23.07.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Migranti i izbeglice

Vladimir Gligorov: Migranti i izbeglice
Nema sumnje da zemlje i ljudi imaju obaveze, moralne pre ostalih, prema izbeglicama. U Americi i u Evropskoj uniji sve su uticajniji oni koji bi da odbace te obaveze. Dva se argumenta najčešće koriste.

Jedan je da izbeglice zapravo to nisu jer biraju gde idu. Zašto, kaže se, ne idu tamo gde im je najbliže nego su spremni da prevale dalek put, recimo, do centralne Evrope? Idu tamo gde misle da će im biti bolje, te čak i ako su krenuli kao izbeglice, stigli su u zemlje u kojima traže azil kao migranti. Pa kako prema migrantima nemamo obaveze koje imamo prema izbeglicama, opravdano je da zatvorimo granice na jedan ili drugi način, recimo podigavši visok zid sa bodljikavom žicom na vrhu.

Ovde mislim da ima smisla jedna digresija. Pre petnaestak godina sam u Varšavi bio na jednoj konferenciji zajedno sa Ričardom Pajpsom. Jednog dana smo zajedno išli od hotela do mesta gde su se održavali sastanci i prošli smo pored Železničke stanice. “Odavde smo 1939. pobegli. Vozom za Beč, ako me sećanje služi, pa kroz Italiju, da bismo konačno stigli u Sjedinjene Države”.

Birali su, njegovi roditelji i on, gde će se konačno zaustaviti. Izbor je sastavni deo bekstva. On, naravno, zavisi od mnogo čega. Nisu životni izgledi svih izbeglica jednaki, čak i ako progonitelji među njima ne prave razliku. Obrazovanje, dob, novčana sredstva ili druge vrednosti nesumnjivo utiču na to gde će ljudi koji beže od iste opasnosti konačno završiti. Najveći broj njih u nekom prihvatnom logoru. Oni sa više sredstava ili zdraviji, ili upućeniji, ili naprosto odlučniji, negde gde će im biti bolje.

Prema svima njima zemlje i ljudi imaju iste obaveze. Sama činjenica da su uspeli da pobegnu i da su stigli do nas da bi zatražili azil sugeriše da su napravili dobar izbor. Bežanje je racionalna aktivnost, što ne znači, kao što znamo, da će biti spasonosna.

Drugi argument jeste da mi imamo preče obaveze prema sebi. Migranti, kao i izbeglice, mogu negativno da utiču na našu dobrobit, kako materijalnu tako i društvenu ili kulturnu. Po tim posledicama oni se ne razlikuju. Tako da mi prema njima nemamo obaveze jer imamo obaveze prema sebi. A ova druga je preča od prve.

Da bi se videlo da je to pogrešno, uzmimo često retoričko pitanje koje oni koji se protive imigraciji, čak i ako je reč o izbeglicama, postavljaju: Biste li vi, koji ste za slobodno kretanje ljudi, recimo, primili u vaš stan sve koji bi da se u njemu nastane? Država ili zemlja nije stan. I, zapravo, potrebno je opravdati postojanje državnih granica, a ne osporavati slobodu da ih ljudi prelaze. Neka je reč o migrantima, o onima koji dolaze da bi radili. Jasno je da oni ništa ne uzimaju ni od koga niti smanjuju ukupnu dobrobit, ne uzurpiraju nečiji stan ili žive na nečiji račun.

Dobro, kod izbeglica imamo troškove gostoprimstva, koji bi trebalo da se vremenom izmire radom i plaćanjem poreza samih izbeglica. Kod migranata, međutim, tih troškova nema. Zapravo, njihov zbirni uticaj na javne finansije gotovo je uvek pozitivan. Ovo je jasno i ako se posmatra povećanje potrošnje koje donose migranti, a i ulaganja se moraju povećati jer se povećava zaposlenost. Kako su migranti, kada dođu, radno sposobni, a i mlađi, plaćaće poreze i doprinose, a i štedeće, pre nego što će imati bilo kakva potraživanja iz budžeta. Ukoliko pak imaju decu ili dovedu decu, povećaće se i broj budućih poreskih obveznika.

Opet, greši se slično kao sa stanom kada se kaže da imigranti utiču na smanjenje plata i na gubitak posla domaćih radnika. Ukoliko se vodi odgovarajuća privredna politika, čak i relativno masovan priliv izbeglica, kao pre nekoliko godina u Nemačku, ne bi trebalo da utiče negativno ni na zaposlenost niti na plate. Upravo suprotno bi trebalo očekivati. Upravo zbog povećanja potrošnje i ulaganja.

Konačno, prigovori o uticaju na društvenu koheziju i kulturni identitet uglavnom su neosnovani zato što se pretpostavlja postojanje kohezije i identiteta koji su, tako kako se oslikavaju, uglavnom bez osnova, kako teorijski tako pogotovo u realnosti. Nekonfliktna društva i jednoznačna kultura pojmovi su koje je čak teško definisati, o smislu i postojanju da i ne govorimo.

Tako da je moralna šteta sve raširenijeg odbijanja da se pomogne izbeglicama i da se ograniči sloboda kretanja veoma velika jer je lišena čak i opravdanja iz sebičnosti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side