisak bio besciljan jer stabilnost ne bi bila postignuta.

Jedini način na koji ja mogu da razumem ovu najnoviju ponudu razmene teritorija, pri čemu uopšte nije jasno koje bi srpske teritorije bile ponuđene u zamenu, jeste da je reč o pokušaju da se srpske vlasti nekako oslobode obaveze preuzete Briselskim dogovorom da sa Kosovom potpišu pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. Računa se, izgleda, da bi u tom smislu Trampova administracija bila sklona da se nagodi sa Rusijom i da se tako zaobiđe Evropska unija, i posebno Nemačka, ili, drukčije rečeno, da se sadašnje srpske vlasti oslobode obećanja koja su dali kada su u ovaj najnoviji kosovski proces ušle.

Hoće li Sjedinjene Države hteti da u tome učestvuju? A i druge stalne članice Saveta bezbednosti, pre svih Ujedinjeno kraljevstvo? Može se računati, da napravim ne baš beznačajnu disgresiju, da se Kina neće previše angažovati u čitavoj toj stvari, ali ne bi trebalo zaboraviti da je ona veoma osetljiva na promene granica i, uopšte, na otvaranje teritorijalnih pitanja. Takođe, a i to nije beznačajno, Evropska unija bi bila ujedinjenija u neslaganju s prekrajanjem teritorija jer pet njenih članica koje ne priznaju Kosovo imaju taj stav pošto se ne saglašavaju sa bilo kakvim korekcijama teritorija kako bi se izašlo u susret etničkim manjinama.

Važnije od toga, nedostatak stabilnosti na Balkanu svakako je u neskladu sa britanskim interesima. Zapravo, međunarodna konferencija bi povećala ulogu Velike Britanije, koja je sada kada napušta Evropsku uniju (EU) značajno umanjena. Jer, dok teče Briselski proces, Britanija je izvan njega čim bude izvan EU. Na međunarodnoj konferenciji, međutim, stalna članica Saveta bezbednosti ne može a da nema ključnu ulogu, ukoliko je želi. A Britanija će svakako hteti da bude u središtu pregovora i svakako će koristiti svoj glas kako bi uticala na ishod. A ključni i odlučujući kriterijum će biti stabilnost rešenja jer nestabilnost povećava ulogu Rusije, koju će britanske diplomate svakako hteti da izbegnu. Zanimljivo je, mada je to druga tema, koliko su ruske vlasti unazadile odnose koje je Gorbačov uspostavio sa Tačerovom, koji bi, očekivalo bi se, mogli da budu od velike koristi upravo sada, kada se ponovo raspravlja o svim najvažnijim evropskim pitanjima.

No, koliko sam u stanju da dokučim, u srpskim se političkim krugovima računa s “novim vetrovima” sa druge strane Atlantika. Ne znajući ono što navodno srpske diplomate znaju, nije jasno zašto bi Sjedinjene Države podržale planove srpskih vlasti. Uzmimo da je tačno da bi sadašnja američka administracija podržala teritorijalno razgraničenje, to bi moglo da bude tačno ukoliko bi njen cilj bio dalje slabljenje Srbije. Jer, bilo kakva razmena teritorija ne može a da ne oslabi Srbiju na Balkanu, o Evropi i svetu da i ne govorimo. Jedno je normalizovati odnose sa susedima, uključujući i Kosovo, s ciljem jačanja međunarodnog položaja i na Balkanu i u Evropi, igrajući, recimo, ključnu ulogu u proširenju EU na Balkan, a drugo je trgovati teritorijom. Recimo, dati parče juga Srbije. Gubitak severa Kosova ne jača tu, potom, novu državu, ali ona polazi sa veoma niske osnove. Za Srbiju je trampa teritorija mnogo veći pad, politički i svaki drugi.

Sumnjam da je to cilj američke administracije. Normalizacija odnosa donosi stabilnost, ne ostavlja prostor drugima da povećavaju rizik ni američkih niti NATO snaga, a i ne menjaju odnos snaga na Balkanu. Usled čega je teško očekivati da će do međunarodne konferencije uopšte doći, a ako bi i došlo, ona ne bi mogla da se bavi promenama granica, posebno ako je reč o nametnutom rešenju. Uostalom, kao u Dejtonu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side